Propadanje kmetstva u 13. veku

Moj prevod iz knjige Nova Kembridž istorija srednjeg veka (napisano oko 1990-2006), Knjiga V, 1198-1308
 

Društvena promena u 13. veku

Žerar Silveri (Gerard Silvery)

Propadanje kmetstva

Propadanje kmetstva u ovom periodu je veoma primetno u brojnim područjima na zapadu, ali sada može biti primećeno da 13. vek nije video kraj kmetstva. Zapravo, negde je stanje seoskog stanovništva pogoršano, posebno u Engleskoj gde je oživljavanje direktne poljoprivrede koje je bilo toliko uspešno na otvorenom polju je potaklo manorialne lordove da nametnu obaveze na slobodne ljude, koji su shvatili da postaju "villeins" (kmetovi), a ne više slobodni.

U severnoj Španiji, Nemačkoj, Makon regiji, Akvitaniji, području Liona, Šampanje i Briena, seljaci su smatrani kmetovima čim bi se naselili na zavisni posed. Ovo novo "kmetstvo" je bilo samo povezano sa držanjem imovine i nije se proširivalo na decu zavisnog posednika, tako da je bilo veoma različito od pravog kmetstva koje je prelazilo s generacije na generaciju putem oca ili majke i koje je puno više bilo povezano sa slučajnostima rođenja nego specifičnim dužnostima. Ali pravo kmetstvo se uvećalo u Poljskoj i Kataloniji i nastavilo je da postoji drugde, na primer na izoliranom platou Burgindije, u nekim podnožjima regije Ardane i na određenim brojnim engleskim manorima otvorenog polja.

Čak i u regijama koja su se smatrala da su "najliberalnije" bilo je ipak ponekad malih ostrva gde se kmetstvo nastavilo. Oko 1270. godine, 20% ruralne populacije je bilo još vezano kmetstvom u Pariškoj regiji. U Pontieu (Ponthieu) i Hejno (Hainault) regiji je bilo retkih slučajeva naslednog kmetstva.

Moguće, u tim područjima neke porodice nisu želele da krenu uobičajenim trendom, prema ličnoj slobodi. Bez sumnje ovo je bio slučaj u centralnom Hejno gde su porodice kmetova grofova Hejno odvojeni od drugih kmetova određenim povlasticama, na primer najamnine kanona katedralskog poglavlja Turneja su deljene njihovim sinovima.

Sve ovo ne treba da zaseni značajan i intenzivan pokret oslobođanja od kmetstva. Ovo je postignuto u Flandriji i većini Pikardije oko 1200. godine, ali je bilo u punom zamahu u Švedskoj. Mađarskoj i Italiji i na kontado zemlji koja je vladana od strane gradova iako su se laički seniori protivili. U Engleskoj uobičajena praksa u Kentu je priznata od strane monarhije 1293. godine i monarhija je ptvrdila da "svi ljudi Kenta treba da budu slobodni"; druge slobodne zemlje su bile u Devonu i Kornvolu, koje su još bile naseljavane u 13. veku. Kako ovakvo širenje lične slobode može biti objašnjeno? Bez obzira na upornost pravog ropstva u određenom broju gradova i seoskim farmama ograničeno na južni deo hrišćanskih zemalja, uticaj Hrišćanstva je puno više jasno osećan u ranom i totalnom nestanku ropstva u mnogim zemljama nego u borbi sa kmetstvom, koje zapravo priznavalo neka osnovna prava miškaraca i žena kao pravo na brak i na legitimnu decu. S druge strane, veliko povećanje u populaciji je bez sumnje imalo nesumnjivi uticaj na prviligije prema prvenstvenom obrađivaču i značilo je da gospodari zemlje koja je obrađivana već dugo vremena su prisiljeni da daruju ličnu slobodu svojim kmetovima da bi ih zadržali na svom seniorstvu. U određenim mestima darovanje slobode je bilo zarazno kao i uvećanje priviligija darivanim ovim područjima, slobodnim ljudima bivših poseda kao i potiskivanje slobodnog oporezivanja. Dalje, mešanje populacije je pomoglo stvaranju zbunjenosti pravila. U Bavarskoj je bilo seljaka koji su uživali ograničenu slobodu. Prema sredini trinaestog veka u Vermandou (Vermandois) zemljišni gospodar nije više mogao reći da li su određene porodice kmetovi ili slobodni. Dok je u dolazećim vekovima zbunjenost radila protiv slobodnih ljudi koji su često smatrani kmetovima, na kontinetnu kmetovi su bili smatrani slobodnim ljudima. Sa gubitkom većine rezervi žita mnogi seniori su samo tražili da kemtovi obave rad tražen od slobodnog čoveka (tri ili četiri dana godišnje). Konačno, javna vlast (kraljevi, gospodari ili velike feudalne porodice, vođe određenih gradova) su povukli od gospodara manora i drugih uticajnih seniora uzurpirane kraljevske privilegije (kriminalno sudstvo, mobilizacija ljudi, nepravedno oporezivanje) koji su smanjili njihovu moć i umanjili njihov uticaj. S druge strane u Engleskoj gde je kraljevska moć postajala slabija u 13. veku moć ubeđivanja određenog broja seniora koji su želeli da se vrate na direktnu poljoprivredu se povećavala. Povelje darovanja sloboda pojedinim kmetovima su postojale, ali je bilo puno više koje su se odnosile na čitave grupe. Prodaja poljoprivrednih proizvoda je takođe dopuštala seljacima da kupuju svoju slobodu. Međutim, oslobađanje nije uvek bilo lako, zapazi gorku raspravu između opata Sen-Pjer de Sens i njihovih kmetova o temi cene koja se treba platiti za njihovu slobodu. Ponekad ove rasprave mogu biti opisane kao prave bitke za slobodu, na primer 1251. godine kada je savez od 2.000 slobodnih ljudi i kmetova se borio protiv poglavlja Noter-Dam de Pariz u Orli regiji. U ovom slučaju, kao i u drugim francuska kraljevska vlast koja je oslobodila mnoge vlastite kmetove davala je potporu zahtevima kmetova koji su pripadali drugim seniorima, jer je ovo značilo davanje potpore seljacima i ograničavanju seniorske moći. U nekim područjima, razlikovanje između "mainmorte libre" (heriota, kojim je senior nasledio nešto od dobara njegovog kmeta, pravo na nasledstvo se sastojalo samo od jedne životinje od stoke, jednog objekta) i "mainmorte servile" (s kojim je on imao pravo na svu imovinu kmeta) je bio dodatan poticaj za kmetove da žele da pribave svoju ličnu slobodu. S obzirom da su kraljevi i gospodari velih teritorijalnih domena preferirali bogate seljake koji bi mogli da kupe oklop i ratnog konja, naspram osiromašenog plemića nesposobnog da kupi tako skupe stvari, obični narod je postepeno uspeo da pobegne od svog prijašnjeg stanja kao seljaci.

