Poslednje reči Edvarda I., engleskog kralja

Edvard I, engleski kralj je umro 1307. godine, prije nego što je njegova vojska osvojila Škotsku.
Poslednje reči:

"Wrap my bones in a hammock and have them carried before the army, so that I may still lead way to victory."

"Umotajte moje kosti u hamok i nosite ih pred vojskom, tako da i dalje mogu voditi put ka pobedi."

Dodatne slike iz codex Manesse-a

Codex Manesse

Codex Manesse (Manese kodeks) je srednjovekovna knjiga pesama. Napisana je na srednje razvijenom nemačkom jeziku, ilustrovana je i napisana između 1300. godine (kada je glavni deo završen) i 1340. godine (sa dodatkom). 

Kodeks je napravljen u Cirihu za Menese porodicu.

Sadrži 426 listova pergamenta. Ima skoro 6000 stihova i 137 potreta pesnika.

Rukopis se danas čuva u Hajdelberg univerzitetu u Nemačkoj.

Neki potreti pesnika:

  Volfram von Ešenbah (1170 –1220) (prikazan je u šlemu, osoba kraj njega je njegov štitonoša), nemački vitez i pesnik, poznat po delu Parsival

Henri VI (1165-1197), nemački car, pripadnik loze Hoenštaufen

Oton von Branderburg (1238-1309), markgrof Branderburga (ovde se vidi kako igra šah sa svojom ženom)

Henry grof Anhalta (1170-1252), pripadnik kuće Askanije (ovde je prikazan na turniru, tzv. mele tip, on je u sredini)

Na svakom potretu je prikazan grb pesnika (štit, šlem, kresta, nekad i zastava). Ovakvi šlemovi sa krestom su zaista nošeni, posebno u turnirima, u ratovima sigurno nisu. Oklopi koji se mogu videti su verižnjače (lančani oklopi), na engleskom "chain mail" ili samo "mail". U to vreme još nisu postojali puni oklopi, niti šlemovi tipa "pig face" basinet i drugi iz 15. veka.

Kanije ću postaviti još slika iz ovog rukopisa.

Neke zanimljive slike iz srednjovekovnih rukopisa

Hours of Dionora of Urbino, Italija (Firenca ili Mantua), oko 1480. (Ovakav stil u srednjeg veku na zapadu tj. u kojem se prikazuje smrt, kosturi nastaje nakon kuge iz kraja 14. veka. Smisao je u prikazivanju blizine smrti i kako niko ne može da joj pobegne te treba da misli gde će se naći nakon smrti (u raju ili paklu) ...)

Iz rukopisa, 15. vek, petpostavljam engleski ili francuski. Moje tumačenje (pretpostavka): vidimo roditelje i njihovu decu koju su poslali na učenje kovačkog zanata (eng. blacksmith), deca su pod nadzorom roditelja, tj. oni ih upućuju.

Vađenje krajnika kod vizantijskog lekara

Pavle Eginski (grč. Παῦλος Αἰγινήτης), vizantisjki lekar iz 7. veka napisao je medicinsku enciklopediju pod nazivom Medicinski priručnik u sedam knjiga. Ovo delo je dugo vremena bilo jako bitan medicinski priručnik u Vizantiji. Delo je imalo veliki uticaj na arapske lekare, a preko njih i na zapadne lekare.

Vađenje krajnika kod Pavla Eginskog:

"We set the patient facing the light of the sun, with his mouth wide open and an assistant holding the back of his head and with a second [assistant] depressing his tongue towards the mandible with a spatula designed for this purpose; we take a hook and push it into the tonsil which we pull forwards without breaking its capsule. Then we amputate the structure through its pedicle with a scalpel with the blade curved for use by that hand – for there are two of these with their blades oppositely curved."

Prepisano iz:  Journal of the Royal College of Physicians of Edinburgh: 41:85–8 (2010), stranica 88.  

Prevod:
"Položimo pacijenta prema svetlosti Sunca s njegovim ustima širom otvorenim. Pomoćnik treba da drži pozadinu njegove glave, a drugi pomoćnik povlači njegov jezik prema donjoj vilici koristeći špatulu (lopaticu) posebno napravljenu za ovu svrhu. Uzmemo kuku i zabodemo je u krajnik, koju povučemo napred bez lomljenja kapsule. Nakon toga amputiramo strukturu kroz njegov pedikl sa skalperom čija je oštrica zakrivljena za korištenje tom rukom, jer postoje dve od ovih čije su oštrice obrnuto zakrivljene." 
Iz: Časopis kraljevskog koledža lekara Edinburga: 41:85–8 (2010), stranica 88.  

Pronađen vizantijski mozaik iz 6. veka u Izraelu

Veruje se da je mozaik bio pod vizantijskog manastira.

Vest je stara nekoliko meseci.

