22. децембар 2019.

Kratka kosa kod žena i revolucija


Moda kratke kose kod žena vodi poreklo od Francuske revolucije 1789-1799 godine.

Naime, kako je poznato, u toj revoluciji političkim protivnicima u Republici su odsecane glave giljotinom. Prije odsecanja glave žrtve su bile prvo ošišane na kratko da ne bi kosa smetala giljotini u poslu.
Ubrzo se u skladu s tim pojavila moda kratke kose, i to kod žena, kod muških je malo izmenjen stil (međutim i kod njih se javlja sličan stil kasnije).

Takođe, od 19. veka se pojavila moda frizure koja izgleda kao da je kosa začas odsečena, oblika "zig zag" na pozadini lobanje. Kao i drugi stilovi te takođe i zulufi u obliku špica.
Ova moda se javljala kod muških i ženskih osoba od 19. veka pa nadalje.
Svako ko je nosio ovu modu je uglavnom kao izjavljivao da podržava francusku revoluciju i njene tekovine.

Tako da kratka kosa kod žena vodi poreklo od francuske revolucije.
Što se tiče srednjeg veka, s obzirom da se tim periodom najviše bavim, tada su žene nosile jako dugačku kosu, čak do kukova, ali je bila povezana na vrhu glave u razne stilove uređenja kose.

20. децембар 2019.

Šta se radi

Moram kupovati novi kompjuter te ne mogu od kuće da pišem na blogu, jer mi je kompjuter skroz pokvaren.

Tako da tek kasnije možete očekivati neke duže članke na blogu.

19. децембар 2019.

Opsada koja je trajala 21 godinu

Opsada Kandije

Oni koji se razumeju u fantaziju Vorhamer 40k znaju da tamo postoji smišljena planeta koja se zove Cadia (sigurno nazvana po istorijskoj Kandiji i opsadi) na kojoj žive ljudi, ali su ih okupirali sile haosa, tzv. heretici, u tzv. mračnom krstaškom ratu.

10. децембар 2019.

Utramarin u zubima


Slika: lapis lazuli i vilica monahinje, gde su nađeni fragmenti pigmenta

Ultramarin, sjajni plavi pigment je izuzetno cenjen u srednjem veku, ponekad je bio čak skuplji od zlata. Pigment je pripreman od minerala lapis lazuli koji je kopan na jednoj udaljenoj lokaciji u Afganistanu. 

Naučnici su bili zapanjeni u otkriću da je pigment ultramarin nađen u zubima žene sahranjene u 11. ili ranom 12. veku u Nemačkom manastiru.

Najbolje objašnjenje za to je kako su izjavili da se radi o ženi koja je pisala i oslikavala rukopise.

Ono što je zanimljivo na slici vilice je kako je osoba imala dobre zube. U to vreme nije ni bilo blombiranja zuba, tako da je ovo zanimljivo. Utvrđeno je po arheološkim istraživanjima da su ljudi u srednjem veku uglavnom imali jako očuvane zube.
Jedino znam za jedan slučaj u kojem je po istraživanju utvrđeno postojanje jako loših zuba u srednjovekovnom periodu. To je utvrđeno u istraživanju u nekom mestu u Rusiji. 

Lapis lazuli ili ultramarin pigment se u srednjem veku klasificirao pod rečju začin, ne u smislu da su ljudi to jeli, nego je to bio sveobuhvatan naziv za veoma raznoliku uvoznu robu.
Samo jedan deo te robe je ustvari bio jestiv.

Ultramarin je poznat u srednjovekovnim rukopisima, posebno bih rekao francuskim, gde se ta boja koristila za bojanje odeće francuskog kralja i svačega drugog.

9. децембар 2019.

Šta se radi

Slabo pišem u poslednje vreme, jer mi se pokidao kompjuter.

Ubuduće planiram urediti post o izumu automobila, staviti post o izumu kompjutera i staviti jedan o izumu interneta. O struji i telefonu koji su isto tako bitni izumi za savremeno doba su mnogi donekle upoznati tako da tu neću ništa stavljati.

Frensis Bejkon je pisao u 17. veku da su najbitniji izumi: štamparska mašina, barut i kompas. Ovu izjavu američki predsednik Džon Kenedi i spominje u jednom svojem govoru (govori su mu uostalom prilično dobri, koliko sam ih slušao).

Tako mi možemo reći danas da izumi koji su suštinski za savremeno doba su: automobil, struja, telefon, kompjuter, internet i televizija.

Da bi dobili pravo shvaćanje sadašnjosti i shvaćanje veze sadašnjosti sa prošlošću, ujedno da personiliziramo sadašnjost (jer izumi nisu pali iz vedra neba, nego su ih neki ljudi izumeli) dosta je dobro spoznati izumitelje suštinskih izuma za današnjicu.
Osim toga, jako se slabo spominju na TV-u, u medijima. Ja barem lično nigde nisam čuo ili pročitao u medijima o izumitelju Televizije, automobila, a izumitelj interneta se jako slabo spominje (iako se za njega još može čuti).

Tako da planiram pomalo da objavljujem o izumima.

Takođe, pročitao sam nedavno knjigu o istoriji samuraja te bih mogao objaviti jedan članak o samurajima. Ujedno i o vitezovima, i tome slično.

3. децембар 2019.

Benc i izum automobila

(Članak u izradi.)

Kad smo već kod izuma, nastavljam o izumima bitnim za današnjicu.

Smatram da su najbitniji izumi savremenog sveta sledeći: struja, telefon, automobil, televizija, kompjuter i internet.

O televiziji smo već prošli i danas idemo u automobil.
Reč "automobil" se izvodi iz grčke reči "autos" što znači "sam" i latinske reči "mobilis" što znači "pokretan". Znači onaj koji se sam kreće tj."samopokretan".

Smatra se da je izumitelj automobila Nemac Karl Benc (1844-1929).

Karl Benc (nem. Carl Friedrich Benz)

Benc (bezin nije po njemu nazvan nego po organskom jedinjenju benzenu) je 1886. godine patentirao (kako se smatra) prvi automobil nazvan nem. "motorwagen". Ta mašina je bila u biti kočija sa motorom te se "sama kretala".

Motorwagen

Prije nego što krenem dalje o autobolu potrebno je nešto prvo navesti o istoriji motora. Ovde ću navesti neka od bitnijih imena izumitelja. U 18. veku je izumljen parni motor. Tu je pored ostalih najvažnije ime Džejms Vat-a. Francuz Nicholas-Joseph Cugnot 1769. godine je prvi napravio vozilo na parni pogon. Nemac Gotlib Dajmler 1885. godine je izumio prototip motora na benzin. Francuz Rudolf Dizel 1895. godine je izumio prvi dizelski motor. 

Krajem 19. veka Benc je napravio auto na četiri točka i ubrzo prvi trkaći automobil.

Prvi komercijalni automobil, tj. za širu publiku je došao od amerikanca Henri Forda 1908. godine. To je tzv. model T.

