30. јануар 2014.

Konstantinopolj 1204


Moj prevod sa engleskog iz knjige "Osvajanje Konstantinopolja" (jedan od glavnih istorijskih izvora za 4. krstaški rat). Trudio sam da što verodostojnije prevedem tekst. Fusnote sam ja dodao.

"Robert od Klarija[1]

Svete Relikvije Konstantinopolja

[Op., Str 102-5]

Kada je grad bio zauzet i hodočasnici[2] se razdvojili, kao što sam vam rekao, a palate su zauzete, tada su našli u palatama bogatstva više nego mnogo. I palata Bukeleon je bila vrlo bogata i bila je napravljena na takav način, kao što ću vam reći. Unutar ove palate, koja je držana od strane markiza, bilo je ukupno petsto dvorana, sve povezane jedna s drugom, i sve napravljene sa zlatnim mozaicima. A u njoj je bilo ukupno trideset kapela, velikih i malih, i tamo je bila jedna od njih koja je nazvana Sveta Kapela, ona je bila tako bogata i plemenita da tamo nije bilo šarke ni lanca niti bilo kojeg drugog dela koji je obično napravljen od gvožđa, a da nije bio u potpunosti od srebra, i tamo nije bilo stupca koji nije bio od jaspisa ili porfira ili nekog drugog bogatog dragocenog kamena. A pod ove kapele bio je od belog mermera tako glatkog i čistog da se činilo da je od kristala, i ova kapela bila tako bogata i tako plemenita da niko ne bi mogao iskazati vam njenu veliku lepotu i plemenitost. Unutar ove kapele nađene su mnoge vredne relikvije. Tamo su nađena dva komada Životvornog krsta debela kao noga od čovjeka i dugog kao pola tvaza[3] (0,9745 m), i nađeno je tamo takođe gvožđe od koplja s kojim je naš Gospod proboden i dva od eksera koji su bili prošli kroz Njegove ruke i noge, i nađeno je tamo u kristalnoj flašici vrlo malo njegove krvi, i pronađena je tamo tunika koju je nosio i koja je oduzeta od njega kada su ga vodili na brdo Golgotu, i pronađena je tamo blagoslovljena kruna s kojom je bio krunisan, koja je napravljena od trstike sa trnjem oštrim kao vrhovi bodeža. I nađen je tamo deo plašta Bogorodice i glavu gospodara moga svetog Jovana Krstitelja i tako mnogo drugih bogatih relikvija da ih ne mogo sve nabrojati vama ili vam reći svu istinu.
Postojao je još jedan relikt u ovoj kapeli, o kojem smo zaboravili da vam kažemo. Jer tamo su bile dve bogate zlatne posude, viseći u sredini kapele o dva teška srebrna lanca. U jednoj od tih posuda bio je crep a u drugoj platno. I mi ćemo vam reći odakle su ove relikvije došle. Živio je prije neki sveti čovek u Konstantinopolju. Desilo se da je ovaj sveti čovek za ljubav Božiju udovičinu kuću pokrivao sa crepom. I dok ju je pokrivao, naš Gospod mu se javio i rekao mu (taj dobar čovek je imao platno omotano oko sebe): "Daj mi to platno", rekao je naš Gospod. I dobar čovek mu je predao, a naš Gospod omotao je Svoje lice s platnom, tako da mu je lice utisnuto na njmu. I zatim mu je vratio platno, i rekao mu da ga nosi sa sobom i dotiče bolesne s tim, i ko god bude imao veru biće izlečen od svoje bolesti. I dobar čovek je uzeo platno, i odneo ga, ali prije nego što ga je odneo, nakon što mu je Bog vratio njegovo platno, dobar čovjek ga je uzeo i sakrio pod crep do uveče. Uveče, kada je otišao, uzeo je platno, i dok je dizao crep, video je sliku utisnutu na crepu kao što je bila na platnu, i nakon toga je izlečio mnoge bolesne s njima. I ove relikvije su visile u sredini kapele, kao što sam vam rekao. Bio je u ovoj kapeli još jedan relikt, bila je slika svetog Dimitrija, naslikana na drvetu. Iz ove slike isticalo je tako puno ulja da je bilo nemoguće obrisati ga tako brzo koliko je isticalo iz slike. [I bila je još jedna palata u gradu, nazvana Vlaherne.] I bilo je tamo u celosti dvadeset kapela i najmanje dvesto odaja, ili tristo, sve povezane jedna s drugom, a sve napravljene sa zlatnim mozaicima. I ta palata je bila tako bogata i tako plemenita da niko ne bi mogao opisati vama ili prepričati njenu veliku plemenitost i bogatstvo. U ovoj palati Vlaherne nađeno je vrlo veliko bogatstvo, jer je su nađene tamo skupocene krune koje su pripadale bivšim carevima i skupocene ukrase od zlata i bogatu odeću od svile i zlata i bogate imperijalne haljine i bogato dragoceno kamenje i tako mnogo drugoga bogatstva koje niko ne bi mogao ni prebrojati golemo bogatstvo od zlata i srebra koje je pronađeno u palatama i na mnogim drugim mestima u gradu."



[1] Robert od Klarija (1170-1216) je bio francuski vitez iz Pikardija, učesnik i istoričar Četvrtog krstaškog rata (1202-1204). Po povratku iz pohoda u kome su krstaši zauzeli Konstantinopolj Robert je na srednjefrancuskom sastavio istorijsko delo pod nazivom Osvajanje Konstantinopolja u kome je opisao događaje od 1202. do 1216. godine. Svete relikvije Konstantinopolja predstavlja jednu glavu njegovog dela Osvajanje Konstantinopolja.
[2] Hodočanike Robert naziva krstašima.
[3] Tvaz je stara francuska mera dužine. 1 tvaz iznosi 1, 949 m. Pola tvaza iznosi 0,9745 m