Normalno, to su sve gluposti. O tome ću ovde da ispričam ponešto.
Da skratim priču za one koji ne mogu da čekaju, laminiraju po svemu sudeći Židovi.
...
Započinjem priču.
Za one koji nisu obavešteni o kakvoj se organizaciji radi tj. iluminatima navešću neke istorijske činjenice o njima, ali prvo nešto da navedem o knjigama.
Svaki istoričar priznaje da su bavarski iluminati (koje je osnovao 1776. godine Adam Vajshaupt, profesor kanonskog prava) ustvari istorijska organizacija (nisu fantazija), ali koja je nestala negde početkom 19. veka. Tako da ne postoje danas.
Postoje brojne savremene istoriografske knjige o toj organizaciji. Uglavnom su na nemačkom jeziku i napisane od strane savremenih nemačkih istoričara. Postoje takođe i određene knjige na francuskom jeziku.
Takođe postoje i istorijske, verodostojne, savremene knjige na engleskom jeziku, ali kojih nema mnogo. Najbolja istorijska knjiga na engleskom jeziku danas o toj organizaciji je Perfectabilists (Perfektabilisti) od kanadskog istoričara Terry Melanson-a (Teri Melanson). Ona je nezamenjiva što se tiče istraživanja iluminata.
Knjiga Perfektabilisti
Teri Melanson
Ostale knjige o iluminatima tj. knjige zavere ni ne ubrajam gore, jer su 99,99% u vrednosti razine pravog smeća. Prepune su laži i gluposti.
Za one koji ne veruju da je to tako, napominjem da se mora znati da se istina u istoriji saznaje putem istorijskih izvora (njihove objektivne procene), a upravo smeće koje sam naveo nema nikakve veze, ni blizu sa istorijskim izvorima, niti sa istorijskom organizacijom iluminata. Imaju veze samo donekle, uglavnom samo su imena ista sa istorijskim imenima, mestima i slično, npr. Adam Vajshaupt, Bavarska, Ingolstat i slično. :)
Prvo da navedem nešto o istorijskim činjenicama o iluminatima.
Informacije navodim na osnovi knjige Perfektabilisti, istorijskih izvora, savremenih informacija, mojih istorijskih znanja i raznog drugog.
Bavarski iluminati tj. Red iluminata (nem. Illuminatenorden) ili kako su često sebe zvali samo Red (nem. Orden), je organizacija koja je osnovana 1. maja 1776. godine u Bavarskoj, u gradu Ingolstatu. Organizaciju je osnovao profesor kanonskog prava Adam Vajshaupt (1748-1830) sa četiri njegova studenta, na univerzitetu u Ingolstatu.
Johan Adam Vajshaupt, portret iz 1799. godine
Da navedem nešto o istorijskoj pozadini. Bavarska je u to vreme bila u sastavu tzv. Svetog Rimskog Carstva. To carstvo je bilo po pravnom obliku kao neki oblik monarhijske federacije, sastavljeno od izuzetno mnogo vojvodstava, grofovija, nezavisnih gradova, kneževstava, koja su sva imala gotovo potpunu nezavisnost od centralne vlasti i od ostalih sastavnih jedinica u državi. Na taj način je Bavarskom (koja je bila vojvodstvo) upravljao nezavisni vladar tj. vojvoda princ elektor (elektor je bila osoba koja je imala pravo da bira cara). U to vreme je u Bavarskoj vladao princ elektor Karl Teodor. Tridesetogodišnji religijski rat između protestanata i katolika je bio odavno prošao 1648. godine Vestfalskim mirom, i od tada je bilo dopušteno postojanje različitih religija (ne samo jedne) u carstvu po principu cuius regio, eius religio, tj. čija regija, ona religija. Znači, u državi (partikularnoj državi u carstvu, npr. vojvodstvo, grofovija), čiji vladar npr. je bio katolik, religija u državi je bila katolička, tj. religija podanika te države. Takođe, ako je vladar bio luteran, kalvinista itd., takvu religiju su morali imati i podanici te države, tj. vojvodine, grofovije, i ostalo. Na taj način je Bavarska bila katolička država i to jedna od nekoliko katoličkih država u tzv. Svetom Rimskom Carstvu.
Karta tzv. Svetog Rimskog Carstva, 1648. godina, Elektorat Bavarske na jugu, Saksonija sa Gotom je na severu od Bavarske (klik za povećanje)
S obzirom da je država Bavarska bila katolička, to je podrazumevalo da su Jezuiti (katolički monaški red, posvećen obrazovanju, poznat po takoreći špijunskom delatnošću i mešanju u vlast) bili prisutni u Bavarskoj. Jezuiti su držali razne obrazovne institucije (navodim da je i Volter obrazovan od Jezuita) u katoličkim zemljama. Na taj način su uveliko držali i univerzitet u Ingolstatu. To se nije svidelo Vajshauptu, koji se s njima zavadio, uglavnom zbog svojih liberalnih stavova.
Jezuiti i osnivač reda Ignjacio Lojola (1491-1556), red osnovan 1540. godine
U to vreme u Evropi, potrebno je navesti, je bilo filozofsko doba tzv. Prosvetiteljstva (od kraja 17. do kraja 18. veka). Prosvetiteljstvo je bilo posebno snažno u Francuskoj monarhiji. Taj filozofski pravac je uvodio razne novine, kritikovao društvo, institucije i kulturu, i bio zasnovan na racionalizmu, barem kako su oni tvrdili. Normalno ne tvrdim da razna delu nisu bila racionalna. Na taj način teolozi i ateisti su nastojali, kako su oni tvrdili da racionalno objašnjavaju metafizičke i fizičke, kulturne i institucionalne teme. U suštini se sve svodilo na odbacivanje natprirodnog i nastojanje da se sve objasni putem prirodnih zakona i mehanizama, itd. Stav ili verovanje je bilo da natprirodno ne postoji (ili uglavnom ne postoji) i tu je rasprava u vezi te teme završena što se njih tiče tj. drugačije im je bilo nedopustivo. :). Na taj način, zbog raznih faktora1, brojni prosvetitetlji su bili protiv religija (uglavnom protiv rimokatoličke crkve, često iz mržnje ili nečeg sličnog ...), osim često, normalno, ne i protiv njihove religije tj. deizma. U Francuskoj su najpoznatiji prosvetiteljski filozofi bili Monteskje, Volter, Didro, D Alember, Holbah i drugi.
Žan Huber, Un dîner des philosophes (Večera filozofa, 1772. g.)
Žan Žak Ruso je imao istaknuti značaj. Iako je on bio pravi iracionalista i emocionalista, ali je odigrao ključnu ulogu svojom filozofijom na iluminate i na revoluciju u Francuskoj 1789-1799. godine.
Žan Žak Ruso portret iz 1753. godine
Knjige Prosvetitelja su čitane i u Nemačkoj.
Na ovim filozofskim temeljima prosvetiteljstva je obrazovan i Adam Vajshaupt. Adamov otac Johan Georg Vajshaupt je umro kada je Adam imao samo 6 godina 1753. godine. Njegova majka se ponovo udala, i to za dekana univerziteta u Ingolstatu, Johana Adama barona od Ikštata. Adam se potom doselio u kuću svoga očuha. Ikštat je imao veliku biblioteku u svojoj vili, uglavnom sastavljenu od antihrišćanskih knjiga iz doba Prosvetiteljstva. S obzirom da je Adam imao prirodnu sklonost ka obrazovanju i čitanju knjiga, u biblioteci svoga očuha je potom provodio sate i sate, čitajući te knjige prosvetitelja. Tako se u potpunosti obrazovao u tome duhu još od mlade dobi. Kada je odrastao, upisao se na fakultet u Ingolstat, gde je diplomirao i doktorirao pravo (1768. godine doktorirao). Kako je očuh bio dekan na Univerzitetu, on mu je namestio mesto katedre za kanonsko pravo. S obzirom da su Jezuiti bili u većini na fakultetu, tome su se oštro protivili. Protivili su se znajući da je Vajshaupt liberalnih stavova i ateista te da stoga ne treba biti profesor kanonskog prava. U tim sukobima sa Jezuitima, Adam ih je zamrzeo iz dna duše. Tako da je potom na osnovi svojih stavova zasnovanih na antihrišćanskoj filozofiji (često i anticivlizacijskoj tj. filozofiji Rusoa) osnovao Red iluminata 1. maja 1776. godine.
Ovde je potrebno prije svega nešto navesti o filozofu Žak Žan Rusou (1712-1778). On je bio francuski filozof (živeo je u današnjoj Švajcarskoj). Po veri je bio kalvinista, iako je posle postao deista. Napisao je nekoliko filozofskih dela među kojima je najvažnija Društveni ugovor. Njegova filozofija je u kraćim crtama bila iracionalna, emocionalna. On je bio pravi zanesenjak, pisao je često prave gluposti :). Na primer, poput dela Emil ili o obrazovanju, gde u filozofiji obrazovanja navodi da skoro deca ne trebaju ni biti odgajana i obrazovana, nego je potrebno sve prepustiti prirodi da se ona pobrine za sve tj. da uvede dete u pravom smeru. On je isticao da su temeljne vrednosti čoveka sloboda i jednakost (slobodni masoni su dodali i bratstvo). Što se tiče Adama Vajshaupta, značajno je navesti da je Ruso filozofirao (posebno u delu Rasprava o razlogu nejednakosti među ljudima), da prvo ljudsko društvo nije posedovalo privatno vlasništvo, nego da su sva zla, nepravde i ratovi u svetu nastali kada se u ljudskom društvo pojavilo privatno vlasništvo. Normalno, ovo nema nikakve veze sa istorijom, privatno vlasništvo postoji oduvek, pravi primeri toga npr. što dalje idemo u prošlost su grobovi iz tzv. kamenog doba, koji sadrže pored ostalog i privatno vlasništvo pokojnika. Što se tiče ratova, oni su oduvek i vođeni, kako utvrđujemo i na osnovi tzv. praistorijskih arheoloških iskopavanja, koji potvrđuju masovne grobnice i drugo sa ljudskim kostima (smrtonosnim oštećenjima na kostima) i ostalo, što potvrđuje postojanje ratova. Osim toga i današnja primitivna društva koja i dan danas koriste kameno oružije i oruđe, i žive takoreći u kamenom dobu, ratuju. Oni nisu bez ratova i ubijanja. Osim toga, privatno vlasništvo nije nešto zlo, čak i najsiromašniji čovek nije lud da mu se oduzme privatno vlasništvo. Krađa je zlo, a ne privatno vlasništvo. ... Tako da o kakvoj osobi se radi tj. o Rusou se primećuje iz njegove filozofije (a takođe i iz njegovog života, npr. neke pojedinosti, zanatlija, neobrazovan, pobegao sa nekom bogatašicom, prilično opsednut emocijama ... tako da se ne radi o čoveku koji treba da ceo svet menja svojom filozofijom). Mora biti da je Ruso emocionalizmom osećao da je nešto istinito, pa je smatrao da je to istinito. :) Dobro, imao je on i dobrih razmišljanja. ...
