Kratka kosa kod žena i revolucija

Moda kratke kose kod žena vodi poreklo od Francuske revolucije 1789-1799 godine.

Naime, kako je poznato, u toj revoluciji političkim protivnicima u Republici su odsecane glave giljotinom. Prije odsecanja glave žrtve su bile prvo ošišane na kratko da ne bi kosa smetala giljotini u poslu.
Ubrzo se u skladu s tim pojavila moda kratke kose, i to kod žena, kod muških je malo izmenjen stil (međutim i kod njih se javlja sličan stil kasnije).

Takođe, od 19. veka se pojavila moda frizure koja izgleda kao da je kosa začas odsečena, oblika "zig zag" na pozadini lobanje. Kao i drugi stilovi te takođe i zulufi u obliku špica.
Ova moda se javljala kod muških i ženskih osoba od 19. veka pa nadalje.

Svako ko je nosio ovu modu je uglavnom kao izjavljivao da podržava francusku revoluciju i njene tekovine.

Tako da kratka kosa kod žena vodi poreklo od francuske revolucije.

Što se tiče srednjeg veka, s obzirom da se tim periodom najviše bavim, tada su žene nosile jako dugačku kosu, čak do kukova, ali je bila povezana na vrhu glave u razne stilove uređenja kose.

Više o tome: http://www.fashionencyclopedia.com/fashion_costume_culture/European-Culture-18th-Century/Fashion-la-Victime.html

Šta se radi

Moram kupovati novi kompjuter te ne mogu od kuće da pišem na blogu, jer mi je kompjuter skroz pokvaren.

Tako da tek kasnije možete očekivati neke duže članke na blogu.

Opsada koja je trajala 21 godinu

Opsada Kandije

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5

Oni koji se razumeju u fantaziju Vorhamer 40k znaju da tamo postoji smišljena planeta koja se zove Cadia (sigurno nazvana po istorijskoj Kandiji i opsadi) na kojoj žive ljudi, ali su ih okupirali sile haosa, tzv. heretici, u tzv. mračnom krstaškom ratu.

Utramarin u zubima

Slika: lapis lazuli i vilica monahinje, gde su nađeni fragmenti pigmenta

Ultramarin, sjajni plavi pigment je izuzetno cenjen u srednjem veku, ponekad je bio čak skuplji od zlata. Pigment je pripreman od minerala lapis lazuli koji je kopan na jednoj udaljenoj lokaciji u Afganistanu. 

Naučnici su bili zapanjeni u otkriću da je pigment ultramarin nađen u zubima žene sahranjene u 11. ili ranom 12. veku u Nemačkom manastiru.

Najbolje objašnjenje za to je kako su izjavili da se radi o ženi koja je pisala i oslikavala rukopise.

Izvor: https://www.archaeology.org/issues/365-features/top10/8241-germany-medieval-ultramarine 

Ono što je zanimljivo na slici vilice je kako je osoba imala dobre zube. U to vreme nije ni bilo blombiranja zuba, tako da je ovo zanimljivo. Utvrđeno je po arheološkim istraživanjima da su ljudi u srednjem veku uglavnom imali jako očuvane zube.
Jedino znam za jedan slučaj u kojem je po istraživanju utvrđeno postojanje jako loših zuba u srednjovekovnom periodu. To je utvrđeno u istraživanju u nekom mestu u Rusiji. 

Lapis lazuli ili ultramarin pigment se u srednjem veku klasificirao pod rečju začin, ne u smislu da su ljudi to jeli, nego je to bio sveobuhvatan naziv za veoma raznoliku uvoznu robu.
Samo jedan deo te robe je ustvari bio jestiv.

Ultramarin je poznat u srednjovekovnim rukopisima, posebno bih rekao francuskim, gde se ta boja koristila za bojanje odeće francuskog kralja i svačega drugog.

Šta se radi

Slabo pišem u poslednje vreme, jer mi se pokidao kompjuter.

Ubuduće planiram urediti post o izumu automobila, staviti post o izumu kompjutera i staviti jedan o izumu interneta. O struji i telefonu koji su isto tako bitni izumi za savremeno doba su mnogi donekle upoznati tako da tu neću ništa stavljati.

Frensis Bejkon je pisao u 17. veku da su najbitniji izumi: štamparska mašina, barut i kompas. Ovu izjavu američki predsednik Džon Kenedi i spominje u jednom svojem govoru (govori su mu uostalom prilično dobri, koliko sam ih slušao).

Tako mi možemo reći danas da izumi koji su suštinski za savremeno doba su: automobil, struja, telefon, kompjuter, internet i televizija.

Da bi dobili pravo shvaćanje sadašnjosti i shvaćanje veze sadašnjosti sa prošlošću, ujedno da personiliziramo sadašnjost (jer izumi nisu pali iz vedra neba, nego su ih neki ljudi izumeli) dosta je dobro spoznati izumitelje suštinskih izuma za današnjicu.
Osim toga, jako se slabo spominju na TV-u, u medijima. Ja barem lično nigde nisam čuo ili pročitao u medijima o izumitelju Televizije, automobila, a izumitelj interneta se jako slabo spominje (iako se za njega još može čuti).

