U Engleskoj arheolozi kopaju septičku

U Engleskoj, u Londonu, nedavno su arheolozi našli u srednjovekovnoj septičkoj jami neke srednjovekovne predmete. Doslovno su arheolozi kopali septičku. https://www.theguardian.com/uk-news/2020/jan/26/medieval-treasures-sludge-cesspit-london 

" Almost every time we put our mattocks in the ground, something else came up. That was great.”

Opet s druge strane u Crnoj Gori su nedavno zakopani bagerom ostaci crkve iz 6. veka  https://mitropolija.com/2019/10/09/bar-sutom-zatrpali-ostatke-crkve-iz-6-vijeka-foto/   

https://www.in4s.net/bar-sutom-zatrpali-ostatke-crkve-iz-6-vijeka/

Takođe je pre nekoliko godina vlast u Srbiji zakopala neko antičko nalazište, takođe hram.

Znači, dok u Engleskoj arheolozi kopaju septičku jamu da bi pronašli istorijske predmete, na Balkanu ima mesta gde se antičke crkve zakopavaju bagerima.

U Peru su nedavno arheolozi prošli opasan put u džungli da bi uslikali monolit star 2000 godina. https://www.livescience.com/peru-ancient-monolith-discovered.html

Ono kad nađete punu bojnu opremu na jednoj vrpi :)

Tetka pošto kaiš?

Kodeks Manese, 14. vek, današnja Nemačka

Priručnik opremanja oklopom

Kako se čovek treba opremiti ("obući") oklopom. ("How a man shall be armed", kako kaže jedan rukopis.) To sigurno mnoge zanima :).Tako da postavljam ovde jedan kratki fin priručnik o tome. :)

Oklop je najbolje držati na zidu, ali po potrebi može i na stolu. Oklop neka održava, glanca i podmazuje štitonoša. Moraćete ipak imati pomoć štitonoše u "oblačenju" delova okopa. Gospa će sve da pokaže dole.

Onda da krenemo. Potrebno je obući, opremiti se sa nekoliko delova oklopa: dublet (gambeson ili aketon), mejl majicu, prsni oklop, nadkolenice, podkolenice, sabaton, nadlaktice, podlaktice, gantlet, šlem. tuniku, pojas s mačem, štit.

Prvo se oblači dublet (gambeson ili aketon). Dublet je pravi oklop kako kaže Tobajas Kapvel, kurator Britanskog muzeja u Londonu (Njegov engleski oklop iz 15. veka se može pogledati ovde (mejl majica nije nužna kod oklopa iz toga doba: Flikr slike). Dublet se oblači odmah na običnu lanenu majicu. Ispunjen je tkaninom i dlakom te mu to daje debljinu i toplinu. Gambeson je tip dubleta koji ima četvrtaste ili slično ispunjene delove, aketon ima takve delove koji su vertikalnog raspoređeni. Dublet na sebi ima takođe delove mejla (lančanog, prstenastog oklopa) na mestima gde postoji opasnost da oružije lakše prođe (od 15. veka, a ovo je druga polovina 14. veka te dublet uglavnom nema mejl na sebi). 

Nakon toga oblačite mejl majicu. Mogao bi prije toga nožni deo oklopa sabaton, ali dobro. Mejl je oklop sastavljen od povezanih željeznih prstenova, što su prstenovi sitniji to je bolje, poseban oblik poboljšanog mejla je tzv. zakovani (riveted) mejl. Zakovani mejl ima svaki prsten spojen ekserićem. Mejl se oblači malo teže, preko glave, često osoba mora da skače da bi ga navukao. 

Prvo se postave ruke na odgovarajuća mesta. Ne treba uglavnom pomoć skvajera tj. štitonoše. Zatim se navuče preko glave, često treba skakati da spadne mejl preko leđa i prsa.