Benc je 1927. godine spojio svoju kompaniju sa kompanijom Dajmler te je nastala Dajmler Benc kompanija. Ona postoji i danas i proizvodi automobile Mercedes Benz.
Tako da Mercedes ima vezu sa prvim automobilima u istoriji.

Krajem 19. veka se pojavljaju i druge poznate kompanije kao Fiat, Porše, koje postaje i danas.

Gleda TV kao vo, a ne zna ko je Farnsvort

Izumitelj elektične televizije Filo Farnsvort se može videti ovde u videu od 13:00m. Ovo je američka TV emisija iz 1957. godine: "I have got a secret". To je kviz u kojem su takmičari pogađali ličnost.

To je njegovo prvo i jedino pojavljivanje na televiziji.

Filo Farnsvort (eng. Philo Farnsworth) (1906-1971) (amerikanac) je izumitelj elektonske televizije. 1927. godine je demostrirao prenos televizijskog signala sa njegovim "scanning tube". 

Postojao je dug period borbe oko patenta nad elektronskom televizijom. Ruski izumitelj Vladimir Zvorikin je isto polagao pravo na patent, ali je patent pripao Farsvortu koji je izvršio prenos telvizijskog signala te je stoga patent pripao Farsvortu.

Filo Farnsvort se stoga smatra izumiteljem prve elktronske televizije.

Imao je ukupno 165 patenata.


Farnsvort je bio čovek od nauke koji je ceo život posvetio izumima. Genijalac, još kao mali se pokazao kao vešt izumitelj.
On je izumio televiziju da služi kao oblik obrazovanja ljudi, prenosa sportskih dešavanja, promatranja dalekih zemalja i ljudi. Namera uopšte nije bila zabava, trošenje vremena, nemoral ili nešto drugo.
Kasnije kada su nastali komercijalni, televizijski programi po svetu posle drugog svetskog rata, kako je naveo njegov sin, on se kajao što je i izumio televiziju.

Njegov sin Kent je rekao: "Mogao bih reći da je on osećao da je stvorio neki oblik čudovišta, način na koji ljudi troše mnogo od svoga života. Kroz moje detinjstvo njegova reakcija na televiziju je bila: "Na njoj nema ništa vredno i mi je nećemo gledati u našoj kući i ja je ne želim u tvojoj intelektualnoj ishrani." :) 
Šta bi tek rekao da vidi danas đubre od emisija na TV poput Farme, Svinjca, Parova i slično.

Znači, sam izumitelj televizije nije ni volio televiziju.

26. новембар 2019.

Izum naočara

Naočare se prvi put spominju u delu firentinskog dominikanskog fratra Đordano iz Pize 1306. godine, koji piše da su naočare izumljene 20 godina prije njegovog pisanja o tome i da se on lično sreo sa izumiteljem. Ipak nije naveo njegovo ime. 
Ono što se zna o izumitelju je da je bio iz severne Italije, verovatno iz Pize.

Prva slika naočara potiču iz 1352. godine i to na potretu naslikanom od Tomaso de Modena, na kojem vidimo kardinala Igo de San-šer da nosi načare.

 Prva slika naočara u istoriji
 
Prve naočare su bile samo za blizinu.

Izum odvijača u kasnom srednjem veku



Odvijač za odšarafljivanje ili šarafljivanje je izum koji potiče iz kasnog srednjeg veka. Izum se pojavio prvi put u Nemačkoj ili Francuskoj. 

Prvi put se spominje u nemačkoj knjizi  Hausbuch von Schloss Wolfegg (Kućna knjiga dvorca Vofgeg) iz 1480. godine. Knjiga se bavi korisnim veštinama za plemića.

Stranica iz knjige

U Nemačkoj je odvijač ili šrafciger zvan schraubendreher, a u Francuskoj je zvan tournevis.

Prvi odvijači su bili samo jedne vrste i korišteni su za pričvršćivanje prsnog oklopa i žabljeg šlema (turnirski šlem) i za prvobitne puške (tzv. mečlok).

O svemu tome piše Witold Rybczynski u svojoj knjizi One Good Turn: A Natural History of the Screwdriwer and the Screw.

Kad Švaba nešto napravi mora da valja. :) 

Odvijač koji je korišten je bio tipa današnjih viljuškastih ključeva.


23. новембар 2019.

Cajtgloge


Cajtgloge (zyteglogge) je srednjovekovni toranj u Bernu, Švajcarska. Sagrađen je u 13. veku, posebno je zanimljiv sat i automate uz sat. Astonomski sat potiče iz 15. veka, a automate iz 1530. godine. Automate uz sat su u potpunosti napravljeni u srednjovekovnom stilu (boje, odeća, likovi, sve je srrednjovekovno). Možemo videti sledeće automate: srednjovekovnu dvorsku ludu, petla, kralja i medvede (bern i znači medved).

Funkcionisanje automata možete pogledati ovde u videu.



Uvećano ovde od 0:28



Astronomski sat u Pragu iz 15. veka


Ovaj sat u Pragu (iz 1410. godine, današnja Češka) takođe sadrži automate koji se pojavljuju svaki sat vremena.

Prikazuje sledeće: 12 apostola, smrt, Židova ili gramzivost i drugo. Ovo nije prvi astronomski sat kako se navodi u videu. 

Nalazi se na praškoj katedrali.




Što se tiče boja, ova kao i razne druge katedrale su dosta potamnile od smoga.

Mislim da Rusi najviše od svih naroda (barem puno više nego na zapadu Evrope) vode brigu o svojim hramovima.

Automata

Ranije sam pisao i postavljao određene videe o mehaničkim robotima tzv. automata.

Postavljam ovde sad neke nove videe o automatima iz 17. i 18. veka. 
Videe je izradio Met museum iz Nju Jorka.

 Automata u obliku obeliska sa satom, flamanski rad iz 1777. godine
 Nemački automaton iz 1610. godine

 Pisac i crtač, švajcarski automaton, oko 1800. godine

Ples, nemački automaton iz 1625. godine

 Nemački sat sa automatima, 1554. godine

Istočnjački automaton, oko 1600. godine 

Sistem metalnih ploča na kojem funkcionišu automate je kasnije bio inspiracija za gramofonske ploče, a nakon toga i za cd-ove.

22. новембар 2019.

Maksimilianski oklop

Maximilian Style, Holy Roman Emperor.

Maksimilianski oklop je vrsta punog oklopa (oklop za celo telo) koji se pojavljuje u 16. veku u Nemačkoj. Ime je dobio po caru tzv. Svetog rimskog carstva (tj. nemačkog carstvo) Maksimiliana I Habzburškog (1459-1518 vl. 1508-1519).

Karakterističan je po naborima na oklopu, uzdignutim naramenicama i svojoj težini (teži je od srednjovekovnog gotičkog oklopa iz druge polovine 15. veka). 

