Kako je sveti Kolumba oterao vodeno čudovište

Ovo je jedan zanimljiv zapis kod Adamnana u knjizi Život svetog Kolumbe, napisan u 7. veku. Kolumba (521-597) je irski svetac koji je zaslužan za pokrštavnje Škota.

Ovaj zapis, knjiga 2. poglavlje 28. opisuje kako je Kolumba oterao čudovište iz Loh Nesa (Škotska).

Loh Nes u Škotskoj

"Poglavlje XXVIII.

Kako je vodeno čudovište oterano vrlinom molitve svetog čoveka

Takođe drugom prilikom, kada je sveti čovek prebivao nekoliko dana u zemlji Pikta, morao je da pređe reku Nesa (Nes) i kada je došao do obale reke video je da stanovnici zakopavaju nesrećnog čoveka koji prema priči onih koji su ga zakopavali je malo ranije uhvaćen dok je plivao i jako izgrižen od čudovišta koje živi u vodi. Njegovo nesrećno telo iako prekasno izvađeno je kukom od onih koji su mu došli u pomoć brodom. Sveti čovek, čuvši ovo, daleko od toga da je bio obeshrabren, naredio je jednom od svojih saputnika da prepliva i dopliva do kobla koji je bio usidren na drugom kraju obale. I Lugn Makumin čuvši ovu zapovest izvrsnog čoveka, poslušao je bez imalo odugovlačenja, skinuvši svu svoju odeću, osim tunike i skočivši u vodu. Ali čudovište koje, daleko od toga da je bilo zasićeno samo je podstaknuto za još plena. Ono ležalo na dnu toka, i kada je osetilo da je voda iznad uznemirena od čovekovog plivanja, odjednom je požurilo i strašno urliknuvši srnulo za njim sa široko otvorenim ustima, dok je čovek plivao sredinom toka. Tada blaženi čovek videvši ovo, podigao je svoju svetu ruku, dok su svi ostali ljudi, braća kao i stranci bili ošamućeni strahom i prizvavši ime Božije, napravio je spašavajući znak krsta u zraku i naredio divljem čudovištu govoreći: "Dalje nećeš ići, niti dotaći čoveka, vrati se nazad svom brzinom." Tada na reč sveca čudovište je je bilo zastrašeno i pobeglo brže nego da je povučeno nazad užima, iako je bilo tako blizu Lugna dok je plivao, da nije bilo više od dužine štapa za koplje između čoveka i zveri. Tada, braća videvši da se čudovište vratilo i da se njihov drug Lugne vratio njima u brodu zdrav i čitav, bili su ispunjeni čuđenjem i dali su slavu Bogu, i blaženom čoveku. I čak i varvarski pagani koji su bili prisutni su bili prisiljeni veličinom čuda koje su sami videli da uzveličaju Boga hrišćanskoga."  

Sveti Kolumba, ikona

Zanimljivi mehanizmi u srednjovekovnim knjigama

Postoje ponekad zanimljivi neuobičajeni mehanizmi u srednjovekovnim knjigama. Kao na primer ovaj u knjizi Expermentarius iz 14. veka, engleska knjiga. Ovde su prikazani drveni zupčanici na na poleđini knjige koji služe za određene proračune.

Liber ruralium, 1480, Francuska

 

London na kraju srednjeg veka, slika

Slika iz engleskog rukopisa, 1480. godina. Prikazuje centar Londona. Vidljiv je dvorac tzv. Beli toranj koji je izgradio kralj Viliam Osvajač u drugoj polovici 11. veka. Taj dvorac stoji i danas, u njemu se nalazi kraljevski muzej. I danas se održava srednjovekovna tradicija otključavanja i zaključavanja dvorca u tačno određeno vreme. Na dnu slike je vidljiv grb sa dva puta ponavljanjem tri zlatna lava na crvenoj podlozi (stari engleski simbol) i zlatni ljiljani na plavoj podlozi (francuski simbol) kao simbol spoja Engleske i Francuske monarhije. To obeležje su Englezi nastavili da koriste i nakon kad su izgubili vlast nad Francuskom. 

Gotova Agora

Uređivanje postova o filmu Agora tj. Od Agore nema gore, je završeno.
Jedino mo možda ubacim neke sitne izmene.