Njegova dela poput Društvenog ugovora su prilično zapaljujuća, tj. zapaljuju revoluciju. Mogla bi i danas. :)
Tako da, Adam Vajshaupt, po uzoru uglavnom na filozofiju Rusoa, odlučuje da osnuje tajno društvo tzv. Red iluminata (prvo nazvano Perfektabilisti). Ujedno, osniva želeći se osvetiti Jezuitima. Neki su kasnije izmisli da je bio Židov, ali Melanson je pronašao da je Vajshaupt nemačko prezime i da se može istorijski pratiti porodica Vajshaupt kao čisto nemačka vestfalska porodica (prvi put se spominju u okolici Badena Izvor). Vajshaupt je bio ateista, kako piše istoričarka Monika Nojbegauer Volk (u knjizi o tajnim društvima i slično tzv. Rečnik gnosisa i zapadnog ezoterizma) "granični ateista", jer je bio ateista, a verovao je u večnost duše. Takođe i ostali članovi Reda su bili uglavnom ateisti, iako je bilo i deista, i donekle okultista (npr. Karl (1744-1836), landgrof od Hase-Kasela). Vajshaupt je po karakteru bio knjiški moljac, prilično pametan, lukav do krajnjih granica, uobražen, gord, ubio bi za ugled, žedan moći, mutan. S druge strane nije se ni opijao, niti bio sklon nekim porocima.
Vajshaupt je osnovao Red sa sledećim ciljevima: ukidanje privatnog vlasništva, nasledstva, ukidanje braka i porodica, ukidanje država i vlasti, ukidanje religija, ukidanje civilnog društva i gradova, ukidanje nauka, ukidanje novca, odeće i ostalog. U biti svega. Ovi ciljevi se odnose na ceo svet. Znači, ciljevi su smišljeni u glavi prilično bolesnog čoveka. Motiv je takođe bio i sticanje moći. Svi tronovi i oltari moraju da padnu da bi se iluminati zacarili u celom svetu i onda da ukinu sve, i svoju vlast radi "sreće čovečanstva". Normalno, kada bi se to i desilo nikada ne bi ostavili svoju vlast, nego bi nastavili da vladaju celim svetom. Krajnji cilj nikada nije zvan Novi svetski poredak (Karl Marks spominje taj izraz za svetski komunizam), iako i jeste bio neki novi svetski poredak. To (novi poredak iluminata) je u biti povratak u Rusoovo prvobitno stanje, kad su svi ljudi tobož bili sreći, kad ničega nije ni bilo što sačinjava društvo, kao što sam gore i naveo. Vajshauptov cilj je svetski komunizam, otprilike druga faza Marksovog komunizma i Bakunjinove anarhije (Mihail Bakunjin (1814-1876)) Tako da je Adam Vajshaupt ustvari prvi komunista i začetnik komunizma i anarhizma.
Sve informacije o ciljevima iluminata, kao i ostale podatke, uglavnom saznajemo preko njihove tajne prepiske. Nakon razotkrivanja iluminata 1786. godine, zaplenjeni su njihovi spisi i pisma, i objavljeni u gradu Minhenu (glavnom gradu Bavarske) od strane bavarske vlasti. Međutim, o tome kasnije.
Da bi ostvario svoje ciljeve Adam je uspostavio sistem tajne organizacije, zasnovan najviše na uzoru pravila reda Jezuita. Na taj način je uspostavljena i hijerarhija u Redu. Na čelu Reda je bio Vajshaupt general, ispod njega 12 areopagita, zatim nacionalni nadzornici, nacionalni direktor, provincijali, dekan, prefekti, epopti, škotski vitezovi, tzv. minervalske akademije i drugo. Niži članovi ne znaju ništa, ni čak ko je uopšte nadređeni, jedva su mogli da poznaju do tri člana. Vrbovanje u organizaciju je vršeno redovno od članova. Privlačili su najobrazovanije ljude varajući ih da se radi o uzvišenoj hrišćanskoj organizaciji, a takođe i bogate da bi im izvukli pare. Članovi su izuzetno međusobno špijunirani i procenjivani, takoreći u duhu kasnijeg gestapoa. Adam je trebao da sve i svima upravlja kao diktator. Vladao je totalni nadzor i vršeno je prikupljanje najdubljih ljudskih tajni radi kasnijeg ucenjivanja. Adam je bio sastavio areopag od 12 članova, gde su bili pravi probisveti te se u pismima izuzetno žalio kakve ljude ima za areopagite.
Kako je član napredovao kroz stepene, na taj način je sve više otkrivao, on je trebao da napreduje putem takoreći ispiranja mozga (njemu) tj. naturanja raznih stavova na lukavi način.
Red je napredovao polako, međutim sporo. Tako je bilo sve dok se Vajshaupt nije povezao sa slobodnom masonerijom. Baron Adolf Knige (1752-1796) je postao član Reda 1780. godine i taj događaj predstavlja drugo razdoblje istorije iluminata. Knige je bio osiromašeni plemić (otac mu je slabo šta ostavio od imovine u nasledstvo, jer je bio bankrotirao baveći se alkemijom), izuzetno ugledan, karizmatičan, sa brojnim vezama po celoj državi i fanatični slobodni mason. Po stavovima je bio kao Vajshaupt, takođe je mrzio Jezuite iz dna duše. Kako je napredovao kroz Red Vajshaupt mu se divio, smatrajući ga najboljim i najvrednijim članom u celoj organizaciji. Adam mu je potom otkrio sve tajne Reda.
Jedan od sistema lukavstava je bio taj da su lagali da bi vukli članove za nos, da je Red drevan i da potiče iz doba Noja. :) I da je to sjajna organizacija, stvorena za prosvetljenje čovečanstva. Uz pomoć Knigea dodani su novi stepeni, po masonskom uzoru, da privuku i takoreći drže masone za nos. Na taj način su infiltrirani u slobodnu masoneriju, u razne lože. Knige je tu bio glavni, njegov ugled, poznatost i masonske veze su igrale ogromnu ulogu. Brojne lože su preuzete i njihovi prihodi su se slivali u kasu iluminata.
Baron Adolf Knige
Vremenom, da bi pridobili više članova Knige je otišao na svetski sabor masona u Vilhelmsbadu, 1782. godine. Ovde je potrebno navesti da je masonerija bila izuzetno popularna u ono vreme i da su brojni vladari u Nemačkoj (gledajući današnje granice) bili masoni tj. vojvode, grofovi. Čak je i pruski kralj Fridrih II (1712-1786) bio mason, iako se on ustvari rugao njihovim ritualima. Na saboru u Vilhelmsbadu je glavna rasprava bila ustvari ko su tajni nadređeni u templarskom tipu masonerije tzv. Strikten Observanz (ova organizacija je takođe bila ranija inspiracija uređenja Reda iluminata po njihovom pravilu (toga tipa slobodne masonerije) strogog nadzora). U raspravi su masoni otkrili da tajni nadređeni ne postoje i da je njihovo postojanje čista laž. Zatim se ubacio u raspravu ugledni Knige izjavivši da postoji još bolja i sjajnija tajna u organizaciji u kojoj je on lično član, koja potiče još od najdrevnijih vremena. Na to su masoni bili fascinirani, jer u ono vreme su ljudi bili opsednuti tajnama, misterijama, mističnim i senzacionalizmom. Potom im je predložio da pristupe u tu organizaciju. Ubrzo je na to ogroman broj članova masonerije pristupio u Red iluminata. Broj članova se umnožio do prilično velikog broja. Vremenom je to postalo problematično. Knige je ujedno želio da on zajedno sa Vajshauptom učestvuje u uređenju Reda. Adam kao diktator to nije dopuštao preteći da će izbaciti Knigea iz Reda. Vremenom, njih dvojica su se žestoko posvađali i Knige je napustio Red. S obzirom da su brojni članovi ušli na brzinu i to u masonske višlje stepene i ubrzano napredovali, nije se stiglo da im se dovoljno ispere mozak te im je sve u potpunosti postalo sumnjivo.
Povećavanjem broja članova kako masona, tako i nemasona članovi su prolazili kroz stepene nepripremljeni, napredujući velikom brzinom preskačući stepene, kako je odredio Knige (tj. prelazili su odmah u višlje masonske stepene). To je sve postalo opasno za Red.
Brojnima je postalo sve sumnjivo, a ujedno i vlasti u Minhenu.
