I
Uvod
Ceremonija je
zasnovana na tradicijama uspostavljenim u 13. veku u pesmi L`Ordene de
Chevalerie, Pontifical (oko 1295. g.) od Viliama Duranda, viteženja
na krunisanju Henrija IV 1399. godine, knjige Tiranr lo Banc iz početka
petnaestog veka od ser Joanot Matrtorel i Elias Ashmole Ceremonije reda
podvezice. Ovih pet izvora sadrže sve osnovne informacije u Engleskoj
ceremoniji viteženja iz kraja četrnaestog veka. Nijedan izvor ne sadrži
kompletnu ceremoniju, iako se ovi izvori poklapaju u svojim detaljima dovoljno
da me navedu da poverujem da je ceremonija u celosti rekonstruisana.
II
Bdenje
Bdenje treba biti
vreme molitve i kontemplacije kada "drevni i veliki vitezovi" mogu
doći i uputiti kandidata u puteve viteštva (ovo treba da bude otvoreno bdenje).
Kandidat je okupan (već učinjeno), obrijan i ošišan. On je obučen u skerletni
plašt preko bele majice, sa crnim nogavicama i obućom. Bela majica simboliše
nadu čistoće budućnosti viteza. Skerletni plašt simboliše krv koju će proliti
za Boga i čast, a crne nogavice i obuća simbolišu zemlju od koje smo nastali i
smrt za koju mora biti spreman bez straha. Soba bdenja treba biti ukrašena
finim tapiserijama i zastavama članova njegovog domaćistva. U sobi bdenja treba
biti krevet prekriven belom plahtom na
koji je kandidat polegnut nakon svog kupanja. On treba da posti i pije samo
začinjeno vino. Njegov oklop i mač trebaju biti postavljeni na oltar, sa svetim
relikvijama i blagosloveni sledećim rečima.
III
Blagosiljanje
mača
Sveštenik će
podignuti visdoko mač i reći: "Daruj nam, molimo ti se, o Gospode po našim
molitvama i blagoslovi rukom Tvoga veličanstva ovaj mač kojim tvoj sluga
želi biti opasan, sa svrhom da može biti branitelj Crkve, udovica, siročadi i
svih sluga Božijih, protiv surovosti pagana, i da može biti strava i užas
njegovim drugim neprijateljima, osiguravajući da čini pravednu odmazdu i pravednu
odbranu. Amin."
IV
Blagosiljanje
mača
Sveštenik će tada
vratiti mač na oltar i podignurti člem prema nebu i reći: "Sveti Gospode,
Oče svemogući, večni Bože, prizivanjem Tvoga svetog imena i dolaskom Hrista
Tvoga Sina, našeg Gospoda i darom Svetoga Duha, Utešitelja, blagoslovi ovaj
oklop tako da ovaj čovek Tvoj sluga koji je okružen njime, darom tvoje dobrote
može pogaziti pod svoje noge nevidljive neprijatelje, dobijajući pobedu u svim
stvarima, uvek ostajući siguran i čitav. Amin."
V
Moljenje za
blagoslov viteštva
Nakon što je
kraljevski skup blizu završetka veliki i drevni vitez će prići kralju i
zamoliti blagoslov viteštva za kandidata. Red viteštva je prizvan pred kralja i
zapitan da li je kandidat smatran vrednim uzdizanja u red viteštva. Ako se
slože, kandidat je potom pozvan.
VI
Ceremonija
viteženja
Kanidat za
viteženje je potom doveden do kapele od strane četiri "štitonoše"
(ratnika bez pojasa) i ministerijalaca (muzičara) koji će se šaliti, plesati i
veseliti. Kada je kandidat doveden do kraljevog prisustva, štitonoše i
ministerijalci su otpušteni i on kleči pred kraljem. Propoved je dana
objašnjavajući viteške regalije i dužnosti viteza. Propoved je dana od četiri
dostojna viteza.
VII
Značenje mača
Prvi vitez
objašnjava simboliku mača. On kaže: "Simbol mača leži u činjenici da on
ubija i ranjava sa obe oštrice, a njegov vrh takođe probada. Mač je viteško
najplemenitije oružije i on sam treba da se služi njime na tri načina. On
treba da brani crkvu, ubijajući i ranjavajući one koji joj se protive, kao što čine
dve oštrice mača. On treba da brani siromašne i slabe od moćnog uticaja
bogatih. I kao što mač probada šta god dotakne, na taj način takođe vitez treba
da probada sve heretike i neprijatelje, napadajući ih nemilosrdno gde god ih
nađe. Jabuka simboliše svet, jer je vitez obavezan da brani kralja. Nakrsnica
simboliše krst, na kojem je naš Iskupitelj umro da iskupi čovečanstvo i svaki
pravi vitez treba da učini tako isto, žrtvujući se do smrti za svoju braću.