Mogao bih jedino ubaciti negde o tome kako u jednoj sceni Hipatija gleda u svitak u kom je nacrtan kosmos u stilu srednjovekovnog crtanja kosmosa. :) Znači, ona ispada gleda u srednjovekovni rukopis. Haha

Od Agore nema gore 3

Cezareum u Aleksandriji, u blizini njega je ubijena Hipatija. Novčić izdan u Aleksandriji od cara Antonija Pija

Nastavak

Šta se zapravo desilo i kako je Hipatija ubijena?

Hipatija u vreme ubistva je imala oko 60 godina te nije bila mlada kao što je prikazano u filmu.

Ubistvo se odigralo 415. godine (u vreme cara Teodosija II) i postoji tri pisana izvora u vezi njenog ubistva. To su sledeći: Izvor kod Sokrata Sholastika u Crkvenoj istoriji, izvor kod Damaskija u Životu Isidora i izvor kod Jovana iz Nikijua.

Sokrat Sholastik (380- posle 439) je napisao Crkvenu istoriju 439. godine (u cilju nastavka Crkvene istorije od Evsevija cezarejskog) i tamo se nalazi u jednom poglavlju, knjiga 5., poglavlje 17.) opis slučaja u vezi Hipatije i njenog ubistva. Izvor je napisan najbliže vremenu ubistvu, samo 23 godine nakon događaja. On je bio Novacijan i bio je protivnik Kirila, koji je zatvorio parohije Novacijana u Aleksandriji. Zato kritički opisuje protivnike Novacijana u svojoj Crkvenoj istoriji, kao episkopa Kirila, episkopa Antiohije i episkopa Rima. S obzirom da je pisao najbliže tom vremenu (23 godine nakon događaja) i nema razloga da ulepšava opis ubistva i činjenice u vezi ubistva, on se smatra najverodostojnijim od ostalih izvora. Međutim, treba uzeti obzir da ipak preuveličava na lošu stranu Kirila. Izvor se smatra verodostojnim kod istoričara. Sokrat Sholastik je bio takođe i učenik dvojice paganskih filozofa koji su izbegli u Konstantinopolj nakon uništenja Serapeuma, Heladija i Amonija.

Damaskije (458-538) je bio filozof, poslednji učitelj u Atinskoj filozofskoj školi i paganin. Car Justinijan je zatvorio Atinsku školu 529. godine. Damaskije je prvo učio filozofiju kod Isidora u Aleksandriji, bio je učitelj u Atinskoj školi, zatim je pobegao u Persiju, a zatim se vratio u carevinu (verovatno Aleksandriju). Napisao je Život Isidorov po povratku u carevinu. Delo je napisano oko 114 godina od događaja ubistva Hipatije i Damaskije piše o tome samo usputno. On je zbog svoje borbe oko filozofije (Atinska škola je zatvorena) i mržnje ka Hrišćanima, nije baš objektivan istoričar što se tiče Hrišćana. Deo o Hipatiji iz Života Isidora je očuvan u vizantijskoj enciklopediji Suda.

Jovan iz Nikijua (episkop 680-690) je bio monofizitski episkop Nikijua, u Egiptu. Napisao je delo  Hronika, gde ima jedan deo o dešavanjima u vezi episkopa Kirila i o ubistvu Hipatije. On piše preko 250 godina od ubistva Hipatije, u doba Arapske vladavine Egiptom. Za pisanje dela je koristio Crkvenu istoriju od Sholastika. Izvor je jako vremenski dalek od samog događaja i očito da Jovan ima nameru da hvali Kirila. Izvor o ubistvu i u vezi Hipatije je dosta različit od Sokratovog i nerealističan.

Što se tiče kritičke procene izvora i utvrđivanja stvarnog događaja najviše su mi pomogle procene kod Tim o Nila i Majkl Flina. Flin je obavio posebno odličan posao što se toga tiče.

Počinjem prvo sa najranijim izvorom tj. Sokratom Sholastikom. Sholastik piše u knjizi 7, poglavlje 15:

“U to vreme je živela u Aleksandriji žena po imenu Hipatija, kćerka filozofa Teona, koja je postigla takva dostignuća u literaturi i scientia, tako da je nadmašila sve filozofe svoga vremena. Nasledivši mesto u školi Platona i Plotina, ona je objašnjavala principe filozofije svojim slušaocima, od kojih su mnogi došli iz daljine da slušaju njena predavanja. Zbog staloženosti i lakoće manira (sofrosin) koje je postigla kultivacijom svoga uma, ne često se pojavljivala u javnosti u prisutnosti magistara. Niti se osećala postiđena dolažeći na skupove muškaraca. Jer svi muškaci, zbog njene izvanrednog časti i vrline su joj se još više divili.