Str. 42,43,44

Ovo je dosta bitan tekst koji opisuje propadanje kmetstva u 13. veku. Tako da ovo menja shvaćanje srednjeg veka po kojem је kmetstvo dominantna pojava u srednjem veku. 

Po statistici bi sigurno u srednjem veku mogli utvrditi da je slobodno seljaštvo bilo u većini naspram kmetstva. Slobodno seljaštvo je ipak imalo obavezu da ratuje dok kmetovi to nisu ni morali (uglavnom), tako da to ipak pokazuje težnju za ukidanjem kmetstva. 

Uglavnom u Francuskoj se kmetstvo ukida i na tome radi uglavnom francuski kralj. Nasuprot Francuske kmetstvo se najviše zadržalo u Engleskoj, gde su feudalci imali veliku moć. Međutim, i u Nemačkoj feudalci imaju veliku moć, ali se ne primećuje ni blizu tolika snaga u zadržavanju kmetstva kao u Engleskoj.

Međutim, kako gde u 15. veku dolazi do porasta kmetstva u Evropi.

Neki pojmovi iz teksta.

Senior ili sizeren je nadređeni gospodar, a seniorstvo je zemlja poseda seniora ili pod njegovom vlašću.

Blagodarenje na posećenosti

Vidim da je ovaj blog solidno posećen. Stvarno sam zahvalan na tome.

Za one koji su novi ovde mogu da kažem da kao što se može videti blog se uglavnom bavi srednjim vekom. Ono što ja nastojim na ovom blogu je da uglavnom pokazujem pozitivne stvari iz srednjeg veka. Znači, ne bavim se inkvizicijom, masakrima i ostalim negativnim stvarima koje su se dešavale ponekad u srednjem veku (ili uglavnom se neću baviti).
Srednji vek ima svojih dobrih i loših strana.
Ono što ja nastojim sam po sebi je da shvatim srednji vek, određene periodu u tom vremenu i drugo na čisto objektivan način i da prikazujem srednji vek na što bliži način javnosti. Takođe nastojim da prikažem istoriju, istorijske stvari kao nešto zanimljivo, jer i jeste zanimljivo. Na blogu se uglavnom bavim rukopisima i srednjovekovnom umetnošću tako da približim neke srednjovekovne stvari javnosti. Prikazivanje srednjovekovnih stvari i prevoda iz istorijskih izvora nekako najbliže i prikazuje duh tog vremena, područja i slično, istorijski izvori najviše približuju neki period javnosti.

Tako da mislim da blog bude nešto kao približenje srednjeg veka javnosti (uglavnom pozitivnih stvari), upoznavanje javnosti sa manje poznatim stvarima iz srednjeg veka, što objektivniji prikaz srednjeg veka i neki kao odmor duše ljudima u težini današnjeg doba.

