29. април 2019.

Bugarski ikonostas iz 10. veka

Slika bugarskog ikonostasa iz 10. veka iz manastira u Preslavu.


Pečat srpskog kneza Strojimira

Ministarstvo kulture kupilo je pečat, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tstoleća unazad, za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula



BEOGRAD - Srbija je dobila "novo" najstarije obeležje svoje državnosti - pečat srpskog kneza Strojimira iz devetog veka, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri stoleća unazad.Ministarstvo kulture kupilo je pečat kneza Strojimira za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula. Za postojanje ovog vrednog predmeta, za koji niko iz Srbije nije znao ni da postoji i koji je bio u privatnom vlasništvu, naši kolekcionari saznali su od svojih ruskih kolega.
Inače, najstarija materijalna svedočanstva, koja Srbija poseduje i koja svedoče o njenoj državnosti, bila su dokumenta ostala od vladara iz loze Nemanjića, koja datiraju iz dvanaestog veka.
- Imali smo poteškoća da dođemo do ovog najstarijeg sačuvanog obeležja srpske državnosti. Kataloška cena pečata najpre je bila 6.500 evra. Međutim, Bugari, kojima je iz istorijskih razloga ovaj pečat veoma značajan, ponudili su 15.000 evra da taj predmet uopšte ne bude na aukciji toga dana. Srećom, naš konzulat iz Minhena izdejstvovao je da tako ne bude i kupili smo pečat za 16.000 evra. Uračunavanjem provizije aukcijske kuće, koja je posredovala, dolazak do ovog značajnog predmeta za našu istoriju i kulturu koštao nas je skoro 20.000 evra. To je mala cena ako imamo u vidu koliki značaj ima ovaj pečat za srpsku istoriju - kaže za Glas ministar kulture Dragan Kojadinović.
DELO VIZANTIJSKIH ZLATARA IZ ATINE, SOLUNA ILI CARIGRADA
Profesor Janković objašnjava i da su pečat, verovatno, sačinili vizantijski zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada, što svedoči o političkim vezama Srbije sa Carstvom, koje su bile važne zbog sukoba s Bugarima. Postojanje pečata dokazuje da je srpski knez imao pridvorsku kancelariju, arhiv i administraciju koja prati državu. Knez je, očigledno, bio hrišćanin, kao i njegovi preci.
"Dakle, ovaj pečat je jednak otkriću rukopisa devetog veka (a nema ih sačuvanih pre 12. veka) ili svedočanstvu o državi (kao neki natpis u kamenu, kakvi su kod Slovena poznati samo kod Hrvata i Srba, pisani latinski)", zaključuje profesor Janković.
BOŽE, POMOZI SRBIJI
Pečat kneza Strojimira je zlatan, težine 15,64 grama, visok je 1, 9 centimetara, kupastog oblika i sa alkom na vrhu. Ima kružno natpisno polje sa krstom, oko koga je grčki natpis "Bože, pomozi Srbiji ".
Našoj javnosti će za nekoliko dana biti prikazan ovaj pečat i objašnjen njegov istorijski i kulturni značaj.
- Voleo bih da predstavljanju prisustvuju i predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica i šef diplomatije Vuk Drašković. Pečat ćemo čuvati u Istorijskom muzeju Srbije, koji će biti premešten u Vlajkovićevu ulicu - objašnjava Kojadinović.
Dr Đorđe Janković, predsednik Srpskog arheološkog društva i šef Katedre za nacionalnu arheologiju Srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u materijalu koji je poslat premijeru Srbije, objašnjava da je knez Strojimir bio sin srpskog kneza Vlastimira, koji je vladao sredinom devetog veka, i jedan od trojice braće koji su podelili Srbiju i njome vladali. Strojimira i brata Gojnika, zatim je proterao u Bugarsku najstariji brat Mutimir, koji je vladao Srbijom do 892. godine. Knez Strojimir je i direktni potomak kneza koji je oko 610-640 godine predvodio Srbe u seobi iz takozvane bele Srbije, odnosno današnje Poljske, Slovačke i Ukrajine. Takođe, on je bio i deda kneza Časlava, koji je vladao Srbijom od 927. do posle 950. godine.
"Dakle, knez-vlasnik ovog pečata je pripadao najstarijoj poznatoj dinastiji srpskih vladara. Nije isključeno da od iste dinastije potiču i potonje dinastije Vojislavića, velikih župana, pa i samih Nemanjića", piše u objašnjenju koje je prosleđeno Koštunici.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/07/27/srpski/T06072602.shtml

Pod izrazom "dokaz o srpskoj državnosti" misle na materijalni dokaz o srpskoj državnosti mimo pisanim izvorima.