Međutim, čak i ona je pala kao žrtva političke zavisti koja je u to vreme prevladala. S obzirom da je imala česte razgovore s Orestom, klevetama je izvešteno među hrišćanskom populacijom da je ona ta koja sprečava Oresta da se pomiri sa episkopom. Neki od njih su stoga, požurili sa žestokom i fanatičnom vatrenošću, čiji je kolovođa bio čitač imenom Petar, pričekavši je u zasedi kad se vraćala kući, odvukli su je iz kočije, odneli je do crkve zvane Cezareum, gde su je u potpunosti svukli i tada je ubili crepovima. Nakon što je njeno telo raskomadano na komade, uzeli su njene razdvojene udove do mesta zvanog Kinaron i tamo su ih spalili. Ovi događaji su doneli veliku sramotu, ne samo na Kirila, nego takođe na celu aleksandrijsku crkvu. I zaista ništa ne može biti dalje od duha Hrišćanstva nego dopuštanje masakra, borbi i sličnih dela. Ovo se desilo meseca marta tokom Časnog posta, u četvrtoj godini Kirilova episkopata, tokom desetog konzulata Honorija i šestog Teodosija.”

Ovo je prilično detaljan opis, sa tačnim opisom vremena događaja (osim dana) i u rangu je profesionalnog pisanja istorije.

Izraz "scientia" u tekstu se ne odnosi na nauku u današnjem smislu reči, u 4. veku se odnosio na postizanje "velikog renomea". Nigde Sokrat ne navodi da je ona bila paganka te je moguće da je bila Hrišćanka. Ona je bila filozof, obrazovana u Neoplatonizmu, predavala je u školi filozofiju. Kaže bila je puna vrlina. Ubijena je iz političkih razloga, a ne religijskih kako piše Sokrat: "čak i ona je pala kao žrtva političke zavisti". S obzirom da je pregovarala sa prefekteom i zbog toga je oklevetana da je ona odgovorna za nerešavanje suprotstavljenosti dve partije u gradu (partija Kirila i partija Oresta), i da sprečava pomirenje Kirila i Oresta, jedna grupa je odlučila da ubije Hipatiju. Neki Petar čitač je organizovao, i on je kolovođa (engl. ringleader) ubistva. Znači, odgovrni za ubistvo je Petar, a ne Kiril. Dočekali su je kad se vraćala u kočiji kući, odvukli je do crkve Cezareum. Ta crkva je bila bivši paganski hram pretvoren u crkvu prvobitno posvećena kao "božanskom Cezaru" te se zato zvala Cezareum. Cezareum je bio na severo-istoku grada, ali ne previše istočno. Svukli su je i ubili crepovima. "Crep" je ispravan prevod, jer pored hrama su sigurno bili crepovi, a i logično je da s tim bude ubijena. Neki iz zlokobnih razloga su namerno bili preveli "ljuske od školjke" (kao Karl Sagan koji ju je pretvorio u mučenicu za nauku), prevod je netačan, a i besmisleno je da ubice koriste takve predmete kao alate ubistva, jer je teško izvršiti ubistvo sa takvim predmetom i glupavo, a imaju na raspolaganju puno puno drugačijih mogućnosti. Sigurno bi je stoga ubili sa crepovima crkve koji su se nalazili na zemlji. Znači, ubili su je sa crepovima i to kamenovanjem. Zatim je isečena na komade. Delove tela su uzeli, odneli do Kinarona i tamo spalili. Nakon toga u opisu Sokrat nigde ne osuđuje Kirila za ubistvo, nego ga smatra odgovornim što je u njegovo doba episkopstva izvršen ovaj masakr.

To je taj izveštaj i on bi se trebao smatrati najverodostojnijim iz raznih razloga koje sam naveo.

Sledeći je izvor kod Damaskija. Damaskije piše u Životu Isidora, očuvano u Sudi, sledeće u vezi ubistva Hipatije.