Razvoj oklopa u 16. veku ili tzv. ranom novom dobu je praktički nastavak razvoja evropskih srednjovekovnih oklopa (možemo reći i da je to oblik nastavka u neku ruku srednjovekovlja tj. srednjeg veka što se tiče oklopa). Ovakav oklop se ne bi ni pojavio da prije onih iz 16. veka nisu postojali srednjovekovni tipovi oklopa, gotički i milanski (šlem je pogotovo rezultat razvoja italijanskog stila oklopa iz srednjeg veka). Tako da je značaj ranijih oklopa očit.

 Slike koje vidite na ovom postu prikazuju jedan od tipova maksimilijanskog oklopa. Ima ih više. 

image

image

image 

 

Puni pločasti oklop (izumljen u drugoj polovici 14. veka), tj. oklop koji obuhvata celokupno telo i sastavljen je iz posebno oblikovanih ploča za određene delove tela se javlja u celoj istoriji sveta samo u zapadnoj Evropi. Znači, takvih oklopa nema nigde drugde, tj. nema izrade takvih oklopa van Evrope, najviše zapadne Evrope.

Najrašireniji sistem oklopa kroz istoriju po svetu su uglavnom lamelarni oklopi tj. oni koji su sastavljeni od malih povezanih pločica. Oni se pojavljuju u Vizantiji, Mongoliji, Kini, Japanu i drugde.

Osmanlijski Turci su koristili za oklop kombinaciju mejla (lančanog oklopa) i sitnih pločica te im je to omogućavalo veliku pokretljivost (iako nisu s druge strane Evropljani bili nepokretni u okopu). Nisu imali ni puni šlem.

Kao što ste mogli pročitati na ovome blogu nesitinite su priče da su ljudi trebali dizalicu da popnu viteza na konja. Vitez, uopšteno oklopni evropski ratnik je bio prilično pokretan u oklopu, međutim njihov tip oklopa je ipak donekle otežavao kretanje.

Što se tiče Maksimilianskog oklopa ne treba misliti ni da je osoba u tome oklopu morala biti podignura dizalicom na konja. ...

Toliko ukratko o Maksimilijanskom oklopu i punim oklopima.

21. новембар 2019.

Paypal uplata

Ako neko želi da podrži moj rad može da uplati iznos na moj paypal account ovde: https://www.paypal.me/1medievalz

Zahvalan sam na podršci.

Kasnije možda napravim web sajt da bude umesto ovoga bloga.

19. новембар 2019.

Izuzetno ukrašen okop iz 16. veka

image 
Kao što vidite ovo je izuzetno zlatom ukrašen i izgraviran oklop. Graviranje oklopa i svaki oblik ukrašavanja na licu samog oklopa se javlja u 16. veku (ranije postoji bojanje oklopa, srebrne i zlatne trake, graviranje traka što se tiče ukrašavanja). Ranije su postojali određeni sistemi ukrašavanja zlatnih i srebrnih traka na oklopu, ali nije postojalo graviranje samog lica oklopa ili je bilo dosta retko. Tek u 16. veku viđamo baš svakojako ukrašene oklope, uglavnom u stilu renesansne umetnosti. Ovakav tip oklopa kao i ostali takvi izuzetno ukrašeni nisu korišteni na bojištu (normalno oklopi na bojištu su takođe bili donekle ukrašeni) nego u druge svrhe.

image

image

15. новембар 2019.

Pojedinosti iz Vizantije

Veliki konzul 518. g.

Car Konstantin, mozaik Hram sv. Sofije, 6. vek

 12. ili 13. vek (verovatno Solun)

Sveti mučenici

13. новембар 2019.

Doktor Džon Ardern

Džon Ardern u rukopisu MS Hunter 112

Džon od Arderna (1307-1392) je bio engleski srednjovekovni doktor i hirurg. Smatra se jednim od začetnika moderne hirurgije. Razni njegovi tretmani se koriste i danas.

Džon je tretirao i bogate i siromašne s time da je savetovao da se bogatima naplaćuje što više, a siromašnima da tretman bude besplatan. Za operaciju je preporučivao uspavljivanje putem opijuma, da pacijent "spava da ne oseti nimalo sečenje". On je osmislio i kodeks ponašanja doktora.

Studirao je na medicinskom fakultetu Univerziteta u Montpelier u Francuskoj. To je najpoznatiji medicinski fakultet u srednjem veku na zapadu Evrope. Prije njega je poznatiji medicinski fakultet bio u Salermu, u Italiji. Međutim on je propao u jedno 14. veku te ga je nasledio medicinski fakultet u Montepelieru.

Džon je živio u Njuvarku na Trentu, u Notingemu, kasnije u Londonu. Učestvovao je u stogodišnjem ratu protiv Francuske.

Napisao je knjigu Fistula in ano (pored drugih dela). U delu opisuje lečenje fistule u analnom otvoru koja se obrazuje kod vitezova nakon dugog sedenja na konju.

Postoji jedan dosta zanimljiv rukopis De Arte Phisicali et de Cirurgica (Veština doktora i hirurga) iz 1412. koji sadrži njegove tretmane i sistem lečenja. U tome rukopisu, koji je svitak ustvari, postoji nekoliko slika prikaza ljudske anatomije koji su dosta realistični.


 Anatomija iz rukopisa. Ko nije gadljiv može da pogleda uvećano klikom. Namerno je nacrtano kao prikaz sa leve i desne strane.


12. новембар 2019.

Srednjovekovni brod pronađen u Rusiji

Nedavno je pronađen srednjovekovni brod iz 15. veka kod Samare, na dnu reke Volge, u Rusiji.
Dugačak je 50 metar, a širok 20 metara.

Posebno je zanimljiv rezultat testiranja metalnog eksera iz broda. Ekser je 99,5% željezo sa jako malim postotkom nečistoće što pokazuje prilično odličnu tehnologiju obrade metala kako navode, u kojem je gvožđe gotovo stopostotno. Nečistoće prisutne u tome ekseru su ugljenik, sumpor i fosfor. 

8. новембар 2019.

Neke zanimljive slike iz rukopisa

De proprietatibus rerum, Bartolomeo Anglicus, 15. vek

Nepoznati holandski umetnik, 15. vek, rukopis Ciceronova dela

Flamanski minjaturist, Roman o ruži, 1498. godina

The life of the very noble Count Gerard de Rousillon, 1488. godina

Rukopis iz 15. veka

Grand Armorial équestre de la Toison d Or

6. новембар 2019.

Aženkur pesma

Nakon velike bitke između Engleske i Francuske 3. oktobra 1415. godine Englezi su ubrzo smisli  pesmu u čast njihove pobede u bici.

Ovo je ta pesma tzv. Agincourt carol.


Ovde mogu spomenuti kako je jedan od vojskovođa na francuskoj strani bio i Busiko (o njemu ima ponešto na blogu). On je zarobljen i odveden u Englesku kao zarobljenik.

5. новембар 2019.

Stenfordšajr blago

2009. godine na polju Ličfild, Stenfordšajr, Engleska, pomoću detektora metala je pronađeno veliko blago iz doba anglosaksonske Engleske iz perioda 600-650 godine.