Zatim se postavlja aventejl. Aventejl je mejl zaštita za vrat. U međuvremenu trebalo bi navući sabaton, tj. oklopnu obuću. Sabaton je nešto specifično, genijalan izum. Omogućuje maksimalnu zaštitu sa ogromnom pokretljivošću stopala putem prstenova koji ulaze jedan u drugi. Na sabaton se postavljaju mamuze, obavezno zlatne, znaju čitaoci bloga i zašto. Zanimljivo je tu spomeniti tzv. "Bitku zlatnih mamuza", vođenu 1302. godine između Francuske i grofovije Flandrije, u kojoj su zanatlije, pešadija na strani Flandrije pobedili francusku vitešku konjicu te su nakon bitke sakupili viteške zlatne mamuze na jedno mesto, zbog čega je bitka i dobila naziv "bitka zlatnih mamuza".

U međuvremenu se stavlja prsni oklop. Ovde se koristi samo prednji prsni oklop s obzirom da je još 14. vek. Bolje staviti nadkolenice i podkolenice prije prsnog oklopa. Potom, treba staviti na glavu šlem kako gospa pokazuje (ali bolje obući prvo tuniku i navući rukavice). S obzirom da se kreće na turnir, koristi se turnirski šlem, tzv. froghelm tj. žablji šlem. Tu treba pomoć štitonoše, kao i za prsni okop.

Gantlet na ruke. Gantlet su oklopne rukavice. Ovo je takođe genijalan izum. Delovi za prste su sastavljeni od prstenova koji ulaze jedan u drugi te prsti nikako ne bivaju otkriveni napolje, bilo kako se savijali prsti. Ovo je nešto što bi se moglo primenjivati danas u izradi zaštitnih rukavica. Znači, prednji kraj ruke bi bio savršeno zaštićen, donji deo je kožna postava.

Tunika preko oklopa. Mač oko pasa te tada može tek šlem, uglavnom prije gantleta. Na kraju dolazi štit. Ovde na slikama po svemu sudeći ne vidimo ustvari puni prsni oklop (eng. full breastplate), već brigantin oklop (engl brigandine armour, nem. brigatine). Brigantin je oklop sastavljen od metalnih željeznih traka koje su prikačene na kožu ili drugi materijal, koji je na prednjoj strani oklopa. Spolja se vide samo zakivci u vidu dugmića.

Brigantin sa unutrašnje strane

 Nakon svega čovek je spreman za turnir.

Štitonoša je tu da prati i pomogne u slučaju problema, ali vitez mora da bude sam snalažljiv.

Opremanje u oklop iz kraja 14. veka.

Ovaj oklop je zasnovan uglavnom na oklopu prikazanom na grobnici Edvarda, crnog princa od Velsa (iako bi trebao imati i zlatne trake na sebi), koji potiče iz 1376. godine. Takav oklop ili približan tome je sigurno nošen od strane oklopnih srpskih ratnika u Kosovskom boju 1389. godine.

Kip grobnice Edvarda, 1376. godina, Kenterberi katedrala, Engleska.
Ovde jedino fali mač i vizor. Vizor je deo šlema koji pokriva lice.

Najveći broj pronađenih Anglosaksonskih novčića na jednom mestu

Novčić kralja Etelreda II, "Etelred rex Anglo"

2015. godine u Engleskoj, u Buckinghamshire selu je pronađeno ukupno 5.000 srebrnih novčića koji potiče iz 11. veka, iz doba vladavine kralja Etelreda II (vl. 978-1016.) i Knuta (vl. 1016-1035). Knut je bio Danac i tada se Engleska nalazila u sastavu njegove ogromne kraljevine koja je obuhvaćala Dansku, Englesku i Norvešku.

Novčići kralja Etelreda II, treći novčić je "Agnus dei" - jagnje Božije

Novčići kralja Alfreda, kruna i shvaćanje vladanja

"Aelfred rex Anglo"

Novčići engleskog kralja Alfreda (vl. 871-899).

 "Aelfred rex"

Dijadema (kruna) koju nose Engleski kraljevi prije Normana je dizajnirana po uzoru na Vizantijsku (Rimsku) dijademu.
Može se videti takođe i u slučaju krune kralja Harolda u ranijem postu, koja je u vizantijskom stilu.

Vizantija je imala veliku ulogu u monarhijama onoga doba, iako je izgubila delom na važnosti od krunisanja Karla velikog, franačkog kralja za cara 800. godine na Božić u Rimu.

