Izum naočara

Naočare se prvi put spominju u delu firentinskog dominikanskog fratra Đordano iz Pize 1306. godine, koji piše da su naočare izumljene 20 godina prije njegovog pisanja o tome i da se on lično sreo sa izumiteljem. Ipak nije naveo njegovo ime. 

Ono što se zna o izumitelju je da je bio iz severne Italije, verovatno iz Pize.

Prva slika naočara potiču iz 1352. godine i to na potretu naslikanom od Tomaso de Modena, na kojem vidimo kardinala Igo de San-šer da nosi načare.

 Prva slika naočara u istoriji

 
Prve naočare su bile samo za blizinu.

Izum odvijača u kasnom srednjem veku

Odvijač za odšarafljivanje ili šarafljivanje je izum koji potiče iz kasnog srednjeg veka. Izum se pojavio prvi put u Nemačkoj ili Francuskoj. 

Prvi put se spominje u nemačkoj knjizi  Hausbuch von Schloss Wolfegg (Kućna knjiga dvorca Vofgeg) iz 1480. godine. Knjiga se bavi korisnim veštinama za plemića.

Stranica iz knjige

U Nemačkoj je odvijač ili šrafciger zvan schraubendreher, a u Francuskoj je zvan tournevis.

Prvi odvijači su bili samo jedne vrste i korišteni su za pričvršćivanje prsnog oklopa i žabljeg šlema (turnirski šlem) i za prvobitne puške (tzv. mečlok).

O svemu tome piše Witold Rybczynski u svojoj knjizi One Good Turn: A Natural History of the Screwdriwer and the Screw.

Kad Švaba nešto napravi mora da valja. :) 

Odvijač koji je korišten je bio tipa današnjih viljuškastih ključeva.

Cajtgloge

Cajtgloge (zyteglogge) je srednjovekovni toranj u Bernu, Švajcarska. Sagrađen je u 13. veku, posebno je zanimljiv sat i automate uz sat. Astonomski sat potiče iz 15. veka, a automate iz 1530. godine. Automate uz sat su u potpunosti napravljeni u srednjovekovnom stilu (boje, odeća, likovi, sve je srrednjovekovno). Možemo videti sledeće automate: srednjovekovnu dvorsku ludu, petla, kralja i medvede (bern i znači medved).

Funkcionisanje automata možete pogledati ovde u videu.

Uvećano ovde od 0:28

Astronomski sat u Pragu iz 15. veka

Ovaj sat u Pragu (iz 1410. godine, današnja Češka) takođe sadrži automate koji se pojavljuju svaki sat vremena.

Prikazuje sledeće: 12 apostola, smrt, Židova ili gramzivost i drugo. Ovo nije prvi astronomski sat kako se navodi u videu. 

Nalazi se na praškoj katedrali.

Što se tiče boja, ova kao i razne druge katedrale su dosta potamnile od smoga.

Mislim da Rusi najviše od svih naroda (barem puno više nego na zapadu Evrope) vode brigu o svojim hramovima.

Automata

Ranije sam pisao i postavljao određene videe o mehaničkim robotima tzv. automata.

Postavljam ovde sad neke nove videe o automatima iz 17. i 18. veka. 

Videe je izradio Met museum iz Nju Jorka.

 Automata u obliku obeliska sa satom, flamanski rad iz 1777. godine

 Nemački automaton iz 1610. godine

 Pisac i crtač, švajcarski automaton, oko 1800. godine

Ples, nemački automaton iz 1625. godine

 Nemački sat sa automatima, 1554. godine

Istočnjački automaton, oko 1600. godine 

Sistem metalnih ploča na kojem funkcionišu automate je kasnije bio inspiracija za gramofonske ploče, a nakon toga i za cd-ove.

Maksimilianski oklop

Maksimilianski oklop je vrsta punog oklopa (oklop za celo telo) koji se pojavljuje u 16. veku u Nemačkoj. Ime je dobio po caru tzv. Svetog rimskog carstva (tj. nemačkog carstvo) Maksimiliana I Habzburškog (1459-1518 vl. 1508-1519).

Karakterističan je po naborima na oklopu, uzdignutim naramenicama i svojoj težini (teži je od srednjovekovnog gotičkog oklopa iz druge polovine 15. veka). 