Jedna grupa uglednih ljudi, novih članova Reda, koji su bili upoznati sa tajnama reda do najvišeg stepena su o svemu javili vojvotkinji Marija Ani (1722-1790), koja je bila sestra elektorove žene. Oni su razotkrili organizaciju, tj. o čemu se zapravo radi. To je sve saznao princ elektor Karl Teodor (1723-1799) od vojvotkinje (i od drugih izvora), naredio temeljno istraživanje i doneo potom prvi edikt protiv tajnih društava 1784. godine, a 1785. godine drugi edikt u koji je posebno imenovan protiv iluminata i slobodne masonerije. Adam je zbog toga pobegao u Regenzburg (gde se i preselio), gde je zajedno jašući sa članom iluminata, nekim sveštenikom Jakobom Lancom, udario grom i ubio sveštenika na mestu. Adam je zatim pobegao od mesta udara. Vlast je pregledala mrtvo telo i zašiveno u njegovoj mantiji su pronašli popis članova i ciljeve Reda (slično ciljevima kako sam gore naveo). Ovo je sve zapanjilo vlast u Minhenu te je elektor doneo novi edikt protiv iluminata 1786. godine (treći, ukupno je doneseno pet, 1787. godine četvrti i 1790. godine peti). S obzirom da su identifikovali brojne članove, pohapsili su razne i zaplenili spise. Našli su najviše spisa kod advokata Ksavera Zvaka (član, areopagit) u Landshutu i u dvorcu Sanderdsorf, u vlasništvu barona Tomasa Basusa (član). Ti spisi su bili pisma i njihova dela, traktati npr. antihrišćanski spis Bolje od Horusa, i ostalo.
Da bi elektor Teodor razotkrio Red u javnosti on je naredio da se svi spisi, uglavnom pisma javno objave u Minhenu, u obliku knjiga. Tako je izdano delo Einige Originalschriften des Illuminatenordens (Neki originalni spisi Reda iluminata), 1786. godine, Kompletna istorija progona Reda iluminata u Bavarskoj, iste godine te Nachtrag von weitern Originalschriften... (Suplement daljim originalnim spisima...), 1787. godine u dve knjige. Potom je poslao knjige kao upozorenje i po državama carstva.
U to vreme je Vajshaupt bio u potpunosti razotkriven da je on šef te je pobegao u Gotu, sakrivajući se i po odžacima kuća. Njega je spasao Ernest II (1745-1804), vojvoda od Sakse-Koburg-Altenburga. On je bio takođe član Reda iluminata od 1783. godine. Teodor je pohapsio razne članove, koji su utamničeni za kaznu, a jedino je smrtna kazna bila predviđena za Vajshaupta.
Vajshaupt se preselio u Gotu gde mu je princ Ernest dao kuću za život i penziju do smrti. To je bilo 1786. godine. Teodor je tražio od Ernesta da ga preda vlasti u Bavarskoj da mu se sudi, ali on to nije dozvolio. Tako da je Adam ostao u Goti (glavni grad vojvodine Sakse-Koburg-Altenburg u ono vreme) sve do smrti 1830. godine.
Ugled Vajshaupta je uveliko opao posebno zbog razotkrivene priče o abortusu. U pismima se o tome saznalo. Postoji njegovo pismo o tome, a takođe i drugih članova. Priča ide ovako. Adamova žena Afra Sausenhofer se razbolila i došla je sestra žene Ana Marija Sausenhofer da se brine o njoj. Videlo se da će njegova žena da umre. Dok je još žena bila živa, Adam je imao aferu sa tom sestrom. Tako da je ona zatrudnela i to prije smrti njegove žene Afre. Žena mu je umrla. Kako je on sad bio u situaciji da će mu se roditi vanbračno dete, što bi ga ocrnilo u javnosti, on je požurio da se oženi. Ali s obzirom da je to sestra žene i slično, nije mogao dobiti odobrenje. Još se bojao i Jezuita da ne otkriju. Jedva je vukući neke veze uspeo da dobije odobrenje za brak. Ali za to vreme kako je ona bila trudna, Adam se bojao da će vanbračno dete umanjiti njegov ugled. Tako da su zajedno nastojali abortirati dete te su koristili razne otrove i metode abortusa, ali ništa nije vredelo. Sigurno je porod bio već u poodmakloj fazi. Ali dete se rodilo (Vilhelm Vajshaupt, 1784. godine) i on je uspeo da se oženi krajem, negde u to vreme rođenja deteta.
Ove informacije o težnji Adama da ubije dete su uveliko ga ocrnili u javnosti. Čak i pred njegovim članovima. Vodstvo u Redu je prešlo na prevodioca i pisca Johana Boda (1730-1793). Zatim kasnije posle Bodove smrti 1793. godine je prešlo na Karl Leonhard Rajnholda (1757-1823) koji je vladao sve do postepenog nestanka Reda.
1790. godine je izdan poslednji, peti edikt od princ elektora Karla Teodora protiv iluminata. Međutim, organizacija je nastavila da postoji još jedno vreme.
Što se tiče Jezuita (bivših takoreći), Adam je uz pomoć Reda uspeo ranije da ih takoreći istisne sa univerziteta. Oterani su sa katedra. A vremenom je red Jezuita ukinut kao monaški red. Papinom brevom 1773. godine papa Kliment XIV ukida red Jezuita (članovi su nastavili da predaju na univerzitetu ...).
Nastavljam o Adamu Vajshauptu. Posle bega u Gotu slabo se potom šta zna o njemu. Zna se da je pisao dela, traktate u odbranu svoga Reda i sebe. Tako je nastala knjiga Apologija iluminata, Kratko opravdanje mojih namera sa iluminatima i ostalo. Okrenio se filozofiji i pisao je kritike na Kantovu filozofiju. Po Kratkom opravdanju se primećuje da se on boji za svoj život. U delu se pravi da je on ustvari Hrišćanin i sve koristi da se opravda, kao i da opravda delo sa abortusom. Oni naivni koji odmah čitaju to delo, bez predznanja, mogu mu poverovati, ali pisma razotkrivaju kakav je on bio i kakvi su mu bili stavovi. Postoji nekoliko izvora o njemu kad je bio u Goti. Jedan liberalni Englez Henri Kreb Robinson je 1804. godine otišao kod njega pa piše razgovor koji je vodio s njim u knjizi Diary, Reminiscences, and Correspondence. Adam tu pored ostalog govori kako nema nade i da će u smislu despotizam i sujeverje (tako on naziva vlast i religije) pobediti.
Umro je 1830. godine. Po pisanju katoličke parohije u Goti iz toga vremena on se vratio katoličkoj veri i prije smrti je ulagao je pare u obnovu crkve u Goti. Tako da ispada da je postao katolik.
Red je imao članove i u Francuskoj. U Francuskoj zbog ekonomske krize, prosvetiteljske literature, delovanjem masona i Židova dolazi de revolucije 1789. godine. U toj ateističkoj i deističkoj revoluciji prvo su nastojali da uspostave konstitutivnu monarhiju 1791. godine. Napisan je i prvi ustav. Tadašnji kralj Luj XVI (1754-1793) je pobegao i nije hteo priznati ustav. Uhvaćen je 1792. godine, osuđen kao izdajnik i giljotiniran 1793. godine, kasnije i njegova žena Marija Antoaneta iste godine. Zatim je zavedena strahovlada ateističke republike. More sveštenstva je poubijano, religije su zabranjene. Jezivo i zlo vreme, čak je bilo i ljudožderstva. Politički protivnici su masovno ubijani na giljotinama. U tome metežu Maksimilian Robespjer (1758-1794) deista se izdigao na vlasti i njegov Komitet javnog spasa. On se krvavo obračunavao sa protivnicima, osuđujući brojne na giljotinu. Na kraju je i on završio na giljotini 1794. godine. U republici su se pojavile političke stranke, ali obračun među strankama je vršen ubijanjem, a ne kao danas na izborima, na primer. U toj revoluciji su delovali neki iluminati. Međutim, najveću ulogu su odigrali slobodni masoni i Židovi. To je centar zavere, a ne neka grupa iluminata, koja je prilično i mala, naspram masona.
U zaverama u to vreme (u doba direktorija u Francuskoj) je bio značajan i Grah Babef (1760-1797) kao ličnost. Babef je kako piše Marks bio prvi komunista. On je završio na giljotini 1797. godine. Po njegovom inovativnom komunističkom shvaćanju revolucionar Filipo Buanoroti (1761-1837) je 1828. godine napisao knjigu Babefova zavera za jednakost (ovde jednaki/jednakost ustvari ne znači ništa dobro) koja je odigrala veliku ulogu na Karla Marksa u njegovoj komunističkoj filozofiji.
Nastavljam o francuskoj revoluciji i kasnijim dešavanjima. Ustavi i vlasti su se menjale od 1789. godine pa dalje. 1797. godine je bio direktorij i direktojski ustav. Za svo vreme revolucije država je bačena u veliku propast, zavladala je ogromna glad i nezaposlenost. Na kraju je u toj krizi general Napoleon Bonaparte (1769-1821), proslavljen svojim osvajanjima, 1804. godine proglasio carevinu sa sobom na čelu kao carem (sam sebe je i krunisao pred papom Pijem VII 1804. godine u Notr Damu u Parizu). Država je tako stabilizovana.
Što se tiče iluminata oni su delovi donekle u francuskoj revoluciji te ih možemo istorijski pratiti do jedno početka 19. veka. Od tada više ni ne postoje, postepeno su nestali.
Međutim, nasleđe iluminata su postale razne komunističke organizacije osnovane uglavnom na Babefovoj filozofiji (pod uticajem Buanorotija). Takođe i anarhisti. Spisi iluminata su čitani i postali inspiracija za razne komuniste, anarhiste, tajne organizacije. Ateizam Reda i želja za uništenjem društva je postala inspiracija komunistima, anarhistima i sličnim organizacijama.
To bi bilo ukratko o istoriji iluminata.