Kada je 597. godine kršten Engleski kralj, Etelbert, kralj Kenta (prvo krštenje nekoga engleskog kralja), Avgustin, monah koji mu je propovedao Hrišćanstvo i krstio ga je na propovedi na kraju rekao kralju sledeće: "Sada ulaziš u porodicu hrišćanskih kraljeva, od kojih je rimski car (tj. vizantijski car) otac."

To je bilo stajalište o političkom sistemu u celoj Evropi u to doba. Papa Grigorije I je takođe imao takvo stajalište, prepoznajući da rimski/vizantijski car ima vlast u državnim, svetovnim pitanjima (ostim toga, Avgustin je bio i poslan iz Rima od pape Grigorija I). Međutim, da nije istok u 8. veku bio ogrezao u ikonoborstvo papa Zaharije ne bi nikada ni prišao Pipinu franačkom majordomu, (posle i franačkom kralju) 751. godine da traži od njega zaštitu protiv Lonbarda (a Pipinovom darovnicom papa dobija Rim i okolicu da njima upravlja kao državnik, što je početak papske države u budućnosti). To je jedna od istorijskih tačaka od koje kreće razilaženje istoka i zapada. Kasnije, dolazi do toga da papa Lav III kruniše Karla velikog za cara "Rimskog carstva" (što je novina) te franačaki, a kasnije nemački carevi (kao "Rimski carevi") postaju branitelji papstva. Početkom 11. veka papa sebe uznosi smatrajući se da ima pravo da upravlja celokupnom Crkvom (možemo govoriti o tome i ranije, od 10. veka kod nekih papa, uglavnom na osnovi falsifikovane Konstantinove darovnice (otkrivena kao falsifikat tek u 16. veku)), a tek u doba Grgura VII je iskristalisano mišljenje kod papa da on ima vlast nad celom Crkvom, a ujedno i nad celim svetom te mu svaki car (posebno "Rimski car", tj. Nemački) mora da bude podređen.

Tako da od tada je Vizantija totalno izbačena iz papinih stavova o pravu vladanja i političkog sistema, iako vizantijski carevi zadržavaju uvek određeni ugled na Zapadu i na Zapadu se nazivaju Rimski carevi.

Engleska, ipak delom i u 11. veku postaje verna Vizantijskom takoreći kulturnom krugu. Brojni Englezi nakon Normanskog osvajanja odlaze u Vizantiju, u Carigrad, jedan deo čak u Rusiju.

U Konstantinopolju služe kao Varjaška garda, lični zaštitnici cara.

 Varjaška garda do 1204. g., engleski Varjag na broju 1.

Nemački carevi i pape od doba Hajnriha IV (nemačkog cara) i Grgura VII (pape) vode stalne sukobe oko prava vladanja na Zapadu, jedno do doba tzv. reformacije u 16. veku.

Šta se radi

Slabo imam vremena za pisanje, a i moram još nabaviti novi kompjuter. Stari mi se pokidao.

Onda kad nabavim će biti većih postova i tome slično.

Do tada su sitni postovi.

U 2019. godini sam objavio solidan broj postova. Ima i nekoliko sa dužim tekstovima. Tako isto planiram u 2020. godini da postavljam uglavnom duže tekstualne postove, ali sa dosta slika. Istorija se uveliko može prikazati i u slikama, nema potrebe štedeti slike kada ih ima dosta. Često istorijske knjige imaju jako slabo slika, a neke su jako i dosadne za neke ljude. Moje mišljenje je da se istorija treba učiniti zanimljivom i približiti je javnosti.

Istorija u biti nije uopšte dosadna, samo biva dosadna kad se dosadno prikazuje.

U 2020. godini planiram da dovršim nedovršene članke. Tu imam jedan o gušterima, o slikama Božića kroz istoriju te da napišem neke nove. 