Blago se sastoji od raznih vojnih, zlatnih i cirkonskih predmeta, kao i raznih crkvenih predmeta. Smatra se da je ovo blago bilo plen mersijske vojske nakon pobede u bici nad nekim hrišćanskim anglosaksonskim kraljevstvom, verovatno Istočnom Anglijom.

Anglosaksonska kraljevstva u ranom srednjem veku na slici tzv. heptarhija. Od severa ka jugu: Nortambrija (posebno stradali od Vikinga počevši od 793. godine, poznati posebno po Lindisfarn episkopiji i sv. Katbertu), Mersija (dugo je bilo pagansko kraljevstvo, najpoznatiji kralj Penda), Istočna Anglija, Eseks, Kent (odavde je krenulo prvo misionarenje krajem 6. veka, obavljano od monaha Avgustina i bratije), Suseks, Veseks (poznato po otporu protiv Vikinga i pobede nad Vikinzima krajem 9. veka, najpoznatiji kralj Alfred). Ostala kraljevstva su velšanska (Kelti), na severu su škotska i piktska kraljevstva.

Predmeti iz Stenfordšajr nalazištu su od zlata sa jako sitnim umetnutim crvenim draguljima tj. cirkonom.

Nedavno je objavljen članak o novom istraživanju u Gardijanu u vezi Stenfordšajr blaga:  https://www.theguardian.com/culture/2019/nov/01/staffordshire-hoard-archaeologists-academic-research-gold-ornaments

Predmeti se detaljno mogu pogledati ovde:  https://www.staffordshirehoard.org.uk/explore-the-hoard

(Članak u izradi.)

Komentar na članak o obliku Zemlje

Raniji članak ću još ulepšati bez menjanja sadržaja. Mislim da ću staviti i neke slike.

Tema je pravi primer još jedne pogrešne ocene srednjeg veka.

Što se Laktancija tiče on u jednom delu se protivi postojanju antipoda, ali ne piše izričito protiv okrugle Zemlje, ali s obzirom šta piše proizlazi da je on verovao da Zemlja nije sferična.

Što se tiče ostalih crkvenih pisaca u kasnoj antici, ranom srednjem veku oni uglavnom pišu o okrugloj Zemlji prilično malo. Avgustin malo više piše o tome. Bed (anglosaksonski učenjak) je napisao duže delo o obliku Zemlje. Isidor Seviljski spominje isto donekle više.
Mislim da bi mogli tu spomenuti i papu Silvestera II (iz 10. veka), on je ponovo uveo armilarnu sferu na zapad. Armilarna sfera je mehanizam koji prikazuje Zemlju (kuglu) u središtu svemira.

Što se tiče vizantijskih učenjaka o obliku Zemlje u (širem smislu u ranom srednjem veku) razvijenom i kasnom srednjem veku, nisam ih navodio u članku, jer su malo istraženi u izvorima koje sam čitao. Zasigurno zbog antičkog znanja (koja su sva posedovali) oni su isto verovali da je Zemlja okrugla.

U razvijenom srednjem veku ima o tome šire kod Sakroboska, Bejkona, Buridana, Orezme.

 O sferi sveta, Johan Sakrobosko, dosta kratko astronomsko delo koje izričito spominje oblik Zemlje. Korišteno je na svim faultetima slobodnih veština na zapadu (artes libelares) u predmetu astronomija.

 Nikolo Orezme u njegovom delu Traité de l'espère, rukopis iz 14. veka. Ovde vidimo tzv. armilarnu sferu, u središtu kosmosa je Zemlja koja je okrugla


Rodžer Bejkon u rukopisu iz 15. veka De retardatione. Bejkon spominje oblik Zemlje u delu Opus Majus. To je jedno ogromno naučno delo, jako zanimljivo. 

Mendevil je poseban izvor. :) Tu on spominje da je Zemlja okrugla u više navrata. On kao putuje po celoj Zemlji i kaže ako "kreneš u jednom pravcu ponovo ćeš se vratiti na isto mesto". Spominje kako je Zemlja orugla kao kugla. Na jednom mestu spominje kako je u Carigradu kaže video stub sa statuom cara Justinijana (6. vek) kako u jednoj ruci drži kuglu (simbol sveta-Zemlje) i onda objašnjava šta to simboliše (ova statua je stvarno i postojala kod hrama Sv. Sofije).

Što se tiče proučavanja istorije nauke u srednjem veku, uglavnom se to uopšte nije ni radilo, znači sve do početka 20. veka. Od doba humanista iz 16. veka, prosvetitelja, srednji vek nije ni proučavan. Volter u svojoj istoriji i Kondorcet (oba tzv. prosvetitelji) negativno opisuju srednji vek.

Čak je i Viliam Vevel u 19. veku imao pogrešno mišljenje o tom periodu što se tiče znanja i nauke.

Prvi koji je proučio i imao bolji stav je bio Pjer Duhem, francuski fizičar. U svom delu Sistem sveta: Istorija kozmoloških doktrina od Platona do Kopernika (u pet knjiga), on je  imao stav da je nauka u srednjem veku ustvari dovela do moderne nauke. On posebno ističe Orezmea, Buridana i Bejkona.

Pjer Duhem (1861-1916)

Nakon njega su razni naučnici i istoričari početka 20. veka počeli da istražuju nauku srednjeg veka i još više je razrađeno shvaćanje tadašnje nauke. Istraživanje je nastavljeno do danas.

Uglavnom se slabo radi što se tiče Vizantije, tako da se često zenemaruje. Sve zavisi koliko su fakulteti na zapadu zainteresovani. Što se Grčke tiče i njihovog istraživanja, ne čitam na grčkom, ali s obzirom na uništenost grčke ekonomije danas teško je zamisliti neko bolje istraživanje tog perioda tamo. Međutim, sve više se pišu knjige na zapadu o tome periodu i učenosti.

4. новембар 2019.

Novi članak

Uskoro ću postaviti novi članak. Kada ga postavim jedino ću vremenom nastojati pomalo da ga uredim. Sadržaj će ostati isti.

29. октобар 2019.

Zajtgajst i istorija


(Članak u izradi)

Nedavno vidim da i dalje ima ljudi koji veruju u tvrdnje koje su izrečene u Zajtgajst dokumentarnom filmu o Isusu Hristu i Hrišćanstvu (prvi deo filma). Bez obzira da li neko bio ateista ili hrišćanin, nije u redu da se prihvataju očito neistinite tvrdnje za istinite, a radi se ipak o suštinskim stvarima i pitanjima. 