A sada da napišem nešto o literaturi o iluminatima. Znači, pisma iluminata smo dobili od kada su zaplenjeni njihovi spisi 1786. i 1787. godine. Takođe, određena dela, traktati iluminata poput Bolje od Horusa, koje je napisao Ksaver Zvak, smo takođe dobili tada. Pisma su objavljena u tri knjige (kako sam ranije naveo) i izdana u Minhenu 1786. i 1787. godine na nemačkom jeziku. Te knjige postoje danas prevedene na francuski. Na engleskom nisu u potpunosti prevedene, ali su uveliko prevedeni delovi u knjigama o zaveri s kraja 18. veka. To su sledeća dela, Dokazi zavere od škotskog profesora prirodne filozofije, masona Džona Robinsona (1739-1805) i Memoari o istoriji Jakubinizma od bivšeg Jezuite Avgustina Bariela (1741 -1820). Obe ove knjige su prilično dobre. Ali previše idu u paranoju, posebno Barielovo delo. Bariel ni ne opisuje delovanje Židova, iako su oni imali veliku ulogu u revoluciji. To su knjige iz 1798. godine.
Takođe postoje dokumenti o članovima i drugo, koji su danas dostupni za istraživanje (istoričari su pisali o tome npr. Herman Šatler, Melnason u knjizi ima širok skup biografija članova), spisi rituala, rasprave iluminata i ostalo. Takođe postoje i spisi Adama Vajshaupta u odbranu njega i Reda.
Sa Barielom i Robinsonom je započelo pisanje knjiga o zaveri. Međutim, sve su one bile priliično istorijske. Sve dok se nije pojavio francuski varalica Leo Taksil, i Viliam Gaj Kar.
Leo Taksil (1854-1907) je izmislio, pišući fantazijske knjige (često skandalozne fantazije) da su masoni i iluminati satanisti (jedna od njegovih knjiga o masonima je Les Mysteries Franc Maconnerie). Kasnije je sve javno priznao da je lagao, 1897. godine. Brojne laži u teorijama zavere vode poreklo od njega direktno. Njegove knjige su uveliko citirane, delovi prepisivani od raznih autora po svetu tako da se laži proširile svuda i stoje do dan danas kao da su istinite. Od njega vodi poreklo i laž o tri svetska rata koje je kao predvideo mason Albert Pajk (priču je pobio Teri Melanson ovde) te satanističke izjave Alberta Pajka (1809-1891) koje on nikad nije ni izjavio (vode poreklo od Taksila, prvo delo koje spominje citat je od Abel Clarin de la Rive, La Femme et L'Enfant dans la Franc-Maconnerie Universal iz 1894. godine, delo citira kao dokaz fikcijski lik od Taksila Diana Vaughan).
S druge strane Viliam Gaj Kar (1895-1959), oficir u mornarici i teoretičar zavere je pisao razne knjige o iluminatima. Prikazao ih je kao sataniste te da i danas deluju, tj. u njegovo vreme. On je napisao čak da oni postoje od doba kušanja Adama i Eve u vrtu Edemu te da je zmija osnovala iluminate. :) Tako da ovo dovoljno govori o njegovom "istorijskom" istraživanju iluminata. On je imao veliki uticaj na američke teoretičare zavere.
Danas brojni protestantski sajtovi o zaverama samo ponavljaju gluposti od Taksila i Viliama.
Međutim, danas imamo još lažova. Ima npr. neka Svali koja je kao pre jedno deset i više godina izašla iz iluminata (normalno satanističkog, gde prinose žrtve idolima iz Vavilona) pa je ona pisala i pričala svakakve fantazije. Kaže da se iluminati svake godine (ona je iz San Dijega) okupljaju na sastanak u gradu Eskondido (na španskom jeziku "skriven", nalazi se u blizini San Dijega). Tu međutim postoji veliki problem, Eskondido, kako kaže Mark Dajs (teoretičar zavere, brojne stvari dobro zaključuje, živi u San Dijegu) je meksički geto, izuzetno nesiguran i pun nasilja. S obzirom na tako šta, nije mudro da se tamo okupljaju. Ali oni se tamo okupljaju, mora da ih meksikanci dobro nalupaju svake godine i opljačkaju. :) Haha. Gluposti. Takođe po drugim stvarima se primeti da laže npr. piše da su Merovinzi (vladajuća dinastija Franaka od 5. veka do 751. godine) jedni od glavnih članovi iluminata. Fu, čime se ona drogirala. :) 2
Zatim ima još raznih teoretičara zavera tzv. "bivših članova" koji lažu, imamo čak i bivše vampire (to je Bil Šnobeln).
Takođe jedan od lažova je i Fric Springmajer koji je napisao knjigu Krvne loze iluminata (ima tobož po njemu 13 loza). On tvrdi da iluminati imaju baze na Marsu. :) Haha. 3 ...
Milton Viliam "Bil" Kuper (1943-2001) je bio paranoičan i lagao. Kaže svake godine se iluminati okupljaju na podmornici ispod Antarktika, jer nigde ne mogu da se sastanu da ostanu u tajnosti. I onda izlaze iz podmornica iz koje su došli i ulaze u posebnu podmornicu gde se održava sastanak. Nečuvena glupost. Dovoljno govori o njegovoj verodostojnosti.4
Zatim postoje mnogi ljudi koji razotkrivaju iluminate putem simbola u filmovima, muzici i video igrama. Hm. Međutim ti simboli uopšte NISU simboli reda iluminata. Svi znaju za simbol oka u trouglu. Ali to nije simbol Reda, ima kompleksnu istoriju, a danas ga uglavnom koriste slobodni masoni. To je uglavnom simbol deističkoga boga. Dalje, piramida sa okom nije nikada bila simbol iluminata. To je simbol smišljen u Americi (današnji SAD) u borbi 13 engleskih kolonija za nezavisnost i predstavlja pozadinu pečata konfederacije, kasnije SAD-a (prednji deo pečat je orao). Piramida ima trinaest stepenica, jer simboliše 13 kolonija, godina u podnožju piramide je 1776. godina, jer je to godina proglašenja nezavisnosti kolonija (Deklaracija nezavisnosti je iz 1776. godine), a oko na vrhu je simbol deističkoga boga. Poznato je sve u detalje kako je smišljen taj pečat (tzv. veliki pečat SAD-a) i nikakve veze nema sa iluminatima. Pečat (pozadina) je bio bačen u zaborav u potpunosti (prednji deo nije) sve do 1933. godine kad ga je našao američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt (1882-1945), koji je bio mason šrajner. On je simbolu piramide na pozadini pečata dao mistično značenje i stavio ga na novčanicu od jednog dolara (koja se nije menjala do danas). Tako da simbol ima danas značaj za masone. Simboli iluminata su zapravo bili sova i tačka u krugu, a ne piramida sa američkog pečata. Međutim, danas masoni koriste krug kao simbol, a sova je simbol tzv. Boemskog kluba iz San Franciska, Kalifornija. Oligarhija u SAD-u se okuplja u šumi kod San Franciska (tzv. Bohemian grove) i spaljuju lutku pred velikim kipom sove. Klub je osnovan 1872. godine i nema nikakve veze sa iluminatima ni u kakvom vidu.5 Klub je neki vid oligarhijske američke organizacije... Što se tiče organizacije Lobanja i kosti, tajne organizacije sa Jejla, tu se verovatno takođe ne radi o iluminatima.
Tako da 99,99% stvari tj. informacija i slično što možete pronaći o iluminatima su pravo smeće. Iluminati danas ni ne postoje, a ako i postoje nisu uopšte ni bitni.
Zavera postoji, jedino ona koju vode Židovi (takoreći cionističke skupine) da uspostave treći hram u Jerusalimu na mestu brda hrama, svog mešijaka i zavladaju svetom. Takođe i masoni koji su okultna sinagoga. Oligarhija u SAD-u, koju čine uglavnom ili Židovi ili oni koji su povezani s njima nastoje da vladaju svetom. Određene Nju ejdž, teozofske organizacije takođe imaju svoje planove i ulogu u planovima za Novi poredak i povezanost sa određenim članovima oligarhije.
Međutim, kad gledamo zapravo ko danas nešto radi ka stvaranju Novog svetskog poretka, to su uglavnom Židovi.
Neki ljudi kao otpor svemu tome se okreću nacizmu, fašizmu, iako je on bio usko povezan sa okultizmom, teozofijom (prosto ne vide te činjenice), tako postoje i neki Nju ejdžeri koji su branili Adolfa Hitlera. Osim toga oni koji se protive komunizmu srljajući u nac-socijalizam kako ne shvataju da je i nac-socijalizam zasnovan na socijalizmu. Suština je da država apsolutno sve kontroliše, nac- socijalizam je nacionalni socijalizam, a socijalizam komunizma teži anacionalnom socijalizmu. Oboje su srodni u suštini i zasnovani na Hegelovoj državi u kojoj država pritišće pojedinca. Normalno, mogao bih još da pričan o tome u "beskraj" takoreći. Mogao bih još npr. pored ostalog navesti da su se i Benito Musolini (1883-1945) i Adolf Hitler (1889-1945) divili Vladimiru Iljiču Lenjinu (1870-1924). ...
A komunisti ili njihovi ljubitelji bi trebali da pročitaju zapravski komunistički manifest iz 1848. godine (od Karla Marksa i Fridriha Engelsa), pa da pročitaju i shvate šta je ustvari komunizam (socijalizam je tek prva faza svetskog komunizma, s čime su brojni bili upoznati ...). Cilj je da nestane privatno vlasništvo u potpunosti, kako kaže Grah Babef da bude zabranjeno, da nema braka i porodice, decu da vam odgaja svetska vlast, a ne vi, da nema novca uopšte, sve dobivate kako hoće i odredi vlast, nema religija..., i tako dalje.
Ko je zapravo lud da mu se oduzne privatno vlasništvo, čak i siromah želi da ima nešto svoje. Ko hoće da mu se oduzmu deca i žena.
I tako dalje. Ovu pojavu i plan tj. komunizam u nekom vidu je već odavno bio smislio Adam Vajshaupt u 18. veku i on je zapravo istinski otac komunizma, ali ujedno i anarhizma, jer anarhizam takođe teži ukidanje svega toga gore navedenog.