Tu bih da napišem jedan o Da Vinčijevom kodu, toj gluposti, zatim neka druga pobijanja. Od pobijanja bih napisao par protiv onih gluposti od Deretića da su Srbi najstariji narod i da su svi narodi nastali od Srba. A s druge strane bi da pobijem u člancima tvrdnje nekih kao naci tumača iz Hrvatske koji svuda izgleda iz mržnje nastoje da umanje istoriju Srba i Srbije. Slušam pre neko vreme nekog Prkačina iz Hrvatske koji tvrdi da je Srpska pravoslavna crkva nastala tek 1920. godine, a u biti tada se ujedinila, a postojala je od ranije.
Sveti Sava je 1219. godine izborio nezavisnost srpske crkve, a patrijaršija srpske crkve (sedište je bilo u Peći na Kosovu, to je još jedan razlog zašto je Kosovo bitno Srbima) je nastala u doba cara Dušana 1346. godine, uzdizanjem kraljevine u carevinu (crkvu je priznala Carigradska patrijaršija 1389. godine). Međutim u doba Turskog osvajanja 1459 Turci su ukinili jedno vreme patrijaršiju i pripojili crkvu Carigradskoj patrijaršiji (1557. je obnovljena te 1776. ukinuta i pripojena Carigradskoj patrijaršiji), ali je posle u 19. veku, 1848. godine osnovana ponovo srpska patrijaršija na čelu sa Karlovačkim mitropolitom. 1920. godine je crkva samo ujedinjena. Besmisleno je govoriti kako on tvrdi da je tada osnovana SPC ukazom kralja Aleksandra. Ne može se Crkva osnovati samo tako, mora biti priznata i u kanonskom opštenju sa svim ostalim crkvama u Pravoslavnom svetu. 

Nedavno je osnovana takozvana Crnogorska pravoslavna crkva, ali ona nije kanonska, niti priznata uopšte od bilo koje Pravoslavne crkve, tako da ni nije Pravoslavna crkva. To su logične stvari.

Mogao bih napisati i jedan članak o tome da li su Crnogorci Srbi ili ne. Prosto je izuzetno lako dokazati da su Crnogorci ustvari Srbi, svako ko je čitao Njegošev Gorski vjenac zna da on smatra sebe Srbinom. Dovoljno je pročitati i pesmu "Onamo namo" koju je napisao Petar I Petrović Njegoš 1867. godine gde on sebe, a i Crnogorce smatra Srbima. Ta pesma je bila himna Crne gore u 19. i 20. veku. Nešto o toj pesmi ovde, a i cela pesma: https://en.wikipedia.org/wiki/Onamo,_%27namo!
https://hr.wikipedia.org/wiki/Onamo,_%27namo!
http://www.njegos.org/onam.htm
http://www.njegos.org/heritage/himne.htm

Pesma:
"Onamo, 'namo... za brda ona,
govore da je razoren dvor
mojega cara; onamo vele,
bio je negda junački zbor.
Onamo, 'namo... da viđu Prizren!
Ta to je moje - doma ću doć'!
Starina mila tamo me zove,
tu moram jednom oružan poć'.
Onamo, 'namo... sa razvalina
dvorova carskih vragu ću reć'!
"S ognjišta milog bježi mi, kugo,
zajam ti moram vraćati već'!"
Onamo, 'namo... za brda ona
kazuju da je zeleni gaj
pod kim se dižu Dečani sveti:
molitva u njih prisvaja raj.

Onamo, 'namo... za brda ona
đe nebo plavo savija svod;
na srpska polja, na polja bojna
onamo, braćo, spremajmo hod!
Onamo, 'namo... za brda ona
pogažen konj'ma klikuje Jug:
"U pomoć, đeco, u pomoć, sinci,
svetit' me starca, svet vam je dug!
Onamo, 'namo... sablji za stara
njegova rebra da tupim rez
po turskim rebrim'; da b'jednoj raji
njom istom s ruku res'jecam vez!
Onamo, 'namo... za brda ona
Milošev, kažu, prebiva grob!
Onamo pokoj dobiću duši,
kad Srbin više ne bude rob."

Ovde sam posebno podebljao delove koji dokazuju stajalište Nikole I da je Srbin, kao i njegov narod.