Zajtgajst je dokumentarac koji je nastao 2007. godine i izneo brojne neistinite tvrdnje o Isusu Hristu i Hrišćanstvu. Ovakve slične tvrdnje o tome u filmu se mogu videti na još nekim mestima uglavnog kod nekih Nju ejdžera. Sve one proističu iz knjige jednog kontroverznog čoveka koji je bio fasciniran okultizmom i magijom. To je Menli Hol koji je napisao knjigu Tajna istorija svih doba. On je jednom postao i slobodni zidar tzv. spekulativne masonerije. Hol tu odmah na početku izvodi svoje tvrdnje temeljujući ih na verovanju u postojanje ostrva Atlantide. Atlantida zapravo nikada nije ni postojala i priče o Atlantidi se mogu naći samo kod Platona u antičko doba i nigde drugde u drevnim izvorima i kod drevnih autora. Platon je izmislio Atlantidu jednostavno iz razloga filozofije, da bi dokazao svoju tvrdnju o tome da je poljoprivredni narod jači od vojnog, osvajačkog naroda. Atlantiđani su prikazani kao vojni narod. Tako Aristotel je posle tvrdio da je Atlantida jednostavno izmišljotina Platona da bi dokazao i opravdao svoje filozofske tvrdnje. Znači i sam učenik Platona Aristotel uopšte nije verovao u postojanje Atlantide o kojoj je pisao Platon. O tom pitanju oko Atlantide mogu kasnije da napišem jedan članak.
Hol je mislio da su Atlantiđani obožavali Sunce kao glavno božanstvo, iako se to kod Platona ne može ni utvrditi, prije bi bilo da su obožavali Posejdona grčkog boga mora, jer se on spominje kod Platona, a ne božanstvo Sunca. Oni su kao proširili kasnije po svetu religiju obožavanja Sunca kao glavno božanstvo. Ovo normalno nema veze sa istinom. Najstarije božanstvo u raznim religijama uglavnom ni nije Sunce. Često se spominje neki Nebeski bog tvorac, a ne Sunce. Kako gde, ali ovo bi po zaključcima bilo najstarije božanstvo tj. taj Nebeski bog, a ne Sunce. Sunce opet kao glavno božanstvo je prisutno samo kod nekih naroda, kod Egipćana, Peruanaca, Japanaca i ponegde drugde, ali dosta retko, negde je mesec opet glavno božanstvo. Kod Egipćana je zvano Ra, i oni su mislili da je Sunce ustvari sokolasti bog koji se vozi u čamcu i svetli na nebu. Kad zađe kao Sunce on odlazi u podzemlje i bori se sa podzemnom zmijom zvanom Apep. Ako je pobedi on izlazi opet na horizontu. Tako da je svaka noć kod Egipćana predstavljao trenutak strepnje hoće li sutra Sunce izaći ili neće, jer mora svaku noć da pobedi zmiju Apep da bi izašao na horizontu. Tu je bitnu ulogu igrao faraon koji je smatran bogom i upravljačem Nila, Sunca i celog kosmosa. On ujutro na molitvi pomaže Suncu da izađe na horizontu :). Kod Peruanac je najstarije božanstvo bilo Virakoča. To je bio nebeski bog stvaranja, on je posle zamenit sa Suncem ili Inti. Peruanci su proglašeni narodom sunca, a svaki poglavica Inka je smatran bogom Sunca. Kod Japanaca je Sunce ustvari žena pod imenom Amaterasu. Ovu titulu boga Sunca su zadržali njeni potomci tj. Japanski carevi. Tako da je svaki japanski car smatran bogom Sunca sve do posle drugog svetskog rata. Što se tiče te knjige "Tajna istorija svih doba" ona je puna netačnosti.

Da krenem sa samim filmom.

U filmu Zajtgajst prvo navode kako reč "son (engl., čita se "san")" sin, prostiče iz reči "Sun (engl., čita se "san")" što znači Sunce te to što se te dve reči isto izgovaraju na engleskon, a drugačije se pišu dokazuje da je Isus ustvari preuzeto božanstvo Sunca od pagana. Međutim, ovo je slično/isto samo u engleskom jeziku i npr. u slavenskim jezicima "sin" i "sunce". Vau, koji zaključak. haha

Engleski uopšte nije ni ključan jezik istorijski gledano pa da se sve vrti oko njega, a kamoli tek u antičko doba kad nastaje Hrišćanstvo. To je baš glupa tvrdnja da se sve vrti oko engleskog jezika. Nije engleski bio lingva franka kao danas, svetski jezik pa se priča po celom svetu. Haha. Nisu stari Jevreji ni znali engleski, apostoli nisu pričali engleski i nijedan od Jevanđelista, ni apostol Pavle koji je pisao poslanice nije govorio i pisao na engleskom, nije ga ni znao. Hahaha. Pa nisu ni Apostolski oci ni Crkveni oci prvih vekova uopšte znali ijednu reč engleskog. Haha. Sasvim je irelevantno što je "son" i "Sun" po izgovoru jednako u modernom engleskom. U drevnom engleskom je prilično slično, ali nije identično. Sunce i sin opet nije identično u drugim jezicima kao npr. španski hius -sin i sol -sunce, znači u potpunosti različito. I šta ćemo sad.  To je valda španska zavera. Haha.

Međutim, i sama sličnost kod reči "sunce " i sin" je irelevantna ako je negde ima, jer kakve to veze ima uopšte ako bi reči čak i bile slične. Isus Hristos se naziva Logosom, Sin kao Bog, drugo lice Svete Trojice. Ali Sin kao Bog nije sam, nego je i Otac i Sveti Duh isto Bog. Znači izdvajanje Sina nema smisla. Glupava tvrdnja u Zajtgajstu. Ne možeš isticati samo Sina, ne možeš ga izdvajati.

Kad se prvi put počeo Isus Hristos nazivati Sin kao Bog, to je bilo na hebrejskom i grčkom jeziku. Znači, tu treba da tražimo neku sličnost u tim jezicima. Isus i apostoli su pričali aramejskim jezikom, a on je sličan hebrejskom. Novi Zavet je u celosti originalno napisan na grčkom jeziku, iako bi smo mogli utvrditi da je Matejevo Jevanđelje napisano na hebrejskom jeziku. Na hebrejskom jezku se sin kaže: ben (בֵּן) , a Sunce se kaže šemeš (שֶׁמֶשׁ). Na grčkom sin se kaže "hujos" (υἱός), a Sunce "helios" (ἥλιος), ovde je slično što je prvo slovo "h" u oba slučaja, međutim tako je u čitanju, a u biti to je samo sastavni deo pravila čitanja, prva reč počinje sa "u", a druga sa "e", koren reči je drugačiji, a što se tiče "os" to je uobičajeni završetak u grčkom jeziku, kao u latinskog "us". Tako da su reči dosta različite. Na latinskom koji je isto ključan jezik, sin se kaže "filius", a Sunce "sol". Tako da u ova tri izuzetno bitna antička jezika, a i najbitnija što se hrišćanske teologije tiče izrazi "sin" i "sunce" nemaju identičnost i sličnosti. Tako da su takvi neki zaključci o nekoj identičnosti i sličnostima čiste gluposti i ništa ne dokazuju.

S druge strane nigde se božanstvo Sunca u paganizmima ne naziva sinom. Haha. To je prava glupost. Takođe, Hristos nije Sunce u Hrišćanstvu, nego je stvorio Sunce, kao i sve ostalo.