Normalno, postoje i bolji tipovi socijalizma, izvan pravog boljševičkog, marksističkog tipa socijalizma. To je socijalizam u Kubi te bivši socijalizam u Libiji, i drugde. Narodna Republika Kina se uvek danas smatra socijalističkom državom iako je Kina prava socijalistička država samo donekle. Uzmimo primer njihove prilično slobodne ekonomije, a i činjenicu da u Kini ima najviše milionera na svetu (na ovo sve mislim kako je danas, a ne npr. kako je bilo u doba Mao ce Tunga). Znači, otkud takoreći kuluci u komunističkom socijalizmu. Kina je samo delom socijalistička u pravom smislu reči (osim velikog nadzora kamerama na ulici gradova). Jedina danas prava socijalistička država je ustvari Severna Koreja.
To bi bilo dovoljno o ovoj temi. Da me neko pogrešno ne shvati, nije mi namera da potičem mržnju prema Židovima, nego da nastojim pokazati pravu istinu o iluminatima, zaverama i s tim povezanim temama.
Nadam se da sam uspeo da donekle rasčistim pravo smeće o iluminatima, tj. otkrijem čitaocima pravu istinu i pokažem laži.
Još nešto da dodam. Postoji isto tako jedno popularno smeće od knjige o iluminatima pod nazivom Anđeli i demoni, od Den Bravna. To je normalno roman i nije zasnovan na istini i istoriji, ali ljudi veruju romanima toga autora kao da su istiniti i pisani s tom namerom. Tamo u tom romanu koliko sam upoznat iluminati su organizacija koja je imala cilj razvoja nauke. Haha. Pa oni su hteli da nestane nauka na svetu. A po radnji Vatikan je lagao da postoje iluminati te to čini i dan danas. Koje gluposti. Pa Napoleon Bonaparte, osvajajući Italiju je uspostavio Cispalinsku republiku 1797. godine, pa je i zarobio papu. Nije papa mogao nešto tu da smišlja. Haha. A osim toga kasnije je Leo Taksil prevario i tadašnjeg papu o svetskoj zaveri iluminata te imamo i kod katolika od tada razne gluposti koje vuku poreklo od laži Taksila. Takođe, ni po čemu katolička crkva nije kroz istoriju bila protiv nauke. O tome se može puno pisati na drugome mestu.
Jednostavno, roman je roman, a istorija je istorija. A osim toga Den Bravn je poznat po svojim neistinitim romanima kao npr. Da vinčijev kod, koji je masovno pobijen od istoričara i nema nikakve veze sa istorijom.
Vajshaupt je osnovao Red sa sledećim ciljevima: ukidanje privatnog vlasništva, nasledstva, ukidanje braka i porodica, ukidanje država i vlasti, ukidanje religija, ukidanje civilnog društva i gradova, ukidanje nauka, ukidanje novca, odeće i ostalog. U biti svega. Ovi ciljevi se odnose na ceo svet. Znači, ciljevi su smišljeni u glavi prilično bolesnog čoveka. Motiv je takođe bio i sticanje moći. Svi tronovi i oltari moraju da padnu da bi se iluminati zacarili u celom svetu i onda da ukinu sve, i svoju vlast radi "sreće čovečanstva". Normalno, kada bi se to i desilo nikada ne bi ostavili svoju vlast, nego bi nastavili da vladaju celim svetom. Krajnji cilj nikada nije zvan Novi svetski poredak (Karl Marks spominje taj izraz za svetski komunizam), iako i jeste bio neki novi svetski poredak. To (novi poredak iluminata) je u biti povratak u Rusoovo prvobitno stanje, kad su svi ljudi tobož bili sreći, kad ničega nije ni bilo što sačinjava društvo, kao što sam gore i naveo. Vajshauptov cilj je svetski komunizam, otprilike druga faza Marksovog komunizma i Bakunjinove anarhije (Mihail Bakunjin (1814-1876)) Tako da je Adam Vajshaupt ustvari prvi komunista i začetnik komunizma i anarhizma.
Karl Marks (1818-1883)
Sve informacije o ciljevima iluminata, kao i ostale podatke, uglavnom saznajemo preko njihove tajne prepiske. Nakon razotkrivanja iluminata 1786. godine, zaplenjeni su njihovi spisi i pisma, i objavljeni u gradu Minhenu (glavnom gradu Bavarske) od strane bavarske vlasti. Međutim, o tome kasnije.
Da bi ostvario svoje ciljeve Adam je uspostavio sistem tajne organizacije, zasnovan najviše na uzoru pravila reda Jezuita. Na taj način je uspostavljena i hijerarhija u Redu. Na čelu Reda je bio Vajshaupt general, ispod njega 12 areopagita, zatim nacionalni nadzornici, nacionalni direktor, provincijali, dekan, prefekti, epopti, škotski vitezovi, tzv. minervalske akademije i drugo. Niži članovi ne znaju ništa, ni čak ko je uopšte nadređeni, jedva su mogli da poznaju do tri člana. Vrbovanje u organizaciju je vršeno redovno od članova. Privlačili su najobrazovanije ljude varajući ih da se radi o uzvišenoj hrišćanskoj organizaciji, a takođe i bogate da bi im izvukli pare. Članovi su izuzetno međusobno špijunirani i procenjivani, takoreći u duhu kasnijeg gestapoa. Adam je trebao da sve i svima upravlja kao diktator. Vladao je totalni nadzor i vršeno je prikupljanje najdubljih ljudskih tajni radi kasnijeg ucenjivanja. Adam je bio sastavio areopag od 12 članova, gde su bili pravi probisveti te se u pismima izuzetno žalio kakve ljude ima za areopagite.
Kako je član napredovao kroz stepene, na taj način je sve više otkrivao, on je trebao da napreduje putem takoreći ispiranja mozga (njemu) tj. naturanja raznih stavova na lukavi način.
Jedan od simbola iluminata, sova sa knjigom, pečat minervalske crkve, SEMT - Sigil Ecclesiastic Minerva Thebes
Red je napredovao polako, međutim sporo. Tako je bilo sve dok se Vajshaupt nije povezao sa slobodnom masonerijom. Baron Adolf Knige (1752-1796) je postao član Reda 1780. godine i taj događaj predstavlja drugo razdoblje istorije iluminata. Knige je bio osiromašeni plemić (otac mu je slabo šta ostavio od imovine u nasledstvo, jer je bio bankrotirao baveći se alkemijom), izuzetno ugledan, karizmatičan, sa brojnim vezama po celoj državi i fanatični slobodni mason. Po stavovima je bio kao Vajshaupt, takođe je mrzio Jezuite iz dna duše. Kako je napredovao kroz Red Vajshaupt mu se divio, smatrajući ga najboljim i najvrednijim članom u celoj organizaciji. Adam mu je potom otkrio sve tajne Reda.
Jedan od sistema lukavstava je bio taj da su lagali da bi vukli članove za nos, da je Red drevan i da potiče iz doba Noja. :) I da je to sjajna organizacija, stvorena za prosvetljenje čovečanstva. Uz pomoć Knigea dodani su novi stepeni, po masonskom uzoru, da privuku i takoreći drže masone za nos. Na taj način su infiltrirani u slobodnu masoneriju, u razne lože. Knige je tu bio glavni, njegov ugled, poznatost i masonske veze su igrale ogromnu ulogu. Brojne lože su preuzete i njihovi prihodi su se slivali u kasu iluminata.
Vilhemsbad, 1783. godine
Povećavanjem broja članova kako masona, tako i nemasona članovi su prolazili kroz stepene nepripremljeni, napredujući velikom brzinom preskačući stepene, kako je odredio Knige (tj. prelazili su odmah u višlje masonske stepene). To je sve postalo opasno za Red.
Brojnima je postalo sve sumnjivo, a ujedno i vlasti u Minhenu.
Jedna grupa uglednih ljudi, novih članova Reda, koji su bili upoznati sa tajnama reda do najvišeg stepena su o svemu javili vojvotkinji Marija Ani (1722-1790), koja je bila sestra elektorove žene. Oni su razotkrili organizaciju, tj. o čemu se zapravo radi. To je sve saznao princ elektor Karl Teodor (1723-1799) od vojvotkinje (i od drugih izvora), naredio temeljno istraživanje i doneo potom prvi edikt protiv tajnih društava 1784. godine, a 1785. godine drugi edikt u koji je posebno imenovan protiv iluminata i slobodne masonerije. Adam je zbog toga pobegao u Regenzburg (gde se i preselio), gde je zajedno jašući sa članom iluminata, nekim sveštenikom Jakobom Lancom, udario grom i ubio sveštenika na mestu. Adam je zatim pobegao od mesta udara. Vlast je pregledala mrtvo telo i zašiveno u njegovoj mantiji su pronašli popis članova i ciljeve Reda (slično ciljevima kako sam gore naveo). Ovo je sve zapanjilo vlast u Minhenu te je elektor doneo novi edikt protiv iluminata 1786. godine (treći, ukupno je doneseno pet, 1787. godine četvrti i 1790. godine peti). S obzirom da su identifikovali brojne članove, pohapsili su razne i zaplenili spise. Našli su najviše spisa kod advokata Ksavera Zvaka (član, areopagit) u Landshutu i u dvorcu Sanderdsorf, u vlasništvu barona Tomasa Basusa (član). Ti spisi su bili pisma i njihova dela, traktati npr. antihrišćanski spis Bolje od Horusa, i ostalo.
Karl Teodor
Da bi elektor Teodor razotkrio Red u javnosti on je naredio da se svi spisi, uglavnom pisma javno objave u Minhenu, u obliku knjiga. Tako je izdano delo Einige Originalschriften des Illuminatenordens (Neki originalni spisi Reda iluminata), 1786. godine, Kompletna istorija progona Reda iluminata u Bavarskoj, iste godine te Nachtrag von weitern Originalschriften... (Suplement daljim originalnim spisima...), 1787. godine u dve knjige. Potom je poslao knjige kao upozorenje i po državama carstva.