Pronađeni Anglo-Normanski novčići

Viliam I, levo i Harold II, desno ("Harold rex Anglorum"), "rex" znači kralj na latinskom

Pronađeni su novčići u Engleskoj iz 1066. godine. Pronađeno je ukupno 2.500 srebrnih penija. Potiču iz godine osvajanja Engleske od strane Normana (Vikinga). Tako se mogu naći novčići sa likom poslednjeg Anglosaksonskog kralja Harolda II (vl. 1066.) i novčići sa likom Viliama I Normana (vl. 1066.-1087.). Harold je krunisan 1066. g. za Engleskog kralja nakon smrti kralja Edvarda ispovednika (vl. 1042-1066), koji nije imao dece. Viliam po tipičnom normanskom pokvarenom sistemu je izmislio da on ima pravo na krunu (slično kao Robert Gviskar sa Vizantijom) te da je Harold obećao krunu Viliamu kada je bio kod njega u Normandiji zarobljen.
Izvori spominju da je Edvard ustvari pred smrt obećao krunu Haroldu, tako da tvrdnja Viliama ne stoji, a osim toga samo u Normanskim izvorima se spominje Viliamova priča. Viliam je dobio opravdanje kod Francuskog kralja i papino odobrenje (Aleksandra II) za osvajanje (papa je sigurno imao svoj interes da širi svoju "reformisanu" crkvu, što se vidi i po tome ko je postavljen nadbiskupom Kenterberija (središte Engleske crkve), a tadašnji nadbiskup je zatvoren u tamnicu). Nakon toga je Viliam napao Englesku sa svojom vojskom i pobedio (odlučujuća bitka je bila odmah na početku, kod Hastingsa,14. oktobra, gde je Harold ubijen). Viliam je zatim krunisan 1066. godine za Božić za kralja Engleske. On je totalno izmenio Englesku u svim elemntima engleske civilizacije (čak je i jezik u potpunosti vremenom izmenjen). Tako je nestala stara Engleska i ništa više nije isto kao što je bilo do dana današnjeg.

Više o pronalasku novčića:
https://www.archaeology.org/issues/364-2001/features/8249-england-chew-valley-norman-conquest-hoard
https://www.medievalists.net/2019/09/huge-anglo-norman-coin-hoard-discovered-in-england/
https://www.bbc.com/news/uk-england-somerset-49487078

Prema proceni sajta Archeology.com ovo otkriće je jedno od glavnih 10 arheoloških nalaza u 2019. godini.

Planiram da napišem jednom veći tekst o Anglosaksonskoj Engleskoj i njenom padu.

Gušteri se sunčaju

(Članak u izradi.)

Kao što brojni znaju postoji priča u javnosti smišljena (izgleda) od teoretičara zavere Dejvida Ajka (rođ. 1952. godine) o nekim gušterima tj. reptilima vanzemaljcima.
Ova priča je dosta poznata u široj javnosti pa odlučih da napišem nešto o tome.

Ovu priču je izgleda prvi lansirao bivši engleski fudbaler i bivši sportski komentator, a sada teoretičar zavere Dejvid Ajk. Priča je o nekoj ogromnoj gušterskoj zaveri (previše je Ajk izgleda dobio loptom u glavu).

Ajk je poznat po svakakvim izjavama, tj. izvalama o gušterima iz svemira.

Po financijskoj proceni koju je prikazao Ajs Ventura, Dejvid Ajk zarađuje ogromne pare preko svojih knjiga, predavanja i slično o gušterima. Očito je stoga da su pare glavni motiv. Ima takvih i sličnih slučajeva (po teorijama zavere) i kod drugih ljudi. Kao i što postoji i priča jednog od teoretičara zavere da je prije bio vampir pa mu svaku noć ubrzo izrastu špicasti zubi (po kojoj samo biološkoj osnovi narastu zubi u jedno pola sata haha) i onda se po danu vrate na staro (što je još više biološki nemoguće).