"Tako se desilo jednog dana kad je episkop Kiril, iz druge partije, prolazio kraj kuće Hipatije i video veliku masu ljudi i konja pred njenom kućom. Neki su dolazili, neki odlazili, a treći stajali okolo. Kada je upitao zašto je masa tamo i čemu taj metež, rečeno mu je od njenih  sledbenika da je to kuća filozofkinje Hipatije i da će ih ona sada pozdraviti. Kada je Kiril čuo ovo on je bio tako udaren zavišću da je odmah počeo da planira njeno ubistvo i to najgnusniji oblik ubistva.   

Jer kad je Hipatija izašla iz svoje kuće, na svoj uobičajeni način, gomila nemilostivih i divljih ljudi koji se nisu bojali božanske kazne, niti ljudske osvete su je napali i isekli je, tako počinivši nečuveno i sramotno delo protiv očevine."

Ovde kao što je vidljivo Damaskije osuđuje Kirila za ubistvo iz zavisti. Ispada da Kiril tokom celog vremena boravka u Aleksandriji, tolike godine nije nikada čuo, niti video Hipatiju. Zatim, videvši ko je to (tek 415. godine) i kako je popularna u filozofiji i "nauci" je toliko pozavideo njoj da je potakao svoje ljude na nju da je ubiju. Kad je izašla iz kuće napadnu je njegovi ljudi i saseku je. Tako Damaskije opisuje ubistvo.

S obzirom kakav je bio Damaskije i kakav je bio njegov život ovaj opis je neobjektivan. Nemoguće je da Kiril nije znao za Hipatiju tek do 415. godine, kada je i ubijena. Ona je bila poznata osoba u Aleksandriji još i u doba episkopa Teofila (Kirilova predhodnika). Dalje, ne bi Kiril imao razlog da bude zavistan na Hipatiju s obzirom na broj takoreći obožavatelja, jer je i sam imao ogroman broj ljudi koji su se okupili oko njega. Postojale su dve partije - partija Kirila i partija Oresta. Damaskije i spominje izraz "iz druge partije". S obzirom na to, Kiril je imao veliki broj ljudi oko sebe koji su ga cenili te nije imao zašto da bude zavistan na Hipatiju, koju tobož nije ranije poznavao. Takođe i Kiril je bio visoko obrazovan te ne bi imao razloga da bude zavistan na Hipatiju zbog njene obrazovanosti. Damaskije nigde ne piše da je Hipatija bila paganka, po svemu sudeći moguće da je bila Hrišćanka. Dalje, ubistvo za koje je odgovoran Kiril bi se sigurno lako razotkrilo i pao bi u nemilost kod Oresta, koji bi uvek mogao da se još više protivi Kirilu, da ga optuži caru i ostalo. Bio bi sigurno prognan od cara i tako dalje. Tako da on i kad bi hteo, ne bi ni počinio. Dalje, Kiril je sigurno bio svestan da Hipatija ima kao prijatelje najmoćnije ljude u Egiptu. To su sledeći. Učenik Hipatije Heraklinije je imao brata Kira, visokog službenika u Konstantinopolju. Hesahinije je veliki vojvoda u Libiji. Euoptije je episkop Ptolomeusa. Olimpije je bogati zemljoposednik u Siriji i prijatelj vojnog guvernera Egipta. Sinesijev prijatelj Aurelian je novi pretorski prefekt Egipta. Tako da bi je se prije episkop Kiril bojao, nego nastojao da je ubije. Dalje, s obzirom kakav je on bio i kako čitamo kod Sokrata Sholastika on nije bio čovek koji bi naređivao ubistva. Npr. kad su Židovi pobili Hrišćane on nije naredio da se Židovi pobiju, nego ih je prognao iz Aleksandrije. Dalje, Damaskije je neobjektivan, on je bio poslednji učitelj stare Atinske škole, izgnan je u Persiju te se zatim vratio. On ima puno razloga da mrzi Hrišćane, a da s druge strane uzdiže filozofe kao npr. Hipatiju. On moguće ima želju da uzdigne filozofkinju Hipatiju jednostavno, jer se ona bavila filozofijom. Može se misliti koliko je bio ogorčen zatvaranjem Atinske škole, jer je Atinska škola bila ustvari najznačajnija filozofska škola u staro doba (zatvorena je iz više razloga, a to je što je filozofija tamo propala i svodila se na teurgiju). Izvor je napisan oko 120 godina posle događaja, suprotstavlja se nedavnom Sokratovom izvoru za koji nema razloga da se smatra neverodostojnim i Damaskije je jednostavno nastojao da ocrni Hrišćane i zato tako piše.
On se razlikuje od Sokrata i što piše da je Hipatija uhvaćena kad je izlazila iz kuće, a ne kad se vraćala kočijom kući. Više o njegovom izvoru kasnije.