U to vreme je Vajshaupt bio u potpunosti razotkriven da je on šef te je pobegao u Gotu, sakrivajući se i po odžacima kuća. Njega je spasao Ernest II (1745-1804), vojvoda od Sakse-Koburg-Altenburga. On je bio takođe član Reda iluminata od 1783. godine. Teodor je pohapsio razne članove, koji su utamničeni za kaznu, a jedino je smrtna kazna bila predviđena za Vajshaupta.
Einige Originaschriften des Illuminatenordens, izdanje iz 1787. godine
Baron Tomas Maria Basus (1742-1815)
Ksaver Zvak (1756-1843)
Vajshaupt se preselio u Gotu gde mu je princ Ernest dao kuću za život i penziju do smrti. To je bilo 1786. godine. Teodor je tražio od Ernesta da ga preda vlasti u Bavarskoj da mu se sudi, ali on to nije dozvolio. Tako da je Adam ostao u Goti (glavni grad vojvodine Sakse-Koburg-Altenburg u ono vreme) sve do smrti 1830. godine.
Vojvoda Ernest II
Kuća Adama Vajshaupta u Goti danas
Ugled Vajshaupta je uveliko opao posebno zbog razotkrivene priče o abortusu. U pismima se o tome saznalo. Postoji njegovo pismo o tome, a takođe i drugih članova. Priča ide ovako. Adamova žena Afra Sausenhofer se razbolila i došla je sestra žene Ana Marija Sausenhofer da se brine o njoj. Videlo se da će njegova žena da umre. Dok je još žena bila živa, Adam je imao aferu sa tom sestrom. Tako da je ona zatrudnela i to prije smrti njegove žene Afre. Žena mu je umrla. Kako je on sad bio u situaciji da će mu se roditi vanbračno dete, što bi ga ocrnilo u javnosti, on je požurio da se oženi. Ali s obzirom da je to sestra žene i slično, nije mogao dobiti odobrenje. Još se bojao i Jezuita da ne otkriju. Jedva je vukući neke veze uspeo da dobije odobrenje za brak. Ali za to vreme kako je ona bila trudna, Adam se bojao da će vanbračno dete umanjiti njegov ugled. Tako da su zajedno nastojali abortirati dete te su koristili razne otrove i metode abortusa, ali ništa nije vredelo. Sigurno je porod bio već u poodmakloj fazi. Ali dete se rodilo (Vilhelm Vajshaupt, 1784. godine) i on je uspeo da se oženi krajem, negde u to vreme rođenja deteta.
Ove informacije o težnji Adama da ubije dete su uveliko ga ocrnili u javnosti. Čak i pred njegovim članovima. Vodstvo u Redu je prešlo na prevodioca i pisca Johana Boda (1730-1793). Zatim kasnije posle Bodove smrti 1793. godine je prešlo na Karl Leonhard Rajnholda (1757-1823) koji je vladao sve do postepenog nestanka Reda.
1790. godine je izdan poslednji, peti edikt od princ elektora Karla Teodora protiv iluminata. Međutim, organizacija je nastavila da postoji još jedno vreme.
Što se tiče Jezuita (bivših takoreći), Adam je uz pomoć Reda uspeo ranije da ih takoreći istisne sa univerziteta. Oterani su sa katedra. A vremenom je red Jezuita ukinut kao monaški red. Papinom brevom 1773. godine papa Kliment XIV ukida red Jezuita (članovi su nastavili da predaju na univerzitetu ...).
Nastavljam o Adamu Vajshauptu. Posle bega u Gotu slabo se potom šta zna o njemu. Zna se da je pisao dela, traktate u odbranu svoga Reda i sebe. Tako je nastala knjiga Apologija iluminata, Kratko opravdanje mojih namera sa iluminatima i ostalo. Okrenio se filozofiji i pisao je kritike na Kantovu filozofiju. Po Kratkom opravdanju se primećuje da se on boji za svoj život. U delu se pravi da je on ustvari Hrišćanin i sve koristi da se opravda, kao i da opravda delo sa abortusom. Oni naivni koji odmah čitaju to delo, bez predznanja, mogu mu poverovati, ali pisma razotkrivaju kakav je on bio i kakvi su mu bili stavovi. Postoji nekoliko izvora o njemu kad je bio u Goti. Jedan liberalni Englez Henri Kreb Robinson je 1804. godine otišao kod njega pa piše razgovor koji je vodio s njim u knjizi Diary, Reminiscences, and Correspondence. Adam tu pored ostalog govori kako nema nade i da će u smislu despotizam i sujeverje (tako on naziva vlast i religije) pobediti.
Umro je 1830. godine. Po pisanju katoličke parohije u Goti iz toga vremena on se vratio katoličkoj veri i prije smrti je ulagao je pare u obnovu crkve u Goti. Tako da ispada da je postao katolik.
Red je imao članove i u Francuskoj. U Francuskoj zbog ekonomske krize, prosvetiteljske literature, delovanjem masona i Židova dolazi de revolucije 1789. godine. U toj ateističkoj i deističkoj revoluciji prvo su nastojali da uspostave konstitutivnu monarhiju 1791. godine. Napisan je i prvi ustav. Tadašnji kralj Luj XVI (1754-1793) je pobegao i nije hteo priznati ustav. Uhvaćen je 1792. godine, osuđen kao izdajnik i giljotiniran 1793. godine, kasnije i njegova žena Marija Antoaneta iste godine. Zatim je zavedena strahovlada ateističke republike. More sveštenstva je poubijano, religije su zabranjene. Jezivo i zlo vreme, čak je bilo i ljudožderstva. Politički protivnici su masovno ubijani na giljotinama. U tome metežu Maksimilian Robespjer (1758-1794) deista se izdigao na vlasti i njegov Komitet javnog spasa. On se krvavo obračunavao sa protivnicima, osuđujući brojne na giljotinu. Na kraju je i on završio na giljotini 1794. godine. U republici su se pojavile političke stranke, ali obračun među strankama je vršen ubijanjem, a ne kao danas na izborima, na primer. U toj revoluciji su delovali neki iluminati. Međutim, najveću ulogu su odigrali slobodni masoni i Židovi. To je centar zavere, a ne neka grupa iluminata, koja je prilično i mala, naspram masona.
Kralj Luj XVI
Revolucija
U zaverama u to vreme (u doba direktorija u Francuskoj) je bio značajan i Grah Babef (1760-1797) kao ličnost. Babef je kako piše Marks bio prvi komunista. On je završio na giljotini 1797. godine. Po njegovom inovativnom komunističkom shvaćanju revolucionar Filipo Buanoroti (1761-1837) je 1828. godine napisao knjigu Babefova zavera za jednakost (ovde jednaki/jednakost ustvari ne znači ništa dobro) koja je odigrala veliku ulogu na Karla Marksa u njegovoj komunističkoj filozofiji.
Nastavljam o francuskoj revoluciji i kasnijim dešavanjima. Ustavi i vlasti su se menjale od 1789. godine pa dalje. 1797. godine je bio direktorij i direktojski ustav. Za svo vreme revolucije država je bačena u veliku propast, zavladala je ogromna glad i nezaposlenost. Na kraju je u toj krizi general Napoleon Bonaparte (1769-1821), proslavljen svojim osvajanjima, 1804. godine proglasio carevinu sa sobom na čelu kao carem (sam sebe je i krunisao pred papom Pijem VII 1804. godine u Notr Damu u Parizu). Država je tako stabilizovana.
Što se tiče iluminata oni su delovi donekle u francuskoj revoluciji te ih možemo istorijski pratiti do jedno početka 19. veka. Od tada više ni ne postoje, postepeno su nestali.
Međutim, nasleđe iluminata su postale razne komunističke organizacije osnovane uglavnom na Babefovoj filozofiji (pod uticajem Buanorotija). Takođe i anarhisti. Spisi iluminata su čitani i postali inspiracija za razne komuniste, anarhiste, tajne organizacije. Ateizam Reda i želja za uništenjem društva je postala inspiracija komunistima, anarhistima i sličnim organizacijama.
To bi bilo ukratko o istoriji iluminata.
A sada da napišem nešto o literaturi o iluminatima. Znači, pisma iluminata smo dobili od kada su zaplenjeni njihovi spisi 1786. i 1787. godine. Takođe, određena dela, traktati iluminata poput Bolje od Horusa, koje je napisao Ksaver Zvak, smo takođe dobili tada. Pisma su objavljena u tri knjige (kako sam ranije naveo) i izdana u Minhenu 1786. i 1787. godine na nemačkom jeziku. Te knjige postoje danas prevedene na francuski. Na engleskom nisu u potpunosti prevedene, ali su uveliko prevedeni delovi u knjigama o zaveri s kraja 18. veka. To su sledeća dela, Dokazi zavere od škotskog profesora prirodne filozofije, masona Džona Robinsona (1739-1805) i Memoari o istoriji Jakubinizma od bivšeg Jezuite Avgustina Bariela (1741 -1820). Obe ove knjige su prilično dobre. Ali previše idu u paranoju, posebno Barielovo delo. Bariel ni ne opisuje delovanje Židova, iako su oni imali veliku ulogu u revoluciji. To su knjige iz 1798. godine.
Avgustin Bariel je napisao jako veliko delo u četiri knjige o toj tematici
Takođe postoje dokumenti o članovima i drugo, koji su danas dostupni za istraživanje (istoričari su pisali o tome npr. Herman Šatler, Melnason u knjizi ima širok skup biografija članova), spisi rituala, rasprave iluminata i ostalo. Takođe postoje i spisi Adama Vajshaupta u odbranu njega i Reda.
Sa Barielom i Robinsonom je započelo pisanje knjiga o zaveri. Međutim, sve su one bile priliično istorijske. Sve dok se nije pojavio francuski varalica Leo Taksil, i Viliam Gaj Kar.