Book of Kells

Lindisfarne Gospels

Lindisfarne Gospels je anglos-saksonski rukpis četiri Jevanđelja. Potiče iz 715-720. godine i izrađen je na ostrvu Lindisfarn gde je bila Lindisfarn episkopija, u tadašnjoj državi Nortambriji (na severu Engleske).

Bečki rukopis Le Livre du cueur d'amours espris

Zanimljiva kuća

Ko bi hteo da živi u kući na vodi. Evo jedna zanimljiva slika iz Lancelot du Lac iz 1480 godine.

Mač most

Ovo su slike iz rukpisa Roman de Lancelot, isti roman, ali različiti rukpisi. Prikazuje kako vitez Lanselot u svojoj avanturi mora da prođe mo maču -mostu. On znači mora da puzi da bi prošao, a mač je jako oštar, tako da on krvari putem, ali se neda i nastavlja dalje.

Mislim da ovo može imati za ljude neku i poruku, bez obzira na radnju romana i slično.
U raznoraznim težinama u životu prosto ne treba odustajati, treba proći po tom mač-mostu. :)

Dodatno iz rukopisa Le Livre du cueur d'amours espris

Šlauf, pojas za vodu

Šlauf-pojas za vodu ili pojas za spašavanje se pojvavljuje kao ideja još kod Leonarda da Vinčija (1452-1519) u Manuscript B (1487-1490).

Slika pojas za spašavanje kod Leonarda:

Međutim, Leonardo je uvek bio prikazivan kao neki čovek van svoje civilizacije i svog vlastitog okruženja i vremena, renesansni čovek. Kao što sam ranije i napisao on nije bio jedini izumitelj u svom vremenu, u svom srednjovekovnom vremenu, gde je umetnost u Italiji prelazila u renesansu.
Razne ideje izuma se mogu pronaći u nemačkim srednjovekovnim rukopisima ...

Što se tiče pojasa za spašavanje on se javlja kod Frančesko di Đorđia Martini (1439-1501), italijanskog izumitelja i renesansnog slikara.

Takođe ga možemo videti u nemačkom srednjovekovnom rukopisu Kriegbuch od Phillip Monch, iz 1496. godine:

Te se zasigurno može videti u još nekom nemačkom srednjovekovnom rukopisu.

Određene srednjovekovne dizalice i neki izumi

Nemački rukopis Kriegsbuch od Phillip Mönch, iz 1496 godine.

Zanimljivo da se vide čak i zupčanici.

Pogrešno je mišljenje da je Leonardo da Vinči bio neki kao revolucionarni izumitelj. Već prije njega je postojalo svakakvih ideja u raznim rukopisima kao npr. kod Hans Talhofera u njegovom Fechtbuch, kod Konrad Kyser-a u knjizi Bellifortis i u drugim rukopisima. Čak i u 13. veku se mogu videti razne ideje za izume u rukopisima npr. kod Vilara Onekura (Villard de Honnecourt). Mogu se videti ideje za npr. automatu (preteču robota). Automate se spominju posebno da su bili u korištenju na dvoru vizantijskog cara npr. lav koji riče, ptice koje pevaju, prestol koji se podiže. U mehaničkim satovima širom Evrope (mehanički satovi su i izumljeni u srednjem veku) su postojale automate, a satovi su bili prava mehanička umetnost, tako su postojali satovi koji pored vremena pokazuje kretanje planeta, meseca i drugo.

Miroir Historial

Jedan deo slike iz burgundskog rukopisa Miroir Historial, 1400-1410 godina. 

Crni molitvenik

Crni molitvenik je nazvan tako po boji. Nalazi se u Morganovoj biblioteci  pod nazivom MS M493. Potiče iz 1460-1475. godine. Sigurno jedan od najlepših srednjovekovnih rukopisa. Radi se o flandrijskom rukopisu napravljenom u gradu Brižu verovatno za burgundskog vojvodu Filipa Dobrog.
Ovakvi crni molitvenici su pravljeni tako da se pergament (od čega su i rađeni rukopisi) potapao u crnu boju i ispisivan je zlatnim i srebrnim slovima.

 

Vidiću jednom da nađem još kvalitetnijih slika iz rukopisa.

Kraj avanture

Rukopis Le Livre du cueur d'amours espris

Le Livre du cueur d'amours espris je francuski alegorisjki roman nastao oko 1460. g., napisan od Rene d Anžu kralja Napulja i Jerusalima. Slike u rukopisu su posebno zanimljive. Postoji nekoliko preostalih rukopisa, ovaj koji ovde stavljam je pariški BNF Fr24399.

Radnja se svodi na neki oblik viteške avanture.

Kasnije stiže još slika. Poslednja slika je iz drugog rukopisa Bečki rukopis.