Pravi je anahronizam misliti da engleski jezik igra ikakvu ulogu u antičko doba videći koliko je danas engleski bitan jezik i svuda se govori. U prvim vekovima nove ere u Evropi je bio latinski bitan jezik  i grčki takođe. Latinski je bio kao engleski danas. Na latinskom sin se kaže - filius, a sunce - sol :). Opa. Otkud to. Haha. To je valda zavera Nerona i drugih progonitalja Hrišćana. Haha. Pa valda je Isus Hristos tajno pričao engleski sa svojim apostolima, kao tajni jezik. To je bio valda kaubojski engleski. Hahaha. :)

Hrišćanstvo proističe iz jevrejske religije, a ne iz raznih mnogobožačkih religija po svetu. Tako da tu treba tražiti sličnost, između jevrejske religije i Hrišćanstva, a ne Hrišćanstva i paganizma. Osim toga čak i kada bi bile neke sličnosti, između paganizma i Hrišanstva postoji ogromna razlika, npr. Hrišćanstvo je jednostavno po duhu totalno suprotno paganskim religijama. U paganizsmu bogovi su nemoralni i zverski po ponašanju i na taj način potiču nemoral i zverstvo svojim poklonicima, nemoral je jednostavno dopušten uveliko u paganizmu, dok u Hrišćanstvu Bog je dobar i moralan i potiče se i zahteva moral i dobrota kod svojih poklonika.Tako da je Hrišćanstvo suštinski različito od paganizma. Sa Hrišćanstvom sve je postalo novo.

Da nastavim sa filmom.

Zatim u filmu prvo spominju egipatsko božanstvo Horusa kao da je sličan sa Isusom Hristom. Što se tiče toga božanstva on je po egipatkoj mitologiji sin od Ozirisa egipatskog boga mrtvih i Izide egipatske božice plodnosti, magije i drugog. Horus nije rođen od device i tome slično. Izida je spavala sa Ozirisom svojim mužom/bratom i tako je rodila Horusa. Tako da nije slično sa rođenjem Isusa Hrista. I ovde su se zeznuli, jer su mogli napasti iz pozicije Ozirisa, ali ništa, iako je i to netačno. Uopšte se ne zna kad je Horus rođen, ne spominje se nigde 25. decembar kako se smatra za Hrista. Zašto bi uopšte i bilo sličnosti. Ne spominje se da je Horus uopšte umro, njegov otac Oziris je raskomadan od strica Seta. Horus je smatran sokolom bogom neba, ali ne i Sunca. Ra je smatran bogom Sunca, međutim kasnije se tek javlja božanstvo Horus-Ra kao spoj ta dva boga. Ali to nije izvorno egipatsko verovanje i sam po imenu Horus nije smatran bogom Sunca. Što se tiče Ozirisa i Horusa u mitologiji priča ide da je Oziris imao ženu Izidu. On se kao vladar Egipta borio sa svojim bratom Setom za prevlast. Zatim ga je Set ubio i raskomadao, postoje različite priče. Po jednoj Izida i njena sestra Neptis su našle delove Ozirisa i spojili ga, osim spolnog organa. Ona ga je napravila od zlata i imala spolni odnos sa Ozirisom i začela dete Horusa. Oziris je zatim postao bog mrtvih. Stvar je da Oziris nikad nije vaskrsao on je samo spojen u delove. Na svim freskama se vidi Oziris kao mumija i lica zelena tj. boje kao mrtvac. On nije ustao iz mrtvih već je otišao u carstvo mrtvih. Tu postoji neka nastojanja da on ustane iz mrtvih pa sade biljke na njegovom kovčegu pa ono raste, ali nema tu nikakvog ustajanja iz mrtvih. Horus je zaratio sa svojim ujakom (Oziris i Izida su brat i sestra te im je Set brat) i tu je izgubio svoje oko po jednoj priči. U tom njihovom ratu ima priča kako se oni bore ko će koga da "oplodi", znači da su pederi ustvari. I ima tu svakakvih glupavih priča kao trkanje na daskama na talasima. Nema govora kod Horusa o nekih 12 učenika ili tako nešto slično.

Totalno je sve različito od Hrišćanstva što se tiče Horusa i Ozirisa. Ovo se sve može proveriti u raznim knjigama tematike Egipatske mitologije.
U borbi između Ozirisa, Horusa sa Setom je ustvari prikazana borba dva Egipta - donjim i gornjim. Zaista, Egipat je bio i podeljen na dva dela sve dok nije ujedinjen pod faraonom Narmerom. Tako da su ti njihovi bogovi verovatno neki drevni faraoni dva Egipta.

To je što se tiče Horusa.

Dalje, priča ide o Atisu. Atis nema nikakve veze sa Hristom, znači sve je različito. Atis je bio frigijsko božanstvo, sin njihove božice Nane (ona je rodila dete tako što je pojela plod badema). Ne zna se kad je rođen, na koji dan. On je po priči bio zaručen za kćerku kralja Mide. U njega se zaljubila frigijska božica Cibela ili Agdizdis. Bacila je ludilo na Atisa, jer nije hteo biti njen. On je pobegao i zbog toga što nije mogao biti oženjen za svoju dragu on se kastrirao, uštrojio kod drveta bora i onda je umro. Zevs je odredio da njegovo telo se ne raspadne, ima i priča da iz njega raste bilje. Znači tu nema vaskrsenja iz mrtvih, on je umro tako što se kastrirao. Sveštenici Cibele tzv. Gali su oponašali to kastriranje, pa su se i sami kastrirali. Njihovi rituali su bili grozni čak i rimljanima, krvavi.

To je to zapravski što se tiče Atisa.

Zatim priča ide o Krišni. Ništa nema veze sa Hristom. Krišna je indijsko božanstvo, tzv. avatar njihovog boga Višnu. Krišna je rođen kao osmi sin od princeze Devaki i Vasudeve. Znači, Devaki nije devica kako se tvrdi u filmu. Krišna je poznat po tome što se tvrdi da je imao izuzetno puno žena i ovo je baš "slično" sa Hristom koji nije nikad imao nijednu ženu. Krišna je ubijen tako što je u šumi pogođen strelom, jer je lovac mislio da je on životinja. Tako da nije raspšet kako tvrde u filmu. Ostalo isto nema nikakve veze sa Hristom.

To je što se tiče Krišne.

Zatim ide priča o Dionisiju. Dionisije ili Bakh je grčko i rimsko božanstvo vina. Dionisije je izuzetno nemoralno božanstvo te po duhu nema nikakve veze sa Hristom i Hrišćanstvom. Nema nikakve sličnosti sa Hristom. On je uvek pijan i njegovi poklonici zapadaju u stanje opijenosti i poremećenosti, ludila gde plešu u tom ludilu i tako dalje. On je sin Zevsa i Semele te nije rođen od device, niti je jedini sin Zevsa koji je imao puno dece. Po priči on je ubijen tako što su ga titani raskomadali i pojeli. Tu isto nema vaskrsenja.

To je što se tiče Dionisija.