Razvoj oklopa u 16. veku ili tzv. ranom novom dobu je praktički nastavak razvoja evropskih srednjovekovnih oklopa (možemo reći i da je to oblik nastavka u neku ruku srednjovekovlja tj. srednjeg veka što se tiče oklopa). Ovakav oklop se ne bi ni pojavio da prije onih iz 16. veka nisu postojali srednjovekovni tipovi oklopa, gotički i milanski (šlem je pogotovo rezultat razvoja italijanskog stila oklopa iz srednjeg veka). Tako da je značaj ranijih oklopa očit.

 Slike koje vidite na ovom postu prikazuju jedan od tipova maksimilijanskog oklopa. Ima ih više. 

 

 

Puni pločasti oklop (izumljen u drugoj polovici 14. veka), tj. oklop koji obuhvata celokupno telo i sastavljen je iz posebno oblikovanih ploča za određene delove tela se javlja u celoj istoriji sveta samo u zapadnoj Evropi. Znači, takvih oklopa nema nigde drugde, tj. nema izrade takvih oklopa van Evrope, najviše zapadne Evrope.

Najrašireniji sistem oklopa kroz istoriju po svetu su uglavnom lamelarni oklopi tj. oni koji su sastavljeni od malih povezanih pločica. Oni se pojavljuju u Vizantiji, Mongoliji, Kini, Japanu i drugde.

Osmanlijski Turci su koristili za oklop kombinaciju mejla (lančanog oklopa) i sitnih pločica te im je to omogućavalo veliku pokretljivost (iako nisu s druge strane Evropljani bili nepokretni u okopu). Nisu imali ni puni šlem.

Kao što ste mogli pročitati na ovome blogu nesitinite su priče da su ljudi trebali dizalicu da popnu viteza na konja. Vitez, uopšteno oklopni evropski ratnik je bio prilično pokretan u oklopu, međutim njihov tip oklopa je ipak donekle otežavao kretanje.

Što se tiče Maksimilianskog oklopa ne treba misliti ni da je osoba u tome oklopu morala biti podignura dizalicom na konja. ...

Toliko ukratko o Maksimilijanskom oklopu i punim oklopima.

Paypal uplata

Ako neko želi da podrži moj rad može da uplati iznos na moj paypal account ovde: https://www.paypal.me/1medievalz

Zahvalan sam na podršci.

Kasnije možda napravim web sajt da bude umesto ovoga bloga.

Izuzetno ukrašen okop iz 16. veka

 

Kao što vidite ovo je izuzetno zlatom ukrašen i izgraviran oklop. Graviranje oklopa i svaki oblik ukrašavanja na licu samog oklopa se javlja u 16. veku (ranije postoji bojanje oklopa, srebrne i zlatne trake, graviranje traka što se tiče ukrašavanja). Ranije su postojali određeni sistemi ukrašavanja zlatnih i srebrnih traka na oklopu, ali nije postojalo graviranje samog lica oklopa ili je bilo dosta retko. Tek u 16. veku viđamo baš svakojako ukrašene oklope, uglavnom u stilu renesansne umetnosti. Ovakav tip oklopa kao i ostali takvi izuzetno ukrašeni nisu korišteni na bojištu (normalno oklopi na bojištu su takođe bili donekle ukrašeni) nego u druge svrhe.

Pojedinosti iz Vizantije

Veliki konzul 518. g.

Car Konstantin, mozaik Hram sv. Sofije, 6. vek

 12. ili 13. vek (verovatno Solun)

Sveti mučenici

Doktor Džon Ardern

Džon Ardern u rukopisu MS Hunter 112

Džon od Arderna (1307-1392) je bio engleski srednjovekovni doktor i hirurg. Smatra se jednim od začetnika moderne hirurgije. Razni njegovi tretmani se koriste i danas.

Džon je tretirao i bogate i siromašne s time da je savetovao da se bogatima naplaćuje što više, a siromašnima da tretman bude besplatan. Za operaciju je preporučivao uspavljivanje putem opijuma, da pacijent "spava da ne oseti nimalo sečenje". On je osmislio i kodeks ponašanja doktora.

Studirao je na medicinskom fakultetu Univerziteta u Montpelier u Francuskoj. To je najpoznatiji medicinski fakultet u srednjem veku na zapadu Evrope. Prije njega je poznatiji medicinski fakultet bio u Salermu, u Italiji. Međutim on je propao u jedno 14. veku te ga je nasledio medicinski fakultet u Montepelieru.

Džon je živio u Njuvarku na Trentu, u Notingemu, kasnije u Londonu. Učestvovao je u stogodišnjem ratu protiv Francuske.

