Pečat Templara
Viđam nedavno kao i ranje razne gluposti o tome kako su navodno monaški red vitezova Templara ("Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama", latinski: Pauperes commilitones Christi Templique Salomonici, osnovani 1119. godine, ukinuti 1312. godine) obožavali neko rogato božanstvo zvano Bafomet.
S obzirom da je to čista glupost to mi je prilično iritantno, a istina je lako istraživa.
Stvar je u tome da Templari ne da nisu obožavali nikakvo rogato božanstvo, nego da je taj takozvani Bafomet ustvari latinsko srednjovekovno ime za Muhameda (negde se sigurno koristio i sa slovom "M").
Sad već normalno sve postaje puno jasnije.
Na primer čak su i Englezi u prošlosti nazivali Muhameda ustvari Mahomet, a razlika je normalno u dva slova "b" i "h", što ustvari predstavlja istorijski prelazak "b" u "m" i "f" u "h". Danas na engleskom se kaže "Mahamed" (napisano Muhammad), dok je ranije (verovatno prije 20. veka korišten izraz "Mahomet", tako sam video barem u engleskim knjigama iz 18. i 19. veku gde piše "Mahometh" za Muhameda).
Na primer čak su i Englezi u prošlosti nazivali Muhameda ustvari Mahomet, a razlika je normalno u dva slova "b" i "h", što ustvari predstavlja istorijski prelazak "b" u "m" i "f" u "h". Danas na engleskom se kaže "Mahamed" (napisano Muhammad), dok je ranije (verovatno prije 20. veka korišten izraz "Mahomet", tako sam video barem u engleskim knjigama iz 18. i 19. veku gde piše "Mahometh" za Muhameda).
Bafomet je znači srednjovekovno ime za Muhameda. Koristi se u srednjovekovnom latinskom jeziku, kao i u srednjovekovnom francuskom. Latinski je bio u srednjom veku službeni jezik u celoj zapadnoj, centralnoj Evropi. Srednjovekovnim francuskim s druge strane, tj. narodnim jezikom su se uveliko koristili trubaduri i truveri u svojim pesmama (trubaduri su bili pesnici južne Francuske, a truveri severne Francuske).
U početku krstaških ratova krstaši su smatrali da je Muhamed ustvari neki idol kod Muslimana kome se Muslimani klanjaju. Na taj način jedan krstaš iz prvog krstaškog rata Anselm od Ribermona (Anselm of Ribermont) piše 1099. godine u svome pismu za Muhamedu nazivajući ga Bafomet. Ovo je deo iz tog pisma na latinskom.
"Sequenti die aurora apparente, altis vocibus Baphometh
invocaverunt; et nos Deum nostrum in cordibus nostris deprecantes,
impetum facientes in eos, de muris civitatis omnes expulimus."
Prevod: "Dok je idući dan svitao, oni su glasno prizivali Bafometa, dok smo se mi tiho molili u našim srcima Bogu. Tada smo ih napali i sve ih oterali van gradskih zidina."
Izvor: https://books.google.hr/books?id=_cIUAAAAQAAJ&pg=PT142&redir_esc=y#v=onepage&q&f=falsePrevod: "Dok je idući dan svitao, oni su glasno prizivali Bafometa, dok smo se mi tiho molili u našim srcima Bogu. Tada smo ih napali i sve ih oterali van gradskih zidina."
(Barber, Malcolm; Bate, Keith (2010). Letters from the East: Crusaders, Pilgrims and Settlers in the 12th-13th Centuries. Ashgate Publishing, str. 475)
Rajmon d Agije (francuski: Raymond d'Aguilers, latinski: Raimundus de Aguilers), hroničar prvog krstaškog rata naziva muslimansku džamiju Bafumarias: "In ecclesiis autem magnis Bafumarias faciebant . . . . habebant monticulum ubi duæ erant Bafumariæ."
Kod trubadura tj. srednjovekovnih pesnika i muzičara Muhamed se naziva Bafomet, a džamija Bafumaria. Tako u ocitanskoj pesmi (južna Francuska) iz 1195. godine "Senhors, per los nostres peccatz" kod Gavaudan može se pročitati:
"Ab Luy venseretz totz los cas
Cuy Bafometz a escarnitz
e·ls renegatz outrasalhitz"
(Routledge, Michael, "The Later Troubadours". Gaunt, Simon; Kay, Sarah (izdanje.). The Troubadours: An Introduction. Cambridge, EN: Cambridge University Press. str. 112.)