Tako da planiram pomalo da objavljujem o izumima.

Takođe, pročitao sam nedavno knjigu o istoriji samuraja te bih mogao objaviti jedan članak o samurajima. Ujedno i o vitezovima, i tome slično.

Preuveličane posledice "Justinijanove kuge" kod naučnika

Ovo je rezultat nedavnog istraživanja koji dokazuje da tzv Justinijanova kuga u 6. veku nije bila tako opasna kako su savremeni naučnici preuveličali: https://www.archaeology.org/news/8222-191204-impact-justinian-plague  

https://www.sciencenews.org/article/an-ancient-outbreak-of-bubonic-plague-may-have-been-exaggerated 

Benc i izum automobila

(Članak u izradi.)

Kad smo već kod izuma, nastavljam o izumima bitnim za današnjicu.

Smatram da su najbitniji izumi savremenog sveta sledeći: struja, telefon, automobil, televizija, kompjuter i internet.

O televiziji smo već prošli i danas idemo u automobil.

Reč "automobil" se izvodi iz grčke reči "autos" što znači "sam" i latinske reči "mobilis" što znači "pokretan". Znači onaj koji se sam kreće tj."samopokretan".

Smatra se da je izumitelj automobila Nemac Karl Benc (1844-1929).

Karl Benc (nem. Carl Friedrich Benz)

Benc (bezin nije po njemu nazvan nego po organskom jedinjenju benzenu) je 1886. godine patentirao (kako se smatra) prvi automobil nazvan nem. "motorwagen". Ta mašina je bila u biti kočija sa motorom te se "sama kretala".

Motorwagen

Prije nego što krenem dalje o autobolu potrebno je nešto prvo navesti o istoriji motora. Ovde ću navesti neka od bitnijih imena izumitelja. U 18. veku je izumljen parni motor. Tu je pored ostalih najvažnije ime Džejms Vat-a. Francuz Nicholas-Joseph Cugnot 1769. godine je prvi napravio vozilo na parni pogon. Nemac Gotlib Dajmler 1885. godine je izumio prototip motora na benzin. Francuz Rudolf Dizel 1895. godine je izumio prvi dizelski motor. 

Krajem 19. veka Benc je napravio auto na četiri točka i ubrzo prvi trkaći automobil.

Prvi komercijalni automobil, tj. za širu publiku je došao od amerikanca Henri Forda 1908. godine. To je tzv. model T.

Benc je 1927. godine spojio svoju kompaniju sa kompanijom Dajmler te je nastala Dajmler Benc kompanija. Ona postoji i danas i proizvodi automobile Mercedes Benz.
Tako da Mercedes ima vezu sa prvim automobilima u istoriji.

Krajem 19. veka se pojavljaju i druge poznate kompanije kao Fiat, Porše, koje postaje i danas.

Gleda TV kao vo, a ne zna ko je Farnsvort

Izumitelj elektične televizije Filo Farnsvort se može videti ovde u videu od 13:00m. Ovo je američka TV emisija iz 1957. godine: "I have got a secret". To je kviz u kojem su takmičari pogađali ličnost.

To je njegovo prvo i jedino pojavljivanje na televiziji.

Filo Farnsvort (eng. Philo Farnsworth) (1906-1971) (amerikanac) je izumitelj elektonske televizije. 1927. godine je demostrirao prenos televizijskog signala sa njegovim "scanning tube". 

Postojao je dug period borbe oko patenta nad elektronskom televizijom. Ruski izumitelj Vladimir Zvorikin je isto polagao pravo na patent, ali je patent pripao Farsvortu koji je izvršio prenos telvizijskog signala te je stoga patent pripao Farsvortu.

Filo Farnsvort se stoga smatra izumiteljem prve elktronske televizije.

Imao je ukupno 165 patenata.

Farnsvort je bio čovek od nauke koji je ceo život posvetio izumima. Genijalac, još kao mali se pokazao kao vešt izumitelj.

On je izumio televiziju da služi kao oblik obrazovanja ljudi, prenosa sportskih dešavanja, promatranja dalekih zemalja i ljudi. Namera uopšte nije bila zabava, trošenje vremena, nemoral ili nešto drugo.

Kasnije kada su nastali komercijalni, televizijski programi po svetu posle drugog svetskog rata, kako je naveo njegov sin, on se kajao što je i izumio televiziju.

Njegov sin Kent je rekao: "Mogao bih reći da je on osećao da je stvorio neki oblik čudovišta, način na koji ljudi troše mnogo od svoga života. Kroz moje detinjstvo njegova reakcija na televiziju je bila: "Na njoj nema ništa vredno i mi je nećemo gledati u našoj kući i ja je ne želim u tvojoj intelektualnoj ishrani." :) 

Šta bi tek rekao da vidi danas đubre od emisija na TV poput Farme, Svinjca, Parova i slično.

Znači, sam izumitelj televizije nije ni volio televiziju.