Zatim ide priča o Mitri. Mitra je persijsko božanstvo svetlosti i Sunca, njega su preuzeli kasnije Rimljani u 2. i 3. veku nove ere. Znači, božanstvo je iz Persije, u doba Aleksandra Makedonskog nije uopšte poštovano. U helenizmu nje obožavan, jer Grci nisu htzelda obožavaju božanstvo njihovih neprijatelja Persijanaca. Tako da je dolo u Rimsko carstvo tek u 2. i 3. veku kad je Hrišćanstvo već imalo utvrđeno verovanje.. Razne priče o njemu potiču od rimljana posle pojave Hrišćanstva, tako da kad bi i bilo sličnosti sa Hristom, to bi značilo da su oni ustvari preuzeli iz Hrišćanstva priče i inkorporirali u svoje božanstvo, što je i rađeno kod pagana. Što se tiče Mitre on je rođen iz kamena odrastao sa bakljom i nožem u rukama, sa frigijskom kapom na glavi, znači on nije rođen od device i rođen je odrastao sa određenim alatima, što nema veze sa Hristovim rođenjem, koji se rađa kao dete, gol i bez alata. Zatim, nije rođen 25. decembra kako tvrde. Niti je imao 12 učenika kako tvrde u filmu. On je poznat po tome što je ubio bika plodnosti nožem i od tog bika je stvoren svet, a od njegovog semena živa bića. U ikonografiji jje prikazan kako ubija bika nožem. Postojale su mitrine misterije kako ste već mogli pročitati u članku o Agori. U misterijama nije bilo ništa posebnog da bi se povezivalo sa Hrišćanstvom. Misterije su se obavljale u pećinama u mraku sa nešto svetla. Na kraju misterije, osoba se stavi u jamu koja je duboka koliko je čovek visok. Zakolje se bik nad njim tako da čovek bude sav posut i preplavljen krvlju bika. Eto ovo je baš slično Hrišćanstvu. haha. Ostalo isto nema nikakve veze sa Hristom.

To je u vezi Mitre.

I tako dalje. ... Ima nekih dobrih videa na youtube koji pobijaju taj film.

(Nastavak sledi. Članak u izradi.)

Šta se radi

Nisam odavno objavljivao postove. Uglavnom se bavim drugim stvarima. 
Takođe mi se donekle smučilo posle čitanja Kenterberijskih priča. Kenterberijske priče su na delove dosta nemoralne za srednji vek. Sigurno pokazuju da je stanje u Engleskoj u 14. veku dosta opalo što se tiče morala.
Sigurno da je uvek lepše i bolje čitati o moralnim i vrlinskim delima, a ne nemoralnim.
14. vek je vreme posebnog pada morala u engleskoj, donekle i šire na zapadu.

Pišem članak o Zajtgajst filmu. Postavići ovde na blogu deo pa ću vremenom da dopisujem.

17. октобар 2019.

Avicenina medicina, ukratko

Avicena

Pre neko vreme sam pročitao knjigu Avicenina medicina. Knjiga je ustvari savremeni prevod sa arapskog na engleski prve knjige Kanona medicine (napisan 1025. godine) od arapskog doktora iz 11. veka zvanog Abu Ali al-Husein ibn Sina (skraćeno Ibn Sina), na zapadu prozvanog kao Avicena (980-1037). Ustvari se radi o prevodu ne cele prve knjige, ali većinom.

Ovo je tek prevod prve knjige, njegovog korpus Kanon se sastoji od 5 knjiga.
Ovu knjigu sam posebno čitao, jer me zanima istorija medicine, a i Kanon medicine je proučavan posebno na srednjovekovnim medicinskim fakultetima (Salerno, Montpelier), pa me zato posebno i zanima.

Znači knjiga je bila prilično popularna na zapadu.

Ovo je knjiga tipične grčke medicine. Arpska medicina zvana Unani medicina je ustvari tip grčke medicine, koja započinje sa grčkim doktorom Hipokratom (460-370 PNE). Isti tip medicine je primenjivan i u Evropi u srednjem veku.

Arapi su počeli sa osvajanjem Vizantije u 7. veku. Vizantija je bila očuvala sva antička dela raznih učenjaka te putem osvajanja ova dela su postala dostupna Arapima. Tako da su Arapi organizovali prevođenje tih dela sa grčkom na arapski jezik, najobimnije prevođenje je vršeno u 11. veku. Tako su dela drevnih doktora prevedena na arapski, kao Hipokrat, Galen, Dioskorid, kao i dela Vizantijskih doktora. Na to su arapski doktori razvijali utvrđeni tip grčke medicine. Tako je doktor Avicena napisao svoj Kanon. Kanon je preveden na latinski u 13. veku od Gerarda iz Kremone (drugi Gerald) i na taj način je Kanon postao dostupan na zapadu (latinski je bio službeni jezik na zapadu i jezik učenosti na zapadu). Ubrzo je knjiga postala popularna na fakultetima.

Knjiga je prilično teška za čitanje, bez obzira na savremeni engleski prevod.

Kao i obična grčka medicina ona je zasnovana na određenoj filozofiji. Osnova Hipokratove medicine je ustvari fiozofija grčkog predsokratovskog filozofa Empedokla (494-434 PNE) da je ceo svemir u najsitnijem vidu sastavljen od četiri stoiheja ili stihije tj. četiri elementa. To su vatra, voda, vazduh i zemlja.
Elementi su poredani sledećim vidom: zemlja, voda, vazduh i vatra. Tako se verovalo da su elementi poredani u prirodi na Zemlji i u području iznad Zemlje.

Ovde dalje nastavljam o grčkoj i Aviceninoj medicini.

Svaki od elemenata ima određeni temperament. Temperament je karakteristika elementa ili stanja. Postoje četiri temperamenta koji se međusobno kombinuju. To su: toplo i hladno, suvo i vlažno.

Tako svaki elemt ima odgovarajuće temperamente. Zemlja je hladna i suva, voda je hladna i vlažna, vazduh je topao i vlažan, a vatra je topla i suva. Znači svaki element ima po dva temperamenta.

Tako isto u telu na toj osnovi postoje četiri tekućine. To su krv koja je element vazduha (zanimljivo znamo danas da krv (crvena krvna zrnca) nosi kiseonik kroz telo, to je pitanje da li su oni to znali) znači topla i vlažna po temperamentima. Sluz je hladna i vlažna tj. voda. Žuta žuč je topla i suva tj. vatra. Crna žuč je hladna i suva tj. zemlja. Sve četiri tekućine su sastavni deo krvi zbog čega je savremeni prevoditelj mislio da su to ustvari različita biohemijska jedinjenja. Crna žuč u biti ne postoji u realnosti u pravom smislu reči.

U telu postoji i grč. pneuma ili duh koji se kreće u krvi, zatim postoji i urođena toplina koja se gubi sa starenjem.

Što se bolesti tiče, postoji razni razlozi bolesti. Bolest je takođe i povreda uzrokovana vanjskim delovanjem. Međutim, hajde da se fokusiram samo na tip bolesti koji je u vezi s temperamentom. Znači u tom slučaju bolest dolazi zbog disbalansa u telu.