Po priči Ajka gušteri tj. reptili koji hodaju na dve noge su došli iz galaksije ili sazvežđa Drako (latinski zmaj) na Zemlju i to jako davno. Baš zanimljivo da se galaskija zove Drako, što znači "zmaj", ali ajde de. Moraju se zaraditi pare. :) haha. Kud baš dođoše odatle, iz galaksije kojoj su ljudi baš dali ime "zmaj". Pa normalno da dođoše odatle :), jer se galaksija zove "zmaj". Iako to ime galaksiji su dali ljudi, a ne vanzemaljci. Haha 

Došli su da rade u Nemačkoj, da šljakaju, nemaju para u Drakoniji. Haha.

Uostalom, bilo kako bilo, dođoše oni u doba Sumera i pazi ovo da žive u rupi (napuste svoju kuću da žive u rupi u zemlji). Uglavnom nisam ga skroz pratio, a uglavnom došli su u doba Sumera i kao usavršili Sumersku civilizaciju i njihovu tehnologiju, i vladali Sumeranima. E sad ovo se lako pobije. Sumerani su hiljadama godina iza nas u tehnologiji, kulturi i nauci, tako da je besmisleno misliti da su oni dobili sve to od vanzemaljaca. Znači došli vanzemaljci na Zemlju u svemirskim brodovima sa savršenom tehnologijom i svašta drugo, i onda uticali na Sumerane, koji posle niti imaju leteće brodove, niti vatreno oružije, niti razvijenu nauku. Nego naprotiv, obične gradove, nezgrapno pismo i prosto primitivnu tehnologiju i nauku. Ne mogu se Sumerani usporediti ni blizu sa današnjim svetom i civilizacijom.

Sumerani su imali jako nezgrapno pismo (da krenemo prvo odatle) (prvo piktogram, a zatim klinasto pismo), a razvoj njihovog pisma se može bez problema pratiti (i nema tu ničeg vanzemaljskog), svaki znak simboliše jedan pojam i to je tako da je izuzetno teško naučiti pisati tim pismom. Tako da je zato bilo izuzetno malo pismenih ljudi. Pisari su bili posebna struka i klasa koja se morala obrazovati u raznim područjima da bi naučili pisati i služiti državi ili njihovom sveštenstvu. Da su vanzemaljci uticali na Sumerane onda bi oni pisali alfabetom, jedan simbol jedan glas, što bi omogućilo bolju pismenost, lakoću pisanja i drugo. Alfabet je priličniji sistem pisanja za napredne vanzemaljce, od slikovnog pisma. Dalje, Sumeri su pisali na glinenim pločicama što je primitivno (ali ipak trajno), zašto nisu imali  knjige, sigurno bih ih to naučili vanzemaljci.

Tehnologija Sumerana je prilično primitivna za naše standarde. Vanzemaljci bi im dali kompjutere, električnu struju, ali ništa od toga. Transport primitivan, uglavnom magarci. Gde su im leteći tanjiri, svemirski brodovi, svemirske stanice. Nemaju čak ni automobile, helikoptere, avione, niti išta slično.
Primitivna poljoprivreda, stočarstvo, obrti, nauke, sujeverna medicina.
I tako dalje.

Mogli su ih barem naučiti da je Zemlja okrugla, a ne ravna ploča, kako su oni verovali.

Ni blizu Sumer nije kao današnja civilizacija, a današnji ljudi nemaju svemirske brodove da lete u druge galaksije. A eto Sumerani, izuzetno primitivni narod, su tobož imali učitelje velike guštere koji lete među galaksijama. :) Onda bi i Sumerani imali tehnologiju letenja među galaksijama, ili barem ikakvog letenja, a nema ništa. Ništa, nula. ...

Sve u svemu, očito je da su se Sumerani razvili ljudskim delovanjem, a ne vanzemaljskim.

...

Rani prikaz Vaskrsenja Lazara

Vaskrsenje Lazara, mramorni grobni kamen Datusa, katakomba u Rimu, 3. vek, Pio Cristiano, Vatikanski muzej

 Vaskrsenje Lazara, freska u katakombi Đordanija, Rim, 3. vek

Hristos se često u ranohrišćanskoj sakralnoj umetnosti prikazuje kao obrijan (i u odeći rimskog senatora). Hristos sa bradom i brkovima se takođe može videti u 3. veku na freskama, što je ustvari ispravniji prikaz s obzirom da su Jevreji nosili bradu i brkove (mogao bi i da pričam o Torinskom platnu, Veronikinom ubrusu i drugo...).
Međutim, obrijani Hristos se može često videti i na istoku i na zapadu u umetnosti do jedno 12. veka. 