Ova vest je iz 2006. godine. Arheolog dr. Đorđe Janković je umro.


23. април 2019.

Pronađen zlatni novčić vizantijskog cara Teodosija II u Izraelu

Nedavno je pronađen zlatni novčić vizantijskog/rimskog cara Teodosija II u Izraelu. Teodosije II je ukinio židovski Sinedrion. Dosta značajno za Židove.

Link na the times of Israel

21. април 2019.

Više o požaru u Notr Dam katedrali i spaljivanje Talmuda

Zanimljivo da je jedan rabin Šlomo Aviner koji se doselio u Francusku 1960. godine nedavno rekao da je požar u katedrali kazna Božija za spaljivanje 10.000 rukopisa Talmuda 17.06.1242. godine u bliziniu katedrale u Parizu. Ova informacija dolazi sa židovskog sajta "The Times of Israel". Link: https://www.timesofisrael.com/radical-rabbi-says-notre-dame-fire-retribution-for-13th-century-talmud-burning/

U članku se takođe navodi kako je jedan pokojni rabin Satmar Rebe rekao da Židovi ne treba da se vraćaju u Izrael nego da spaljuju crkve, a svako protivljenje tome je greh. Citat iz članka: "The [anti-Zionist] Satmar Rebbe, in one of his arguments against returning to the land of Israel, wrote that there is a commandment here to burn churches, and the failure to do so is a transgression"
Kaže da postoji zapovest o spaljivanju crkvi, a svako protivljenje tome je greh.

Zanimljivo, ako su tako šta rabini propovedali nije čudno da bi nekome Židovu palo na pamet da spaljuje crkve.

2015. godine je bio slučaj kad su ekstremisti Židovi u Izraelu spalili crkvene prostorije pored crkve umnožavanja hleba i ribe. Izvor: https://www.timesofisrael.com/jesus-loaves-church-reopens-20-months-after-arson-attack/

Znači, spaljivanje crkvi nije nešto što bi bilo suprotno židovskim stavovima s obzirom da su Židovi to radili (normalno ima još primera u Izaelu spaljivanja ili pokušaja spaljivanja crkvi), a takođe i rabini mogu da utiču na to, barem u ovom primeru rabin Satmar Rebe je rekao da je spaljivanje crkvi čak i zapovest.



Što se tiče spaljivanja Talmuda 1242. godine ono je obavljeno nakon rasprave i suđenja o tome. Za spaljivanje su najodgovorniji kako navodi Židovska enciklopedija Viliam od Overna (Guillaume d'Auvergne), biskup Pariza i graditelj katedrale Notr Dam i Odo de Šatoru (Odo, Eudes of Châteauroux), kancelar Pariškog Univerziteta. (Mogu posle napisati članak o spaljivanju ako nekog zanima.) Nije moje sad da svaljujem krivicu na Židove, ali sigurno da krivnju treba objektivno proceniti, pa makar Židovi bili krivi.



20. април 2019.

16. април 2019.

Notr Dam posle požara











15.04.2019. godine u 18:45 došlo je do požara na krovu Notr Dam katedrale u Parizu. Požar je zahvatio ceo krov i središnji toranj katedrale. Toranj je srušen od požara. Krov kao i drvena građa unutar krova su uništeni. Brojni obojani stakleni prozori u katedrali su uništeni. Za nekoliko sati požar je ugašen. Šteta na katedrali je ogromna, sigurno preko milijardu eura. Dva tornja sa zvonima su očuvani.

Kratka istorija katedrale

Na području današnje katedrale (koja se nalazi na ostvu Ile de la site na reci Seni u Parizu) su postojale prije početka gradnje nekoliko crkvenih građevina. Te građevine su uništene i započelo se sa gradnjom katedrale na poticaj biskupa Pariza Moris de Salija 1163. godine. Katedrala se počela graditi dana 25.04.1163. godine kada je postavljen kamen temeljac u prisustvu francuskog kralja Luja VII i pape Aleksandra III. Katedrala je završena 1250. godine. Međutim, dogradnja i izmene su vršene sve do 1363. godine. U 19. veku je izvršena određena obnova katedrale i postavljen novi višlji središnji toranj (to je onaj koji je pao) umesto srednjovekovnog tornja.