Sledeći izvor je Jovao iz Nikijua. Jovan je napisao o ubistvu Hipatije u svojoj Hronici sledeće.

"I nakon toga se mnoštvo vernika u Boga podiglo pod vođstvom Petra magistra - ovaj Petar je bio savršeni vernik svega u Isusu Hristu - i oni su krenuli da traže pagansku ženu koja je zavela narod grada i prefekta kroz svoje čarolije. I kada su čuli na kojem mestu se nalazi, požurili su ka njoj i našli je da sedi na uzvišenoj stolici. Skinuvši je odatle odvukli su je do velike crkve, nazvane Cezarion. Sad ovo je bilo u doba posta. Razderali su joj odeću i vukli je po ulici, sve dok nije umrla. I odneli su je do mesta zvanog Kinaron i tamo su spalili njeno telo. I sav narod okruživši patrijarha Kirila, nazvali su ga "novi Teofil", jer je uništio poslednje ostatke idolopoklonstva u gradu."

  

Znači, Jovan piše da je Petar magistar (nije čitač, ovde ga je uzvisio) vodio ubistvo Hipatije. Hipatija je bila čarobnica koja je začarala narod, zatim su je našli u kući kako sedi na uzvišenoj stolici. Odneli je, razderali joj odeću i vukli je po gradu. Zatim je umrla. Kiril je potom nazvan "novi Teofil", jer uništio idolopoklonstvo u gradu. Nigde u izvoru ne piše da je Kiril ubio ili naredio ubistvo Hipatije, nego da je pohvaljen od naroda, jer je znači u doba njegovog episkopstva "očišćen grad od pagana". Krivac za ubistvo je Petar magistar i njegova grupa. Jovan je bio monofizit pa odatle takvo uvrnuto shvaćanje šta je ustvari ispravno i pravedno. On piše nakon više od 200 godina od događaja (prilično vremenski daleko od događaja), kao izvor koristi Sokrata Sholastika, ali ga dosta menja. Jovan piše u doba kad Egiptom vladaju Arapi i njegov fokus u Hronici je o tim događajima. Sokrat i Damaskije uopšte ne spominju da je Hipatija bila čarobnica. Ovde Jovan hvali Petra i Kirila zbog ubistva. Ranije prije toga opisa piše o događajima u Aleksandriji. On u tim opisima događaja izbacuje opis vređanja prefekta od monaha i opis kad je Amonije bacio kamen na prefekta. On nastoji samo da hvali Kirila.

Između Jovana i Damskija postoji različita tvrdnja gde su uopšte pronašli Hipatiju. Kod Damaskija oteta je ispred kuće, a kod Jovana nađena je kako sedi na uzvišenoj stolici. Ubistvo je različito, kod Damaskija je sasečena, a kod Jovana je vučena po ulicama Aleksandrije. Tako da je dosta različito i ne slaže se jedno sa drugim. Oba autor imaju određenu neobjektivnost i tu treba dati prednost najranijem izvoru. Damaskije želi da ocrni Hrišćane, a Jovan previše hvali, pa izbacuje događaj o slučaju sa monasima i prefektom. On nastoji da Kirila i njegovu episkopiju prikaže u boljem svetlu, pa čak i hvali Petra suca, koji je ubica. Oba izvora se suprotstavljaju prvom izvoru tj. izvoru kod Sokrata. Kod Sokrata Hipatija je uhvaćena u zasedi kad se vraćala kočijom kući, što je različito u oba izvora i ubijena je na brutalniji način nego kod ostala dva izvora.
Sokratov opis je pravi istorijski, zatim, piše najbliže tom vremenu, profesionalno napisan, opšte smatran verodostojnim (niti se ima razloga smatrati da "izbeljuje" Kirila, a da je Kiril odgovoran za ubistvo to bi Sokrat i tvrdio kao Novacijan i kvalitetni istoričar) te bi ga trebalo smatrati verodostojnim izvorom.   