Vest (izvor: JewishNewsOne):

Prikaz mozaika:

Oton III (minijatura iz rukopisa)

Oton III (980-1002), nemački car

Crtež iz rukopisa (trenutek njegovog krunisanja ili nakon krunisanja, odežda je u vizantijskom stilu)

 

Kruna koju je nosio (ovu krunu vidimo gore u crtežu iz rukopisa)

"Are you not my own Romans? For you I have abandoned my own father and denied the Saxons and all the Germans." ("Da li vi niste moji, Rimljani? Zbog vas ja sam napustio svog vlastitog oca, odrekao se se Saksonaca i svih Nemaca.") Ovo je citat iz njegovog govora u Rimu, kad su se Rimljani pobunili.

......................................................................................................................

Oton III je bio Pravoslavne vere s obzirom da u njegovo vreme još nije bio ubačen filiokve u Simbol vere na Zapadu, tek od 1024. godine za stalno.

Napad na princa Edvarda

Jedne noći u junu 1272. godine, u krstaškom gradu Akre, dok su engleski princ Edvard i njegova žena Eleonora spavali došao je špijun tražeći da se sretne sa Edvardom. Špijun je bio bivši musliman koji je prešao na rimokatoličku veru i služio je engleskom princu ubrzo nakon njegovog dolaska u Svetu Zemlju. Edvard je ustao iz kreveta obučen samo u donje rublje i uveo je špijuna da se vidi s njim.

Šta se dalje desilo napisao je tzv. Templar od Tira: "Saracen ga je sreo i ubo ga bodežom u bok čineći duboku, opasnu ranu. Lord (gospodar) Edvard je osetio da je ranjen, i on je saracenu zadao udarac pesnicom, u slepoočnicu, zbog čega je on pao na zemlju nesvestan za neko vreme. Tada je lord Edvard uzeo bodež sa stola koji je u bio u odaji i ubo Saracena u glavu, i ubio ga."

Princ još nije bio izvan opasnosti, jer po većini izvora, asasinov bodež je bio prekriven otrovom. Kako je uzbuna podignuta širom Akrea činovnici i doktori su pohitali u pomoć. Po jednoj hronici Engleski hirurg je pozvan da operiše Edvarda, i započeo je da seče udubljeno meso oko rane. Eleonora je počela da plače, zbog čega je hirurg zatražio da je odvedu; jer je bolje da plače sada nego da cela Engleska plače kasnije.

Kod nekih istoričara ovaj događaj je samo usputno opisan u smislu zanimljivog događaja koji se desio princu Edvardu prije nego što je postao slavni kralj Engleske Edvard I.

Glavni planer ovog pokušaja atentata smatra se da je bio mamlučki komandant ili čak misteriozni ismailski vođa Sirije - takozvani Starac sa gore.

Teskst napisan po uzoru na članak dr. Konjecnog o pokušaju atentata na princa Edvarda.

Kralj Edvard I

Kralj Edvard I i kraljica Eleanora

Oklop Tobajas Kapvela

Ovde možete pogledati fotografije njegovog oklopa (preporučujem).

Flickr fotografije

Po mom mišljenju najbolji oklop koji sam video.

Tobajas Kapvel je doktor istorije i radi u Britanskom muzeju (British museum) u Londonu. 

Le combat en armure au XVe siècle

Borba u oklopima iz 15. veka

U ovom videu su prikazana dva primerka replike punih oklopa iz srednjeg veka (iz 1450. g. i 1485. g.). Možete videti koliko su oklopi izdržljivi i pokretljivi. Dalje, možete videti i neke poteze iz rukopisa borbenih priručnika iz 15. i 16. veka.

Zlatna kapija Konstantinopolja

Zlatna kapija je bila glavni ulaz u Konstantinopolj. 

Većina današnjih istoričara smatra da je izrađena u doba Teodosije II (5. vek). 

Kapija je napravljena od zlata.

Francuska u ruševinama

A Fance in Ruin 2013
video izradio kanal Abandon France

Zanimljivo za pogledati. Video je o napuštenim građevinama Francuske. Većina građevina koje se mogu videti u videu su iz srednjeg veka.
Uz svaku sliku ili slike građevine dani su podaci: ime, lokacija, kad je osnovana/sazidana i u većini slučajeva kad je napuštena, i ostali podaci.
Ceo video je na engleskom, osim francuskih naziva.

Video

Prevodi nekih francuskih reči(iz videa):
abbaye - manastir, opatija
chateau - dvorac
chapelle - kapela, crkvica

(U vreme kad sam planirao objaviti ovaj post postojala je odlična muzika u videu, međutim nažalost zvučni zapis je u potpunosti isključen zbog zahteva vlasnika autorskog prava.)

Konstantinopolj 1204

Moj prevod sa engleskog iz knjige "Osvajanje Konstantinopolja" (jedan od glavnih istorijskih izvora za 4. krstaški rat). Trudio sam da što verodostojnije prevedem tekst. Fusnote sam ja dodao.