Požar je 15.04. izbio na krovu katedrale, tačnije zapaljeni su hrastovi trupci koji su bili direktno ispod krova i držali celokupnu konstrukciju krova na okupu i davali stabilnost samom krovu. Bilo je toliko puno drveta da su ga zvali "šuma". Neki trupci su bili dugački do 100 metara u komadu i neki su poticali čak iz 13. veka. 

 Slika: hrastovina ispod krova


Francuski predsednik Emanuel Makron je obećao da će se katedrala obnoviti za 5 godina. Određeni francuski bogataši su obećai stotine miliona eura pomoći za izgradnju.

Bez obzira na ogroman požar u katedrali, prilično je dobro očuvana.
Normalno, velika je šteta što je veliki deo katedrale izgoreo, ali na sreću veliki deo katedrale je ostao, posebno je značajno što su tornjevi preživeli.
Zanimljivo je da se požar desio 15.04.2019. godine, a katedrala je započeta sa gradnjom 25.04.1163. godine. Zanimljiva je sličnost datuma dana i meseca. Neki smatraju da je moguće katedrala zapaljena delovanjem muslimana ili zaverom Židova. Međutim, moguće je da postoji neka zavera. S obzirom na toliku količinu drveta na krovu bilo bi dovoljno posuti sve benzinom i nekako aktivirati malu vatru s nekim aparatom, sa daljine. Nije ni postojao mehanizam detekcje požara na krovu. Ovde se može videti pri kraju videa upravo taj deo katedrale i kad spomene da nije još postavljen mehanizam detekcije požara. 


Različite vrednosti katedrale su sačuvane. Među njima je Trnov venac, fragment pravog krsta i haljina kralja Luja IX.
Trnov venac je venac od trnja koji je bio postavljen na Hristovu glavu pri njegovom raspeću. Taj venac je posebna priča. Francuski kralj Luj IX je kupio krunu ili venac 1238. godine za ogromne pare od cara Latinskog carstva tj. carevine koja je zamenila Vizantiju tj. Rimsko carstvo nakon krstaškog osvajanja 1204. godine. Latinsko carstvo je bilo u izuzetno teškoj situaciji tako da su prodavali relikvije i mošti. Na taj način je car Balduin II prodao i Trnov venac. Trnov venac je prvo Luj IX postavio u San Šapel u Parizu u prelepu kapelu koju je izgradio za tu svrhu, kasnije, karajem 19. veka venac je prenešen u Notr Dam katedralu. Istorija venca se može istorijski pratiti od Hrista pa sve do današnjeg dana. Robert od Klarija, očevidac osvajanja Carigrada piše da je u svetoj kapeli u palati u Carigradu nađen i trnov venac. Prevod se može pročitati ovde na blogu (bilo bi tdobro da uredim prevod).

Slika: Sačuvani Trnov venac


Oltarski krst katedrale nije izgoreo. Kao što se može videti na prvoj slici. Što je zanimljivo.

Tri rozetna prozora iz 13. veka su delimično sačuvani, moraju proći obnovu. Notr Dam je poznat po jednom od najlepših rozetnih prozora.

Slika: severni rozetni prozor iz 1250. godine


Notr Dam katedrala je izuzetno značajna za Francuze. Predstavlja simbol samog Pariza i Francuske. Međutim, katedrala na brojne načine je značajna za ceo svet, a posebno Evropu. Ona predstavlja nasleđe za ceo svet.

Žalosno je što je izgorila, ali je ipak dobro što je većinom sačuvana.

Ovako baš zbog požara ljudi su i saznali prvi put u životu nešto o toj katedrali. Tako da potiče ipak da se ljudi probude od mrtvila koje je sve zahvatilo, slabo interesovanje za istoriju i značjne građevine i predmete iz srednjeg veka. Za Trnov venac brojni ne bi ni znali da nije došlo do požara. Tako da požar ima dobre stvari s druge strane ... Kažu da u svakom zlu ima nekog dobra.