Tu je potrebno prvo objasniti same organe. Postoji nekoliko glavnih organa. Svaki organ ima određeni element i temperamente. Srce je vatra, toplo i suvo. Bubrezi su suprotnost voda, hladno i vlažno. Pluća su vazduh, toplo i vlažno. Kosti su hladno i suvo. Želudac je toplo i suvo. I tako dalje. Svaki organ ima određeni stepen temperamenta, najvrućije je srce, dok su najhladniji bubrezi, najsuvlje su kosti, i tako dalje.

Što se tiče lečenja bolesti kod disbalansa tj. kad je organ izgubio svoj temperament, npr. kad se srce ohladilo ili kad je srce preterano vruće, kao npr. kod onih koji imaju srčanih problema, začepljene krvne sudove, tu se radi o disbalansu tj. preterana vatra. Zato su i jako crveni u licu. Lečenje se obavlja na više načina.

Jedan od oblika lečenja je biljno lečenje. daju se odgovarajuće kombinacije biljaka koje su suprotne po temperamentima stanju bolesti određenih organa. I tu ima dosta smisla.

Takođe se koristi odgovarajuća ishrana, vežbe, gimnastika, masaža, mazanje uljima i tako dalje.

Dijagnostika se vrši po promatranju, simptomima bolesti, testiranju pulsa, pregledu urina.

Neki od oblika lečenja su i: puštanje krvi, povraćanje, čišćenje, prolivi i drugo.

Više o tome kasnije.

Zanimljivo kako je još kod Hipokrata smatrano da čovek treba da se isčisti od stranih materija i da se dobro ispovraća. Avicena opisuje postupak koji se obavlja sa određenim biljkama i to traje satima. :)

Ovo je ukratko o toj medicini. Ja nisam doktor te ne prepisujem ništa nikome. Ja lično mislim da svašta ima korisno u starim medicinama što je danas odbačeno u savremenoj medicini. Sigurno ne možemo videti elemente u telu i tome slično, niti ih ima na najnižoj razini materije tj. atomi i podatomske čestice. Ali s druge strane mislim da bi temperamente trebali da promatramo na metafizički način. Npr. nana kao biljka je hladna, dok je origano i biber vatren i tako dalje, tako da tu postoji neki metafizički nivo delovanja biljaka. Tako da postoje karakteristike biljaka po temperamentima, ali na metafizičkom nivou, a ne na materijalno-hemijsko-biološkom nivou. Takođe bi mogli i bolesti tzv. distemperamenta promatrati na taj način.

15. октобар 2019.

Još dečijih šetalica

Sve iz rukopisa iz 15. veka. Tu se vidi prava dosetljivost u tom dobu. Neki istoričari su nazivali srednji vek drveno doba. Zanimljivo.





12. октобар 2019.

Obavest za čitaoce. Dodatak na "Od Agore nema gore"

Dodao sam nedavno na post "Od Agore nema gore:)" sledeći deo u vezi bolnica, kao dokaz ko je osnovao prve bolnice. 

"Izvor sledeći. "Među velikim inovacijama na medicinskom polju koje su posledica vizantijskog doba je stvaranje prvih bolnica."("Tra le grandi innovazioni in campo medico che si devono all’età bizantina c’è senz’altro la creazione dei primi ospedali") Izabela Andorini i Arnaldo Markone, Medicina, Medico, e Società nel Mondo Antico, Firenca, 2004. g., str. 95"

To je samo obavest za moje čitaoce.

Ravnozemljaši ili ne

Mislim uskoro obajaviti na blogu jedan članak koji sam napisao da mi objave. Međutim, nisu mi objavili pa ću ga staviti ovde.

Članak se bavi pitanjem oblika Zemlje u srednjem veku. 

Čuo sam nedavno da savremeni ravnozemljaši misle da potporu za ravnu Zemlju imaju u takvom verovanju u srednjem veku. Tu su se prevarili. Većina ljudi u srednjem veku su verovali da je Zemlja okrugla.
To su sve tipični mitovi ocrnjivanja srednjeg veka koji potiču još od 18, 19. veka, koji su izuzetno štetno za realistično shvatanje istorijskog perioda.

6. октобар 2019.

Lov na ptice

Lov na ptice se u srednjem veku obavljao često sa samostrelom.

Ovo je jedan zanimljiv prikaz lova na ptice, Codex manesse iz 14. veka. Lovac ima samostrel, samostrel je zapet i na njemu je strela sa tupim vrhom. Tako da zbog tupog vrha ptica neće biti ubijena već ošamućena kad bude pogođena.  Nakon pogodka ptica se uhvati tako ošamućena i može se držati u kavezu ili ubiti.

Što se tiče ostalih pojedinosti na slici se može primetiti sledeće. Lovac verovatno lovi sokola ili orla. To je i razumljivo s obzirom da je tada bilo popularno sokolarstvo za potrebe dokolice plemstva i lova sa sokolima nekih manjih životinja. Pored sokola se mogu videti dve svrake i moguće slavuj. Sve ptice stoje na hrastu, pozna se po žirovima, drvo je verovatno visoko s obzirom da se radi o hrastu. Verovatno se stoga radnja odvija u šumi ili pored šume. Lovac ima samostrel koji se zateže sa sistemom kuka i kaiš. Ima i tobolac sa nekoliko strela.

 

1. октобар 2019.

Minhenski psaltir

 Minhenski psaltir faksimilsko izdanje

Minhenski psaltir (Serbischer Psalter, Codex Monacensis Slavicus 4) je najlepši poznati Srpski psaltir iz kraja 14. veka. Izrađen je po nalogu kneza Lazara Hrebeljanovića verovatno za njegovog sina despota Stefana Lazarevića. Nalazio se u biblioteci depota Đurđa Brankovića i neko njegovih potomaka ga je odneo u fruškogorski manastir Privina glava kod Berkasova. Tamo se nalazio sve do Veliog bečkog rata kada ga je jedan bavarski oficir 1688. uzeo i odneo u manastir Gotescal u Bavarskoj šumi. Rukopis od 1782. godine se nalazi u manastiru sv. Emerama u Regenzburgu. Od 1810. godine je prenet u Minhen u Bavarsku kraljevsku biblioteku, koja se danas zove Bavarska državna biblioteka. Danas, rukopis se nalazi i dalje u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu. Zbog toga se zove Minhenski psaltir.

Ceo rukopis u digitalnom obliku se može pogledati ovde:

Stranice se listaju klikom na dugme > ili <. Stranice se mogu povećati ili smanjiti.

Rukopis je napisan na srpskoslavenskom na ćiričici i ima više od dvesto stranica, od toga na 148 stranica su ilustrovane minijature.

Neke slike iz Minhenskog psaltira (neke su lošijeg kvaliteta od izvornika).

str. 18
 Str. 188

str 340

 str. 365
 str. 373
 str. 387
str. 430