"Robert od Klarija[1]

Svete Relikvije Konstantinopolja

[Op., Str 102-5]

Kada je grad bio zauzet i hodočasnici[2] se razdvojili, kao što sam vam rekao, a palate su zauzete, tada su našli u palatama bogatstva više nego mnogo. I palata Bukeleon je bila vrlo bogata i bila je napravljena na takav način, kao što ću vam reći. Unutar ove palate, koja je držana od strane markiza, bilo je ukupno petsto dvorana, sve povezane jedna s drugom, i sve napravljene sa zlatnim mozaicima. A u njoj je bilo ukupno trideset kapela, velikih i malih, i tamo je bila jedna od njih koja je nazvana Sveta Kapela, ona je bila tako bogata i plemenita da tamo nije bilo šarke ni lanca niti bilo kojeg drugog dela koji je obično napravljen od gvožđa, a da nije bio u potpunosti od srebra, i tamo nije bilo stupca koji nije bio od jaspisa ili porfira ili nekog drugog bogatog dragocenog kamena. A pod ove kapele bio je od belog mermera tako glatkog i čistog da se činilo da je od kristala, i ova kapela bila tako bogata i tako plemenita da niko ne bi mogao iskazati vam njenu veliku lepotu i plemenitost. Unutar ove kapele nađene su mnoge vredne relikvije. Tamo su nađena dva komada Životvornog krsta debela kao noga od čovjeka i dugog kao pola tvaza[3] (0,9745 m), i nađeno je tamo takođe gvožđe od koplja s kojim je naš Gospod proboden i dva od eksera koji su bili prošli kroz Njegove ruke i noge, i nađeno je tamo u kristalnoj flašici vrlo malo njegove krvi, i pronađena je tamo tunika koju je nosio i koja je oduzeta od njega kada su ga vodili na brdo Golgotu, i pronađena je tamo blagoslovljena kruna s kojom je bio krunisan, koja je napravljena od trstike sa trnjem oštrim kao vrhovi bodeža. I nađen je tamo deo plašta Bogorodice i glavu gospodara moga svetog Jovana Krstitelja i tako mnogo drugih bogatih relikvija da ih ne mogo sve nabrojati vama ili vam reći svu istinu.
Postojao je još jedan relikt u ovoj kapeli, o kojem smo zaboravili da vam kažemo. Jer tamo su bile dve bogate zlatne posude, viseći u sredini kapele o dva teška srebrna lanca. U jednoj od tih posuda bio je crep a u drugoj platno. I mi ćemo vam reći odakle su ove relikvije došle. Živio je prije neki sveti čovek u Konstantinopolju. Desilo se da je ovaj sveti čovek za ljubav Božiju udovičinu kuću pokrivao sa crepom. I dok ju je pokrivao, naš Gospod mu se javio i rekao mu (taj dobar čovek je imao platno omotano oko sebe): "Daj mi to platno", rekao je naš Gospod. I dobar čovek mu je predao, a naš Gospod omotao je Svoje lice s platnom, tako da mu je lice utisnuto na njmu. I zatim mu je vratio platno, i rekao mu da ga nosi sa sobom i dotiče bolesne s tim, i ko god bude imao veru biće izlečen od svoje bolesti. I dobar čovek je uzeo platno, i odneo ga, ali prije nego što ga je odneo, nakon što mu je Bog vratio njegovo platno, dobar čovjek ga je uzeo i sakrio pod crep do uveče. Uveče, kada je otišao, uzeo je platno, i dok je dizao crep, video je sliku utisnutu na crepu kao što je bila na platnu, i nakon toga je izlečio mnoge bolesne s njima. I ove relikvije su visile u sredini kapele, kao što sam vam rekao. Bio je u ovoj kapeli još jedan relikt, bila je slika svetog Dimitrija, naslikana na drvetu. Iz ove slike isticalo je tako puno ulja da je bilo nemoguće obrisati ga tako brzo koliko je isticalo iz slike. [I bila je još jedna palata u gradu, nazvana Vlaherne.] I bilo je tamo u celosti dvadeset kapela i najmanje dvesto odaja, ili tristo, sve povezane jedna s drugom, a sve napravljene sa zlatnim mozaicima. I ta palata je bila tako bogata i tako plemenita da niko ne bi mogao opisati vama ili prepričati njenu veliku plemenitost i bogatstvo. U ovoj palati Vlaherne nađeno je vrlo veliko bogatstvo, jer je su nađene tamo skupocene krune koje su pripadale bivšim carevima i skupocene ukrase od zlata i bogatu odeću od svile i zlata i bogate imperijalne haljine i bogato dragoceno kamenje i tako mnogo drugoga bogatstva koje niko ne bi mogao ni prebrojati golemo bogatstvo od zlata i srebra koje je pronađeno u palatama i na mnogim drugim mestima u gradu."

Tekst na engleskom jeziku

---

[1] Robert od Klarija (1170-1216) je bio francuski vitez iz Pikardija, učesnik i istoričar Četvrtog krstaškog rata (1202-1204). Po povratku iz pohoda u kome su krstaši zauzeli Konstantinopolj Robert je na srednjefrancuskom sastavio istorijsko delo pod nazivom Osvajanje Konstantinopolja u kome je opisao događaje od 1202. do 1216. godine. Svete relikvije Konstantinopolja predstavlja jednu glavu njegovog dela Osvajanje Konstantinopolja.

[2] Hodočanike Robert naziva krstašima.

[3] Tvaz je stara francuska mera dužine. 1 tvaz iznosi 1, 949 m. Pola tvaza iznosi 0,9745 m