Ako i pogine na taj način, njegova će duša zasigurno otići u raj."
VIII
Značenje pojasa
Drugi vitez tada
objašnjava simboliku pojasa. On kaže: "pojas mača znači da kao što vitez
nosi svoj mač opasan na telu, tako i on sam treba biti opasan čednošću. Njegova
boja je bela, simbolišući čistotu i istinu."
IX
Značenje mamuza
Treći vitez tada
objašnjava simboliku mamuza. On govori: "Viteške zlatne mamuze simbolišu
mnogo stvari, jer zbog stavljanja dragocenog metala blizu stopala, on pokazuje
prezir za zemaljske stvari i njegove dužnosti da ne čini nikako zlo kojim može
osramotiti svoj red. Njegove mamuze su naoštrene da potiču njegovog konja, kao
što vitez treba da potiče svoj narod na vrlinu, ali vrlinski vitez treba takođe
da bude strah pokvarenima."
X
Značenje lanca
Četvrti i zadnji
vitez tada objašnjava simboliku lanca. On kaže: "Zlatni lanac viteza
simboliše lanac vernosti koji ga vezuje za kralja. Lanac je napravljen od
najčistijeg od svih metala, zlata, i napravljen je bez kraja, simbolišući čistu
i večnu prirodu veze vernosti."
XI
Ispitivanje kandidata
Kralj tada pita
kandidata: "Iz koje svrha hoćeš da se pridružiš redu? Ako je zbog
bogatstva, zbog lagodnosti i da budeš u časti bez čineći čast viteštvu, ti si
nedostojan toga." Kandidat odgovara, "Ja želim da budem vitez da mogu
služiti Bogu, mojem kralju i mojoj dami ženi najbolje što mogu."
XII
Proglašenje
viteza
Dama kandidata će
tada otkloniti crveni plašt i stavit na njega plašt od plavog somota, presvučen
belim lanom. (tradicionalno od doba vladavine Edvarda III, vitezovi trebaju
biti formalno obučeni u plavo, jer je to boja slugu i vitez je sluga kralja.)
Svaki od četiri viteza će prići napred i
staviti na njegovo telo regalije kandidata. Kada su pojas, lanac, mamuze i mač
stavljeni na njegovo telo kralj će tada dati kandidatu Kole tapkanjem kandidata
po ramenima sa pljosnatim delom mača govoreći "U ime Boga, svetog Mihajla
i svetog Đorđa, proglašavam te vitezom. Budi hrabar, neustrašiv i veran."
Novi vitez će se tada zakleti na vernost. Kralj će tada reći da novi vitez
ustane i pozdravi članove reda. Štitonoše koje su ga dovele će doneti košare
darova da podele narodu, kao što je običaj od davnina.
Ovo je ceremonija viteženja je Engleska ceremonija sa kraja 13. veka.
Ceremonija je dosta dobra po sadržaju. Jedino što je loše u njoj (kako se čini od svega) je deo o simbolici mača. Kao ovaj deo: "vitez treba
da probada sve heretike i neprijatelje, napadajući ih nemilosrdno gde god ih
nađe." Ovo je čisto fanatična izjava. Čak je sigurno preuzeta iz Kurana gde Muhamed savetuje muslimane da tuku "nevernike" gde god ih vide po ulicama. Ništa čudno da se određeni elementi preuzimaju od muslimana, jer je poznato da je i učenost antičkih evropskih učenjaka preuzeta od muslimana iz Španije i Sicilije, kao i dela arapskih učenjaka iz razvijenog srednjeg veka. Brojna velika dela antičkih učenjaka su preuzeta od Arapa u zapadnu Evropu i prevedena na latinski počevši od 12. veka, kao i dela raznih arapskih učenjaka uglavnom iz 11. veka. Što se tiče Kurana on je preveden na srednjovekovni latinski u 12. veku od Petra venerabilisa i njegovih saradnika. Takođe, susret sa muslimnskom kulturom u Svetoj Zemlji je sigurno imalo veliko delovanje na zapadnu Evropu. Tako da je ovakva fanatična izjava o maču verovatno preuzeta od muslimana.
Ovako s druge strane cermonija je jako dobra.
Planiram posle prevesti još neke ceremonije viteženja.