Tako da je Hipatija ubijena kao što je opisano kod Sokrata i nema razloga da se ostali izvori uopšte i uzimaju u obzir, u smislu da se iz njih nešto uzima kao dopuna prvobitnom izvoru. Osim što Sokrat sigurno preuveličava dostignuća Hipatije u filozofiji i "scientia" da bi prikazao ubistvo Hipatije kao još veći gubitak. Ipak po pismima Sinesija i drugim navodima drugde o njoj  se ne može utvrditi da je ona bila neki najveći filozof ili "naučnik" svoga vremena. Ništa nije ostalo od tri dela što je (navodno) napisala, niti se ta dela igde citiraju ili spominju kao uzor. Damaskije spominje da je napisala komentar na Diofanta tj. njegovu Aritmetiku (na treću knjigu po mišljenju savremenih istoričara), Astronomski kanon (komentar) i komentar na Apolonijevu kupu. Po pismima Sinesija se ne može doći do dojma o Hipatiji kao izuzetnoj filozofkinji i tome slično.

Ona nije imala nikakve ideje heliocentrizma, niti bi i Sokrat nju hvalio i smatrao velikim filozofom da je i imala takve ideje, zato što heliocentrične ideje ne bi nikako bile pohvalne u to vreme. Niti bi je Damaskije hvalio, iz istih razloga.

Što se tiče toga da li je bila paganka ili Hrišćanka ne može se utvrditi po istorijskim izvorima. Jedino Jovan iz Nikijua je navodi kao paganku pišući više od 200 godina posle događaja.
Tako da je moguće da je ustvari bila Hrišćanka. Ono što ide u prilog tome je sledeće: Sokrat ne piše o njoj kao paganki, episkop Sinesije u pismima joj ne piše kao paganki niti je poziv na preobraćenje, ona je bila devica (kako piše na jednom mestu Damaskije), praktikovala je hrišćanske vrline, većina njenih učenika su bili Hrišćani. Međutim, s druge strane teško da bi Damaskije hvalio hrišćanskog mučenika, određene vrline su negovane kod paganskih Neoplatonista, devičanstvo nije bila nepoznanica kod Neoplatonista, tako da može biti da je bila paganka. Najverovatnije je bila umerena paganka, jako u dobrim odnosima sa Hrišćanima.    

To je što se tiče procene izvora.

Nakon ubistva nije više bilo rusvaja u doba episkopije Kirila te se predpostavlja da je on svojim delovanjem izuzetno nastojao da spreči daljnje nerede. Ne zna se šta je dalje bilo sa Orestom, sigurno nije morao da se boji Kirila.
Broj parabolana je vremenom smanjen u gradu.

457. godine je ubijen u Aleksandriji patrijarh Aleksandrije Proterije. Ubili su ga monofiziti tako što su ga iskasapili, vukli po gradu i potom razdvojili telo, spalili ga i rasuli prah. Tako su isto i Hipatiju ranije raskomadali kad je umrla i spalili delove tela. To je nešto kao Aleksandrijski tip ubijanja i postupanja sa telom. Telo je spaljeno da ga ne bi smatrali relikvijama i izgradili crkvu na tim relikvijama.

U 5. veku u Aleksandriji je živela i Edezia (Αἰδεσία). Edezia je bila isto poznata filozofkinja i paganka i nije uopšte stradala, jer se nije ni mešala u politiku. Tako da žena filozofkinja nije "predstavljala problem" u Aleksandriji, nego je bilo opasno uopšte se baviti politikom u tom gradu, jer je Hipatija stradala zbog "političke zavisti".