Napisao je knjigu Fistula in ano (pored drugih dela). U delu opisuje lečenje fistule u analnom otvoru koja se obrazuje kod vitezova nakon dugog sedenja na konju.

Postoji jedan dosta zanimljiv rukopis De Arte Phisicali et de Cirurgica (Veština doktora i hirurga) iz 1412. koji sadrži njegove tretmane i sistem lečenja. U tome rukopisu, koji je svitak ustvari, postoji nekoliko slika prikaza ljudske anatomije koji su dosta realistični.

 Anatomija iz rukopisa. Ko nije gadljiv može da pogleda uvećano klikom. Namerno je nacrtano kao prikaz sa leve i desne strane.

Srednjovekovni brod pronađen u Rusiji

Nedavno je pronađen srednjovekovni brod iz 15. veka kod Samare, na dnu reke Volge, u Rusiji.

Dugačak je 50 metar, a širok 20 metara.

Posebno je zanimljiv rezultat testiranja metalnog eksera iz broda. Ekser je 99,5% željezo sa jako malim postotkom nečistoće što pokazuje prilično odličnu tehnologiju obrade metala kako navode, u kojem je gvožđe gotovo stopostotno. Nečistoće prisutne u tome ekseru su ugljenik, sumpor i fosfor. 

Vest:  https://phys.org/wire-news/334662776/an-ancient-boat-was-found-near-samara.html

Neke zanimljive slike iz rukopisa

De proprietatibus rerum, Bartolomeo Anglicus, 15. vek

Nepoznati holandski umetnik, 15. vek, rukopis Ciceronova dela

Flamanski minjaturist, Roman o ruži, 1498. godina

The life of the very noble Count Gerard de Rousillon, 1488. godina

Rukopis iz 15. veka

Grand Armorial équestre de la Toison d Or

Aženkur pesma

Nakon velike bitke između Engleske i Francuske 3. oktobra 1415. godine Englezi su ubrzo smisli  pesmu u čast njihove pobede u bici.

Ovo je ta pesma tzv. Agincourt carol.

Ovde mogu spomenuti kako je jedan od vojskovođa na francuskoj strani bio i Busiko (o njemu ima ponešto na blogu). On je zarobljen i odveden u Englesku kao zarobljenik.

Stenfordšajr blago

2009. godine na polju Ličfild, Stenfordšajr, Engleska, pomoću detektora metala je pronađeno veliko blago iz doba anglosaksonske Engleske iz perioda 600-650 godine.

Blago se sastoji od raznih vojnih, zlatnih i cirkonskih predmeta, kao i raznih crkvenih predmeta. Smatra se da je ovo blago bilo plen mersijske vojske nakon pobede u bici nad nekim hrišćanskim anglosaksonskim kraljevstvom, verovatno Istočnom Anglijom.

Anglosaksonska kraljevstva u ranom srednjem veku na slici tzv. heptarhija. Od severa ka jugu: Nortambrija (posebno stradali od Vikinga počevši od 793. godine, poznati posebno po Lindisfarn episkopiji i sv. Katbertu), Mersija (dugo je bilo pagansko kraljevstvo, najpoznatiji kralj Penda), Istočna Anglija, Eseks, Kent (odavde je krenulo prvo misionarenje krajem 6. veka, obavljano od monaha Avgustina i bratije), Suseks, Veseks (poznato po otporu protiv Vikinga i pobede nad Vikinzima krajem 9. veka, najpoznatiji kralj Alfred). Ostala kraljevstva su velšanska (Kelti), na severu su škotska i piktska kraljevstva.

Predmeti iz Stenfordšajr nalazištu su od zlata sa jako sitnim umetnutim crvenim draguljima tj. cirkonom.

Nedavno je objavljen članak o novom istraživanju u Gardijanu u vezi Stenfordšajr blaga:  https://www.theguardian.com/culture/2019/nov/01/staffordshire-hoard-archaeologists-academic-research-gold-ornaments

Predmeti se detaljno mogu pogledati ovde:  https://www.staffordshirehoard.org.uk/explore-the-hoard

(Članak u izradi.)

Komentar na članak o obliku Zemlje

Raniji članak ću još ulepšati bez menjanja sadržaja. Mislim da ću staviti i neke slike.

Tema je pravi primer još jedne pogrešne ocene srednjeg veka.

