Jedne noći u junu 1272.
godine, u krstaškom gradu Akre, dok su engleski princ Edvard i njegova žena Eleonora
spavali došao je špijun tražeći da se sretne sa Edvardom. Špijun je bio bivši
musliman koji je prešao na rimokatoličku veru i služio je engleskom princu
ubrzo nakon njegovog dolaska u Svetu Zemlju. Edvard je ustao iz kreveta obučen
samo u donje rublje i uveo je špijuna da se vidi s njim.
Šta se dalje desilo
napisao je tzv. Templar od Tira: "Saracen ga je sreo i ubo ga bodežom u bok
čineći duboku, opasnu ranu. Lord (gospodar) Edvard je osetio da je ranjen, i on
je saracenu zadao udarac pesnicom, u slepoočnicu, zbog čega je on pao na zemlju
nesvestan za neko vreme. Tada je lord Edvard uzeo bodež sa stola koji je u bio
u odaji i ubo Saracena u glavu, i ubio ga."
Princ još nije bio izvan
opasnosti, jer po većini izvora, asasinov bodež je bio prekriven otrovom. Kako
je uzbuna podignuta širom Akrea činovnici i doktori su pohitali u pomoć. Po
jednoj hronici Engleski hirurg je pozvan da operiše Edvarda, i započeo je da
seče udubljeno meso oko rane. Eleonora je počela da plače, zbog čega je hirurg
zatražio da je odvedu; jer je bolje da plače sada nego da cela Engleska plače
kasnije.
Kod nekih istoričara ovaj
događaj je samo usputno opisan u smislu zanimljivog događaja koji se desio
princu Edvardu prije nego što je postao slavni kralj Engleske Edvard I.
Glavni planer ovog
pokušaja atentata smatra se da je bio mamlučki komandant ili čak misteriozni
ismailski vođa Sirije - takozvani Starac sa gore.
Teskst napisan po uzoru
na članak dr. Konjecnog o pokušaju atentata na princa Edvarda.
Kralj Edvard I
Kralj Edvard I i kraljica Eleanora