Božić u slici i slično, kroz istoriju

(Članak u izradi.)

Uskoro će Pravoslavni Božić te stoga odlučih da postavim na blogu neke antičke i srednjovekovne prikaze rođenja Hristova tj. Božića. U ikonografiji događaj Hristovog rođenja se vezivao usko sa poklonom mudraca, kako se i danas prikazuje zajedno na Pravoslanim ikonama te ću na ovoj temi takođe stavljati i prikaze poklona mudraca sa istoka.

Krećem od najranijih ka kasnijim.

Ovo gore je najraniji prikaz. Freska se nalazi u Priscila, hrišćanskoj katakombi u Rimu. Datirana je na otprilike 150 g. nove ere. Na fresci se vidi Bogorodica koja doji dete, dok se zvezda nalazi nad glavom deteta, čovek levo pokazuje prstom gore prema zvezdi.

Postoji još nekoliko fresaka te teme iz 3. veka.

Hrišćanska ikonografija prije slobode veroispovesti 313. godine (Milanski edikt) je prilično u rimsko-paganskom stilu (stil slikanja, poze i tome slično). Znači, ne postoji još razvijeni sistem čisto hrišćanske ikonografije. To viđamo tek kasnije.

Dole, prikazi isklesani na sarkofazima sa području današnje Italije,  4. vek.

Uvećana gornja slika se može pogledati ovde:

 https://www.flickr.com/photos/28433765@N07/31805770235/in/photostream/

Freska iz 4. veka, 325. godina

U 4. veku postoji već tačno određen tj. takoreći fiksiran način prikazivanja Hristovog rođenja i poklona mudraca te se taj način nastavlja kroz vekove. Prikaz je sledeći: Bogorodica u haljini i sa maramom preko glave, povijeno dete koje leži u jaslama oko kojeg su vo i magarac, poklon mudraca (uglanom sa frigijskim kapama), jedan iza drugog, zvezda na nebu. Tako se prikazuje uz određene varijacije u narednim vekovima.

Tron arhiepiskopa Ravene Maksimiana, rođenje Hristovo, 6. vek, Vizantija

Dve slike gore, pokon mudraca sa istoka, Ravena, bazilika Sant' Apollinare Nuovo, 6. vek, Vizantija

6. vek, današnja Palestina, Vizantija

Rabula Jevanđelje, današnja Sirija, 6. vek, Bogorodica i Hristos.

9. vek, Konstantinopolj

8. vek, hram San Giovanni Eleemosynario,Venecija

Echmiadzin Gospels, današnja Armenija, 989. godina

Kijevski molitvenik (tzv. molitvenik kraljice Getrude) iz sredine 11. veka

 Dve slike gore, Ratčisov oltar, poklon mudraca, langobardsko delo tzv. liutpradska renesansa, 737-744. godina, Čedad, današnja Italija

Sada idemo na zapad.

Tri slike, Codex aureus iz Lorša, Franačka, današnja Nemačka, 778-820, prednja i zadnja stranica

800. godina, Knjiga kelsa, Irska, Bogorodica sa Hristom

Dve slike gore, Franks Cascet (kovčeg), Anglosaksonsko delo, 8. vek, slova su anglosaksonske rune

Tri slike gore, Benedikcional sv. Etelvolda, oko 970. g., Anglosaksonsko delo

Otonska umetnost, Bambergov Apokalipsis, 1000-1025. godina, znači današnja Nemačka

Codex Aureus of Echternach, Otonsko carstvo, današnja Nemačka, 1030-1050

To je su kraćim crtama prikazi Hristovog rođenja i poklona mudraca, na istoku i zapadu, do raskola.
Vidimo da je prikazivanje na istoku i zapadu bilo prilično isto.
Kasnije je takođe prilično isto. Prilično je isto sve do promene u 14. veku na zapadu te normalno u renesansi.

Nastavljam kasnije.

(Članak u izradi.)