Cuy Bafometz a escarnitz
e·ls renegatz outrasalhitz"
(Routledge, Michael, "The Later Troubadours". Gaunt, Simon; Kay, Sarah (izdanje.). The Troubadours: An Introduction. Cambridge, EN: Cambridge University Press. str. 112.)
Prevod:
"s njegovoj (Isusovom) pomoći pobedit ćeš sve
pse koje je Muhamed odveo u zabludu
i besramne otpadnike."
Austorc d'Aorlhac, overnski trubadur u svojoj krstaškoj pesmi ""Ai! Dieus! Per qu'as facha tan gran maleza" iz oko 1250. godine o sedmom krstaškom ratu spominje Bafoeta kao Muhameda.
"Crestiantat vey del tot a mal meza,
tan gran perda no cug qu'ancmais fezes;
per qu'es razos qu'hom hueymais Dieu descreza
e qu'azorem Bafomet, lai on es,
Tervagan e sa companhia,
pus Dieus vol e sancta Maria
que nos siam vencut a non dever,
e·ls mescrezens fai honratz remaner."
("Reconmenciez novele estoire: The Troubadours and the Rhetoric of the Later Crusades," Modern Language Notes, 116.4, francusko izdanje (septembar 2001:844–889), str. 878)
(Termagan, Muhamed, Apolon i drugi su smatrani bogovima Muslimana kod krstaša. (Ovde je prevod na engleski pesme malo drugačiji (nego kako sam preveo), ali je isto značenje: http://www.rialto.unina.it/AustAur/40.1%28Paterson%29.htm)
("Reconmenciez novele estoire: The Troubadours and the Rhetoric of the Later Crusades," Modern Language Notes, 116.4, francusko izdanje (septembar 2001:844–889), str. 878)
Prevod:
"Vidim da su Hrišćani teško pogođeni;
ne mogu da verujem da smo pretrpeli tako veliki gubitak (kao ovaj).
I stoga je razumno da mi od sada napustimo našu veru u Boga
i (umesto njega) obožavamo Muhameda tamo gde je on, i
Tervagana takođe kao i njegove drugove,
s obzirom da Bog i sveta Marija žele
da mi budemo nepravedno osvojeni
i da bezbožnici imaju svu čast."(Termagan, Muhamed, Apolon i drugi su smatrani bogovima Muslimana kod krstaša. (Ovde je prevod na engleski pesme malo drugačiji (nego kako sam preveo), ali je isto značenje: http://www.rialto.unina.it/AustAur/40.1%28Paterson%29.htm)
Da Muhamed nije idol to su sigurno znali učeni ljudi (uglavnom). Francuski učenjak i bendiktinac Petar zvani Venerabilis (latinski: Petrus venerabilis, 1092-1156) iz 12. veka je organizovao prevod Kurana na latinski jezik 1142, a završen je 1143. godine. To je koliko mi je poznato jedini prevod Kurana na latinski u srednjem veku. Takođe su od muslimanskih knjiga prevođena od 12. veka razna dela Avicene, Avereosa i drugih arpaskih učenjaka. Tako da je kod učenih sigurno bilo poznato ko je Muhamed.
Petar iz rukopisa iz 13. veka
Kod vojne klase verovatno je čak i u 14. veku postojalo mišljenje da je Muhamed ustvari idol i da su Muslimani mnogobožci (da im je Termagan (https://www.merriam-webster.com/dictionary/termagant , https://www.dictionary.com/browse/termagant) glavni bog, pa onda Muhamed, Apolon). Tako i engleski pesnik Džefri Čoser (Geoffrey Chaucer, 1343-1400) u Kenterberijskim pričama u priči "Priča ser Tomasa" spominje zakletvu Termaganu.
S druge strane krstaši koji su živeli u Svetoj zemlji su znali, barem određen broj, da je Muhamed smatran prorokom kod Muslimana, a ne bogom.
1291. godine su krstaši, a tako i Templari izgubili poslednju teritoriju u Svetoj zemlji i tako su izgubili svoju svrhu, a to je da brane Svetu zemlju i štite hodočasnike. Većina Templara su bili francuzi. Tako da su se uglavnom vratili u Francusku. Žak de Molej veliki majstor Templara (skoro sve u srednjem veku ima naziv majstora) se vratio sa svojim vitezovima u Francusku. Tamo je zatim optužen kao i ceo red Templara od francuskojg kralja Filipa IV 1307. godine da su se klanjali Bafometu tj. Muhamedu, da su bili pederi, pljuvali na krst i drugo.
Znači oni su optuženi da su ustvari postali Muslimani, a znalo se da Muslimani preziru i krst.