Intelektualni život je nastavljen u Aleksandriji sve do Arapskog osvajanja Aleksandrije. Znači, intelektualni život je nastavljen i nije prestao smrću Hipatije, za razliku od nekih koji su tvrdili da je ubistvom Hipatije nastalo "mračno doba". Čak šta više kako neki tvrde, matematika, filozofija, astronomija u Aleksandriji je doživela vrhunac posle 415. godine. Neki od poznatih učenjaka u Aleksandriji od 415. godine su: Hieroklo, Amonije, Damaskije, Simplicije, Asklepije, Olimpiodor, Elia i Jovan Filipon. Jovan Filipon (490-570) je sigurno najznačajniji od njih sviju. Filipon je bio Hrišćanin i veliki naučnik svoga doba, njegovi radovi su inspirisali Galileja (1564-1642) u 17. veku, u raznim naučnim dokazima. Filipon se suprotstavljao Aristotelovoj Fizici, obavio je Galileov eksperiment spuštanja lopti, razvio teoriju impetusa i drugo. U septembru, 641. godine muslimani (tzv. Rašidunski kalifat) su osvojili Aleksandriju. Od tada intelektualni naučni život je stao.

U biti, kod istoričara se često zaboravljaju loše posledice muslimanskih osvajanja u ranom srednjem veku i kasnije. Jedan od istoričara koji je isticao muslimanska osvajanja kao prektretnicu istorije, a ne pad zapadnog Rimskog carstva kao prekretnicu je belgijski istoričar Piren Anri (1862-1935). U mnogo čemu je i u pravu.

 Piren Anri

Dalje, nastavljam sa filmom.

Zatim, film završava i dobijamo obavesti u daljnjem dešavanju u toj fantaziji od radnje. Piše da je Orest zatim prognan, a Kiril je zavladao Aleksadrijom i da je potom proglašen svecem. Navodi se zatim da se zna da je Hipatija bila izuzetan astronom, poznat po proučavanju matematičkih krivih linija. Zatim, piše da je Kepler u 17. veku opisao jednu takvu liniju kao putanju kretanja Zemlje oko Sunca.

Ovde se znači tvrde prave gluposti. Nema dokaza da je Orest prognan, malo je osim toga i poznato u izvorima u vezi njega. Zašto bi on uopšte bio prognan, koje je to lupanje. Kiril bi bio prognan da je kriv za ubistvo Hipatije. Progon episkopa Aleksandrije od careva nije neka nepoznanica, episkop Atanasije Aleksandrijski (296-373) je skoro ceo život proveo u progonstvu (progonili su ga četiri cara, četiri puta - Konstantin, Konstancije, Julijan i Valens). Znači, dokaza da je Orest prognan uopšte nema, to je čista izmišljotina. To nigde ne piše, osim u glavi režisera. :) Sigurno ga nije Kiril prognao. :). 
Kiril nije bio neki negativac, on je dosta nastojao da smiri stanje u gradu. Nema dokaza da je zavladao gradom, to su prave izmišljotine. Čista lupanja. Kiril se kasnije borio protiv Nestorijanstva (normalno ne fizički) i bio glavni govornik protiv Nestorija na saboru u Efesu 431. godine, gde je nestorijanstvo osuđeno kao sekta. Ovako kako je u filmu ubačeno ispada da je proglašen svecem, jer je ubio Hipatiju. Uglavnom je smatran svecem zbog borbe za pravoverje, a za ubistvo Hipatije nije ni kriv, niti je dizao tenzije u gradu. 
Što se Hipatije tiče, ne zna se uopšte išta o Hipatiji u vezi njene astronomije, osim samo naslova jedng njenog dela (eto dokaza za režisera da je ona bila revolucionarni astronom, zbog koga je svet zaostajao hiljadu godina). Na jednom mestu Damaskije piše da je napisala delo Astronomski kanon (to je verovatno komentar njenog oca Teona na Ptolomeja, u biti delo je sigurno komentar, a ne originalno delo). Veliko je pitanje da li je ona i napisala to delo, ako jeste onda se tu sigurno radi o njenom komentaru na Ptolomeja, što je tipično za to vreme da se pišu komentari na dela. Ptolomej nije odbacivan od učenih ljudi, njegova dela su komentarisana. Nikakvih osnova nije bilo da se odbaci Ptolomejev geocentrizam tada, nije bilo uopšte temelja za takve ideje u 5. veku. Temelj je postojao u 16, 17. veku, koji je stvoren još kod Žan Buridana (1300-1358/61) i Nikola Orezma (1320/5-1382) u 14. veku. Ona mora prvo shvatiti da se Zemlja okreće oko sebe da bi uopšte shvatila da se okreće oko Sunca. Moraju postojati neke astronomske teorije o tome, jer u geocentričnom modelu Zemlja je nepomerljiva, ona stalno stoji u mestu. To sve ima temelja u celokupnoj grčkoj filozofiji i grčkom umu. Jednostvno ljudi moraju krenuti da ruše Aristotela da bi uopšte mogli doći i uopšte blizu heliocentrizma. Tako da ona zasigurno 100% nije imala heliocentrične ideje. Aristarh je bio ismijan kao i Seleuk, čim je Arhimed pljuvao na heliocentrizam nema potrebe dalje da se priča. Damaskije i ostali je hvale kao učenu osobu, a da je ona predlagala heliocentrizam u svojoj astronomiji, on je ne bi ni hvalio. Tako da nije nikada predlagala heliocentrični model. To je čista mašta režisera da prikaže da je smrt Hipatije dovela do zaostalosti u nauci hiljadu godina. Sve svodi na to da je napisala delo Astronosmki kanon u kom se ne zna ni šta piše. Da je bila stvarno veliki astronom to bi onda vladika Sinesije i spominjao u svojim pismima s njom, ali ne spominje. Damaskije spominje da je napisala i delo Komentar na Kupe od Apolonija. Ovo je verovatno sigurno napisala, to je komentar i geometrijsko-matematičko delo. Kupa Apolonija na nekim mestima prikazuje krive linije. Odatle režiser nešto "kemija" da izvuče da je ona imala ideju heliocentrizma. Pa to je čisto teško lupanje. Prije bi ona teoretisala da se Sunce okreće oko Zemlje putanjom eplipse, a nikako da Zemlja kruži oko Sunca. Ni po čemu se ne može utvrditi da je bila bitan "naučnik". Ništa novo nije uvođeno u nauci tada, jer se nije ni išlo ka tome cilju. 
Što se tiče Keplara (1571-1630) on je dokazao u 17. veku da se Zemlja okreće oko Sunca putem linija elipse. Zanimljivo je da je on bio izuzetno pobožan naučnik tj. Hrišćanin (protestant). On je shvaćao nauku kao oblik svešteničke službe, čak je imao i posebne molitve koje je zapisao za sebe da vrši pred bavljenjem astronomijom. Pravi primer hrišćanskog naučnika u tom smislu. On je svu inspiraciju za bavljenjem naukom uzimao upravo iz svoje vere. Zanimljiva je ta usporedba, Hipatije i Keplera.