Leo Taksil
Leo Taksil (1854-1907) je izmislio, pišući fantazijske knjige (često skandalozne fantazije) da su masoni i iluminati satanisti (jedna od njegovih knjiga o masonima je Les Mysteries Franc Maconnerie). Kasnije je sve javno priznao da je lagao, 1897. godine. Brojne laži u teorijama zavere vode poreklo od njega direktno. Njegove knjige su uveliko citirane, delovi prepisivani od raznih autora po svetu tako da se laži proširile svuda i stoje do dan danas kao da su istinite. Od njega vodi poreklo i laž o tri svetska rata koje je kao predvideo mason Albert Pajk (priču je pobio Teri Melanson ovde) te satanističke izjave Alberta Pajka (1809-1891) koje on nikad nije ni izjavio (vode poreklo od Taksila, prvo delo koje spominje citat je od Abel Clarin de la Rive, La Femme et L'Enfant dans la Franc-Maconnerie Universal iz 1894. godine, delo citira kao dokaz fikcijski lik od Taksila Diana Vaughan).
S druge strane Viliam Gaj Kar (1895-1959), oficir u mornarici i teoretičar zavere je pisao razne knjige o iluminatima. Prikazao ih je kao sataniste te da i danas deluju, tj. u njegovo vreme. On je napisao čak da oni postoje od doba kušanja Adama i Eve u vrtu Edemu te da je zmija osnovala iluminate. :) Tako da ovo dovoljno govori o njegovom "istorijskom" istraživanju iluminata. On je imao veliki uticaj na američke teoretičare zavere.
Viliam Gaj Kar
Danas brojni protestantski sajtovi o zaverama samo ponavljaju gluposti od Taksila i Viliama.
Međutim, danas imamo još lažova. Ima npr. neka Svali koja je kao pre jedno deset i više godina izašla iz iluminata (normalno satanističkog, gde prinose žrtve idolima iz Vavilona) pa je ona pisala i pričala svakakve fantazije. Kaže da se iluminati svake godine (ona je iz San Dijega) okupljaju na sastanak u gradu Eskondido (na španskom jeziku "skriven", nalazi se u blizini San Dijega). Tu međutim postoji veliki problem, Eskondido, kako kaže Mark Dajs (teoretičar zavere, brojne stvari dobro zaključuje, živi u San Dijegu) je meksički geto, izuzetno nesiguran i pun nasilja. S obzirom na tako šta, nije mudro da se tamo okupljaju. Ali oni se tamo okupljaju, mora da ih meksikanci dobro nalupaju svake godine i opljačkaju. :) Haha. Gluposti. Takođe po drugim stvarima se primeti da laže npr. piše da su Merovinzi (vladajuća dinastija Franaka od 5. veka do 751. godine) jedni od glavnih članovi iluminata. Fu, čime se ona drogirala. :) 2
Zatim ima još raznih teoretičara zavera tzv. "bivših članova" koji lažu, imamo čak i bivše vampire (to je Bil Šnobeln).
Takozvana Svali, kaže da iluminati mrze Izrael, :), pa Rotšildi su ga osnovali (uveliko doprineli), a oni su iluminati po Springmajeru, laže Svali sve
Viliam "Bil" Šnobeln vampir, izgleda Židov
Loze iluminata, ovde su neki egipatski simboli, znači iluminati su Egipćani :) Haha.
Vajshaupt ne bi prepoznao te iluminate.
Fric Springmajer
Milton Viliam "Bil" Kuper (1943-2001) je bio paranoičan i lagao. Kaže svake godine se iluminati okupljaju na podmornici ispod Antarktika, jer nigde ne mogu da se sastanu da ostanu u tajnosti. I onda izlaze iz podmornica iz koje su došli i ulaze u posebnu podmornicu gde se održava sastanak. Nečuvena glupost. Dovoljno govori o njegovoj verodostojnosti.4
Bil Kuper
Zatim postoje mnogi ljudi koji razotkrivaju iluminate putem simbola u filmovima, muzici i video igrama. Hm. Međutim ti simboli uopšte NISU simboli reda iluminata. Svi znaju za simbol oka u trouglu. Ali to nije simbol Reda, ima kompleksnu istoriju, a danas ga uglavnom koriste slobodni masoni. To je uglavnom simbol deističkoga boga. Dalje, piramida sa okom nije nikada bila simbol iluminata. To je simbol smišljen u Americi (današnji SAD) u borbi 13 engleskih kolonija za nezavisnost i predstavlja pozadinu pečata konfederacije, kasnije SAD-a (prednji deo pečat je orao). Piramida ima trinaest stepenica, jer simboliše 13 kolonija, godina u podnožju piramide je 1776. godina, jer je to godina proglašenja nezavisnosti kolonija (Deklaracija nezavisnosti je iz 1776. godine), a oko na vrhu je simbol deističkoga boga. Poznato je sve u detalje kako je smišljen taj pečat (tzv. veliki pečat SAD-a) i nikakve veze nema sa iluminatima. Pečat (pozadina) je bio bačen u zaborav u potpunosti (prednji deo nije) sve do 1933. godine kad ga je našao američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt (1882-1945), koji je bio mason šrajner. On je simbolu piramide na pozadini pečata dao mistično značenje i stavio ga na novčanicu od jednog dolara (koja se nije menjala do danas). Tako da simbol ima danas značaj za masone. Simboli iluminata su zapravo bili sova i tačka u krugu, a ne piramida sa američkog pečata. Međutim, danas masoni koriste krug kao simbol, a sova je simbol tzv. Boemskog kluba iz San Franciska, Kalifornija. Oligarhija u SAD-u se okuplja u šumi kod San Franciska (tzv. Bohemian grove) i spaljuju lutku pred velikim kipom sove. Klub je osnovan 1872. godine i nema nikakve veze sa iluminatima ni u kakvom vidu.5 Klub je neki vid oligarhijske američke organizacije... Što se tiče organizacije Lobanja i kosti, tajne organizacije sa Jejla, tu se verovatno takođe ne radi o iluminatima.
Logo boemskog kluba
Tako da 99,99% stvari tj. informacija i slično što možete pronaći o iluminatima su pravo smeće. Iluminati danas ni ne postoje, a ako i postoje nisu uopšte ni bitni.
Zavera postoji, jedino ona koju vode Židovi (takoreći cionističke skupine) da uspostave treći hram u Jerusalimu na mestu brda hrama, svog mešijaka i zavladaju svetom. Takođe i masoni koji su okultna sinagoga. Oligarhija u SAD-u, koju čine uglavnom ili Židovi ili oni koji su povezani s njima nastoje da vladaju svetom. Određene Nju ejdž, teozofske organizacije takođe imaju svoje planove i ulogu u planovima za Novi poredak i povezanost sa određenim članovima oligarhije.
Međutim, kad gledamo zapravo ko danas nešto radi ka stvaranju Novog svetskog poretka, to su uglavnom Židovi.
Neki ljudi kao otpor svemu tome se okreću nacizmu, fašizmu, iako je on bio usko povezan sa okultizmom, teozofijom (prosto ne vide te činjenice), tako postoje i neki Nju ejdžeri koji su branili Adolfa Hitlera. Osim toga oni koji se protive komunizmu srljajući u nac-socijalizam kako ne shvataju da je i nac-socijalizam zasnovan na socijalizmu. Suština je da država apsolutno sve kontroliše, nac- socijalizam je nacionalni socijalizam, a socijalizam komunizma teži anacionalnom socijalizmu. Oboje su srodni u suštini i zasnovani na Hegelovoj državi u kojoj država pritišće pojedinca. Normalno, mogao bih još da pričan o tome u "beskraj" takoreći. Mogao bih još npr. pored ostalog navesti da su se i Benito Musolini (1883-1945) i Adolf Hitler (1889-1945) divili Vladimiru Iljiču Lenjinu (1870-1924). ...
A komunisti ili njihovi ljubitelji bi trebali da pročitaju zapravski komunistički manifest iz 1848. godine (od Karla Marksa i Fridriha Engelsa), pa da pročitaju i shvate šta je ustvari komunizam (socijalizam je tek prva faza svetskog komunizma, s čime su brojni bili upoznati ...). Cilj je da nestane privatno vlasništvo u potpunosti, kako kaže Grah Babef da bude zabranjeno, da nema braka i porodice, decu da vam odgaja svetska vlast, a ne vi, da nema novca uopšte, sve dobivate kako hoće i odredi vlast, nema religija..., i tako dalje.
Ko je zapravo lud da mu se oduzne privatno vlasništvo, čak i siromah želi da ima nešto svoje. Ko hoće da mu se oduzmu deca i žena.
I tako dalje. Ovu pojavu i plan tj. komunizam u nekom vidu je već odavno bio smislio Adam Vajshaupt u 18. veku i on je zapravo istinski otac komunizma, ali ujedno i anarhizma, jer anarhizam takođe teži ukidanje svega toga gore navedenog.
Normalno, postoje i bolji tipovi socijalizma, izvan pravog boljševičkog, marksističkog tipa socijalizma. To je socijalizam u Kubi te bivši socijalizam u Libiji, i drugde. Narodna Republika Kina se uvek danas smatra socijalističkom državom iako je Kina prava socijalistička država samo donekle. Uzmimo primer njihove prilično slobodne ekonomije, a i činjenicu da u Kini ima najviše milionera na svetu (na ovo sve mislim kako je danas, a ne npr. kako je bilo u doba Mao ce Tunga). Znači, otkud takoreći kuluci u komunističkom socijalizmu. Kina je samo delom socijalistička u pravom smislu reči (osim velikog nadzora kamerama na ulici gradova). Jedina danas prava socijalistička država je ustvari Severna Koreja.
To bi bilo dovoljno o ovoj temi. Da me neko pogrešno ne shvati, nije mi namera da potičem mržnju prema Židovima, nego da nastojim pokazati pravu istinu o iluminatima, zaverama i s tim povezanim temama.
Nadam se da sam uspeo da donekle rasčistim pravo smeće o iluminatima, tj. otkrijem čitaocima pravu istinu i pokažem laži.