Što se Laktancija tiče on u jednom delu se protivi postojanju antipoda, ali ne piše izričito protiv okrugle Zemlje, ali s obzirom šta piše proizlazi da je on verovao da Zemlja nije sferična.

Što se tiče ostalih crkvenih pisaca u kasnoj antici, ranom srednjem veku oni uglavnom pišu o okrugloj Zemlji prilično malo. Avgustin malo više piše o tome. Bed (anglosaksonski učenjak) je napisao duže delo o obliku Zemlje. Isidor Seviljski spominje isto donekle više.

Mislim da bi mogli tu spomenuti i papu Silvestera II (iz 10. veka), on je ponovo uveo armilarnu sferu na zapad. Armilarna sfera je mehanizam koji prikazuje Zemlju (kuglu) u središtu svemira.

Što se tiče vizantijskih učenjaka o obliku Zemlje u (širem smislu u ranom srednjem veku) razvijenom i kasnom srednjem veku, nisam ih navodio u članku, jer su malo istraženi u izvorima koje sam čitao. Zasigurno zbog antičkog znanja (koja su sva posedovali) oni su isto verovali da je Zemlja okrugla.

U razvijenom srednjem veku ima o tome šire kod Sakroboska, Bejkona, Buridana, Orezme.

 O sferi sveta, Johan Sakrobosko, dosta kratko astronomsko delo koje izričito spominje oblik Zemlje. Korišteno je na svim faultetima slobodnih veština na zapadu (artes libelares) u predmetu astronomija.

 Nikolo Orezme u njegovom delu Traité de l'espère, rukopis iz 14. veka. Ovde vidimo tzv. armilarnu sferu, u središtu kosmosa je Zemlja koja je okrugla

Rodžer Bejkon u rukopisu iz 15. veka De retardatione. Bejkon spominje oblik Zemlje u delu Opus Majus. To je jedno ogromno naučno delo, jako zanimljivo. 

Mendevil je poseban izvor. :) Tu on spominje da je Zemlja okrugla u više navrata. On kao putuje po celoj Zemlji i kaže ako "kreneš u jednom pravcu ponovo ćeš se vratiti na isto mesto". Spominje kako je Zemlja orugla kao kugla. Na jednom mestu spominje kako je u Carigradu kaže video stub sa statuom cara Justinijana (6. vek) kako u jednoj ruci drži kuglu (simbol sveta-Zemlje) i onda objašnjava šta to simboliše (ova statua je stvarno i postojala kod hrama Sv. Sofije).

Što se tiče proučavanja istorije nauke u srednjem veku, uglavnom se to uopšte nije ni radilo, znači sve do početka 20. veka. Od doba humanista iz 16. veka, prosvetitelja, srednji vek nije ni proučavan. Volter u svojoj istoriji i Kondorcet (oba tzv. prosvetitelji) negativno opisuju srednji vek.

Čak je i Viliam Vevel u 19. veku imao pogrešno mišljenje o tom periodu što se tiče znanja i nauke.

Prvi koji je proučio i imao bolji stav je bio Pjer Duhem, francuski fizičar. U svom delu Sistem sveta: Istorija kozmoloških doktrina od Platona do Kopernika (u pet knjiga), on je  imao stav da je nauka u srednjem veku ustvari dovela do moderne nauke. On posebno ističe Orezmea, Buridana i Bejkona.

Pjer Duhem (1861-1916)

Nakon njega su razni naučnici i istoričari početka 20. veka počeli da istražuju nauku srednjeg veka i još više je razrađeno shvaćanje tadašnje nauke. Istraživanje je nastavljeno do danas.

Uglavnom se slabo radi što se tiče Vizantije, tako da se često zenemaruje. Sve zavisi koliko su fakulteti na zapadu zainteresovani. Što se Grčke tiče i njihovog istraživanja, ne čitam na grčkom, ali s obzirom na uništenost grčke ekonomije danas teško je zamisliti neko bolje istraživanje tog perioda tamo. Međutim, sve više se pišu knjige na zapadu o tome periodu i učenosti.

Novi članak

Uskoro ću postaviti novi članak. Kada ga postavim jedino ću vremenom nastojati pomalo da ga uredim. Sadržaj će ostati isti.

Pronađena vizantijska crkva iz 6. veka u Izraelu

https://www.dw.com/en/israeli-archaeologists-unearth-1500-year-old-byzantine-church/a-50959403

Zanimljiv oklop iz 16. veka

Oklop vojvode Julija Bruncvika, 16. vek.