Tako je na sličan način suđeno i papi Bonifaciju VIII u vreme kralja Filipa IV, po sličnim tačkama optužnice. Filip IV je sigurno osudio Templare ne zbog para (otarasio se duga to je istina, ali templarske financije nakon ukidanja Templara su uglavnom dobili vitezovi Hospitalci), nego zato što je smatrao da su Templari postali previše moćni (ja mislim da je upravo ovo razlog, jer je Filip ipak bio ipak kralj koji je nastojao da uređuje stvari u svojoj državi i položaj monarhije, tako se rešio i pape na neki način).
Molej je potom kad je stavljen na lomaču u Parizu 1314. godine molio da ga okrenu ka katedrali Notr Dam tj. da se moli Bogorodici (Notr Dam je posvećen Bogorodici) i pred njom ispusti dušu. To nije delo nekoga antihrišćanskog čoveka.
Kad su tad Templari spaljeni u Parizu narod je skupljao njihov pepeo verujući da su oni nevini spaljeni i da su oni sveci, a njihov pepeo su smatrani relikvijama.
Tada je i Dante Aligijeri je pisao protiv Filipa IV pišući da je on spalio nevine ljude i nepravedno uništio Templare (ali nije imao ni lepo mišljenje o papi Bonifaciju VIII, jer je papa imao puno grešaka i bio izuzetno željan moći).
Templari su u biti osuđeni da su postali Muslimani (u srži to iako nije izričito navedeno), da su zbog toga i izgubili Akru 1271. godine, da su oni odgovorni za gubitak Svete zemlje. Postali su crna ovca krstaških ratova. Da se u ono vreme moglo osuditi čoveka za vračanje, herezu i slično prilično lako vidimo po tome kako je nakon smrti Filipa IV njegov rođak Šarl od Valoe osudio jednog od glavnih ministara bivšeg kralja, Angeran de Marinjija (Enguerrand de Marigny, koji je jedan od odgovornih za maltretiranje pape Bonifacija VIII) za vračanje i time na smrt 1315. godine iako je bio nevin i tvrdio da je radio sve ono što je Filip tražio od njega.
Tako je bilo.
Opet s duge strane ne postoji nikakvo božanstvo kod nekog naroda uopšte koje je zvano Bafomet, ikada, igde. To je bilo mišljenje krstaša da su Muslimani ustvari mnogobožci i da obožavaju Termaganta kao glavnog boga, pa Muhameda kao boga, Apolona.
Tako da uzimajući sve što sam gore napisao u članku Bafomet je ustvari Mahomet.
Bafomet je znači Muhamed.
Grobnica kralja Filipa IV u Sen Deni u Parizu
Molej je potom kad je stavljen na lomaču u Parizu 1314. godine molio da ga okrenu ka katedrali Notr Dam tj. da se moli Bogorodici (Notr Dam je posvećen Bogorodici) i pred njom ispusti dušu. To nije delo nekoga antihrišćanskog čoveka.
Spaljivanje Templara u rukopisu iz 15. veka
Kad su tad Templari spaljeni u Parizu narod je skupljao njihov pepeo verujući da su oni nevini spaljeni i da su oni sveci, a njihov pepeo su smatrani relikvijama.
Tada je i Dante Aligijeri je pisao protiv Filipa IV pišući da je on spalio nevine ljude i nepravedno uništio Templare (ali nije imao ni lepo mišljenje o papi Bonifaciju VIII, jer je papa imao puno grešaka i bio izuzetno željan moći).
Templari su u biti osuđeni da su postali Muslimani (u srži to iako nije izričito navedeno), da su zbog toga i izgubili Akru 1271. godine, da su oni odgovorni za gubitak Svete zemlje. Postali su crna ovca krstaških ratova. Da se u ono vreme moglo osuditi čoveka za vračanje, herezu i slično prilično lako vidimo po tome kako je nakon smrti Filipa IV njegov rođak Šarl od Valoe osudio jednog od glavnih ministara bivšeg kralja, Angeran de Marinjija (Enguerrand de Marigny, koji je jedan od odgovornih za maltretiranje pape Bonifacija VIII) za vračanje i time na smrt 1315. godine iako je bio nevin i tvrdio da je radio sve ono što je Filip tražio od njega.
Tako je bilo.
Opet s duge strane ne postoji nikakvo božanstvo kod nekog naroda uopšte koje je zvano Bafomet, ikada, igde. To je bilo mišljenje krstaša da su Muslimani ustvari mnogobožci i da obožavaju Termaganta kao glavnog boga, pa Muhameda kao boga, Apolona.
Tako da uzimajući sve što sam gore napisao u članku Bafomet je ustvari Mahomet.
Bafomet je znači Muhamed.