Još nešto da dodam. Postoji isto tako jedno popularno smeće od knjige o iluminatima pod nazivom Anđeli i demoni, od Den Bravna. To je normalno roman i nije zasnovan na istini i istoriji, ali ljudi veruju romanima toga autora kao da su istiniti i pisani s tom namerom. Tamo u tom romanu koliko sam upoznat iluminati su organizacija koja je imala cilj razvoja nauke. Haha. Pa oni su hteli da nestane nauka na svetu. A po radnji Vatikan je lagao da postoje iluminati te to čini i dan danas. Koje gluposti. Pa Napoleon Bonaparte, osvajajući Italiju je uspostavio Cispalinsku republiku 1797. godine, pa je i zarobio papu. Nije papa mogao nešto tu da smišlja. Haha. A osim toga kasnije je Leo Taksil prevario i tadašnjeg papu o svetskoj zaveri iluminata te imamo i kod katolika od tada razne gluposti koje vuku poreklo od laži Taksila. Takođe, ni po čemu katolička crkva nije kroz istoriju bila protiv nauke. O tome se može puno pisati na drugome mestu.
Jednostavno, roman je roman, a istorija je istorija. A osim toga Den Bravn je poznat po svojim neistinitim romanima kao npr. Da vinčijev kod, koji je masovno pobijen od istoričara i nema nikakve veze sa istorijom.
Den Bravn
Napomene:
1.
Veliku ulogu u radikalizaciji stavova protiv religije u Francuskoj ima delovanje francuskog kralja Luja XIV (1638-1715) koji je ediktom iz Fontenblaua 1685. godine ukinio nantski edikt iz 1598. godine. Nantski edikt iz 1598. godine, od francuskog kralja Anrija IV (1553-1610) je jamčio religijske slobode hugenotima tj. francuskim kalvinistima. Nantski edikt je bio značajan za Francusku, jer je ukinio religijske ratove i sukobe između katolika i protestanata. Na taj način je uspostavljen mir u državi, a hugenoti su dobili religijske slobode, ali ne i potpunu ravnopravnost sa katolicima. Luj XIV, želeći da uvede samo jednu veru u zemlji (takođe i inspirisan svojom inkvizicijskom ženom, bivšom ljubavicom Fransoaz de Obinje (1635-1719), markiza od Mentona) je ukiniuo edikt i nastojao silom da pokrsti hugenote te je i vojska tj. dragoni imala pravo da upada u kuće hugenota i da uzimaju što im je volja, sa ciljem da potaknu pokrštavanje hugenota. Veliki broj hugenota je zbog toga napustio zemlju i otišao u protestantske zemlje, od kojih su brojni bili zanatlije i poticali ekonomski razvoj u zemlji te je tako odlaskom hugenota Francuska vremenom upala u ekonomsku krizu. Ove mere Luja nažalost nisu osuđivane od poznatih osoba u Francuskoj, nego čak i poticane. Ovo kao i drugo je potaklo Voltera (1694-1778) da piše svoje antihrišćanske i rugačke knjige.
Progon Jansetista od Luja XIV je isto jedan od faktora. Jansetisti su bili katolici koji su u određenim aspektima odudarali od katoličke vere (tako se danas smatra). S druge strane brojni njihovi stavovi su predstavljali mogućnost reforme kaoličke crkve, njihovim većim približavanjem Crkvenim ocima, a nasuprot jezuitskoj teologiji i stavovima. Razni njihovi članovi su bili izuzetne osobe npr. Blez Paskal, Fransoa Fenelon, Antoan Arno. Jansetisti su brutalno proganjani, ženski manastir Port royal sedište pokreta je spaljen. Na taj način je onemogućena određena reforma katoličke crkve, nasilni inkvizicijski papski model je prevladao. Luj je imao veću toleranciju prema ateistima, nego jansetistima i hugenotima, što je omogućilo ateistički orjentisanim piscima, a i deistima da odrešenih ruku pišu. Dok se na jansetiste gledalo iz kao u smislu fanatičnog berzerk stanja :). To je znači još jedan faktor. Dodatni faktor je bio pad morala, kako kod filozofa, tako i kod religioznih osoba posebno biskupa. Takođe je faktor bio kozmopolitski mentalitet i duh slobodne masonerije, koja je ušla u Francusku krajem 17. veka iz Engleske. Iako nije tu bilo nikakve tajne zavere izvorne masonerije, nego je masonerija omogućila slobodu rasprava o svim temama u ložama, iako je i židovski duh bio osnova masonerije. O tome drugi put. Može se takođe još pisati o faktorima, ali dosta je bilo o tome. ... Jednostavno loše ponašanje religioznih osoba kako iz prošlosti, tako i iz toga perioda, sećajući se takođe i pored ostalog religijskih ratova je praktički stvorilo i potaklo ateizam i antihrišćanstvo, uopšte u Evropi (a krenilo je iz Francuske). To je početak uspona ateizma u Evropi i u svetu. Francuska je tako bila žarište antihrišćanske filozofije, kako stavova deista i ateista, ali svi složni u antihrišćanskom i antimonarhijskom duhu.
2.
Svalino svedočanstvo se sastoji iz nekoliko članaka, tekstova na internetu i jednog intervjua tj. ne postoji nikakva njena knjiga. ... U jednom od tekstova kad piše da će sad imenovati glavna imena iluminata ona tad piše gluposti u smislu da su iluminati: Merovinzi, Habzburzi i tako dalje. Pa Merovinzi ne postoje već 1200 godina, a Habzburzi nemaju istorijske veze sa iluminati (kao normalno ni Merovinzi). Očito je, ona uopšte nije insajder iluminata, nego ponavlja jednu tad postojeću neistorijsku teoriju zavere zvanu crno plemstvo. Ona takođe ističe laž da je simbol piramide sa okom simbol iluminata, a nije nikada ni bio.
3.
Iluminati osim toga nisu bili organizovani po lozama. Ova priča je obična izmišljotina koja nije zasnovana ni na kakvim dokazima. On je izmislio tu teoriju o 13 loza, zato, jer ima 13 stepenicu na pečatu SAD-a. Neko je pisao da stil pisanja Springmajera jako podseća na sistem treniranja u CIA službi. ... Springmajer je imao neku ljubavnicu zvanu Cisko Viler, koja je bila tobož član iluminata i da je tobož je pripremana da bude jedna od tri žene Antihrista. Znači baš ona, pored svih iluminata na svetu. Očita laž. Radi se o Taksilovom tipu fantazijskih iluminata. Tako da je po svemu sigurno da Springmajer laže u svojim teorijama zavere te nije nikakav autoritet o iluminatima i treba odbaciti njegove teorije.
4.
Čim neko kaže takvu glupost, cela teorija pada u vodu. Kao i ona o Marsu kod Springmajera. Slušao sam neka predavanja Kupera i očito on ne zna ništa ko su ustvari iluminati, tj. ništa o istoriji Reda. Prilično je paranoičan. On je tobož i ubijen od iluminata kako pričaju neki na internetu, ali to je netačno. Ima zapisnik policije gde se navodi da je on pucao na policiju i to nisu nikakvi iluminatski razlozi u celoj priči. U pucnjavi sa policijom je i poginio. Paranoičan, mislio je da je policija došla po njega, a ustvari su došli do njega da ga opomenu zbog glasne muzike. ...
5.
O boemskom klubu postoji nekoliko knjiga, čak i jedan doktorski rad od Pitera Filipsa. U radu se navòdi da se svake godine spaljuje lutka (to je nešto kao spaljivanje lutke za poklade), a ne čovek kako je tvrdio Aleks Džons, prožidovski novinar iz Infowars. Takođe i po fotografijama kluba u šumi pred sovom je očito da se radi o lutki. Klub je prava oligarhijska organizacija, gde se tajkuni i elita odmara. S obzirom na osnivanje kluba 1872. godine, imena osnivača, ciljeve i slično, nema nekih tragova da se radi o iluminatima, niti kasnije informacije to upućuju. Boemi u klubu su čak imali i katoličke mise u odmaralištu što se vidi na fotografijama i iz izvora, što nimalo ne liči na iluminate. Osim toga ne treba ići u nepotrebnu paranoju, nema dokaza te onda ni nisu iluminati.
Literatura:
1. Teri Melanson, Perfectabilists, knjiga;
2. Avgustin Bariel, Memoirs illustrating the History of Jacobinism, knjiga;
3. Džon Robinskon, Proofs of Conspiracy, knjiga;
4. Ivan Kirejevski, O nužnosti i mogućnosti novih principa u filozofiji, traktat;
5. Ivan Kirejevski, O prirodi evropske kulture i njene veze sa ruskom kulturom, traktat;
6. Delo Žan Žak Ruso i njegova filozofija, knjiga;
7. Nesta Vebster, World Conspiracy, knjiga;
8. Set Pajson, Profs of illuminati, knjiga;
9. Adam Vajshaupt, Brief Justification of My Intentions, knjiga;
10. Šefko Kurtović, Istorija prava i države, knjiga druga, knjiga;
11. Mark Dajs, Facts anf fictions of illuminati, knjiga;
12. Henri Kreb Robinson, Diary, Reminiscences, and Correspondence, knjiga;
13. Karl Marks i Fridrih Engels, Komunistički manifest, traktat;
14. Fric Springmajer, Bloodlines of illuminati, knjiga;
15. Razni članci Teri Melansona sa conspiracyarchive.com, vebsajt;
16. Piter Filips, dizertacija Bohemian grove, dizertacija;
17. Videi Bil Kupera;
18. Videi Mark Dajsa pobijanje teoretičara zavere;
19. Svali članci i intervju;
20. Majkl Džons, Jewish Revolutionary Spirit, knjiga;
21. Videi Know more news;
22. Antoan Arno, Port Royal Logic, Logic or the Art of Thinking, knjiga;
23. Princes and Peoples: France and the British Isles, 1620-1714: An Anthology of Primary Sources;
I razne druge knjige, članci i videi o ovoj temi i povezanim temama. Svaka slika u članku se može povećati klikom na nju.
(Članak je završen, po potrebi će se usavršiti, 27.06.2020.)