Kiril Aleksandrijski

Što se tiče žena koje su se bavile filozofijom i "naukom" u ono vreme, to nije bilo nešto neuobičajeno, znači Hipatija nije bila jedina. Neke od njih su sledeće: Gemina učenica Plotina, Amfiklea žena Porfirija, Sosipatra od Pergama, kćerka od Olimpiodorusa (učila u Aleksandriji), Edesia delovala u Aleksandriji. Učene žene su bile takođe i npr. sv. Teodora, sv. Eugenia, sv Katarina Aleksandrijska. Žene su mogle imati i jako veliku moć u to vreme. Među jako moćnim ženama u Rimskom carstvu u 4. i 5. veku možemo spomenuti: Elia Flakila, žena od Teodosija I, Eudokia, žena cara Arkadija, Pulheria, kćerka Arkadija, imala veliki uticaj u upravljanju carstvom u njeno vreme (živela je u celibatu do smrti kao i Hipatija), Etenaja-Eudokia, žena Teodosija II, Gala Plakida, kćerka Teodosija I.

Nakon tih obavesti o daljnjim događanjima u paralelnom svemiru "Agore", a ne u pravoj istoriji, film završava. :)

Na kraju, kad se zaključi film je totalna neistorijska, kvazi-istorijska glupost smišljena sa ciljem obračuna (i osvete verovatno) sa Hrišćanstvom putem kvazi-istorije. Motiv je verovatno lični, a to je homoseksualizam režisera i stav Hrišćanstva prema homoseksualizmu te režiserova ogorčenost time.

Drugi put kad odluči da napravi tako šta (snimi ovakav film) čini mi se da je bolje da se lupi daskom u glavu. :)  

Što se tiče fizičkog izgleda Hipatije, ne postoje nikakve slike niti skulpture. Jedine slike nje su nastale mnogo vekova nakon njene smrti te zato nigde u člancima nisam postavio sliku Hipatije.

Kraj.