Još neke slike iz istog rukopisa, Roman o Aleksandru, 1420-1425

Pred spavanje. Roman o Аleksandru, francuski rukopis 1420-1425.g.

Prevod dozvole o utvrđivanju (u smislu utvrde) engleskog kralja Edvarda

Ovo je nešto kao srednjovekovna građevinska dozvola.

"Znaj da našom posebnom milošću mi smo darovali i dali dozvolu u naše ime i naših naslednika, koliko god nas bude, našem voljenom i vernom Edvardu Delingridžu vitezu, da bi mogao ojačati zid sa kamenom i krečom i utvrditi i da bi mogao izgraditi, i pretvoriti u dvorac njegovu manorsku kuću Bodihema blizu mora, u grofoviji Suseks, za odbranu od obližnje zemlje i otpora prema našim neprijateljima ... Sa svedocima od kojih itd. Kralj u Vestministeru 20 Oktobar."
- Citat iz dozvole o utvrđivanju koja dopušta Edvardu Delingridžu da izgradi dvorac. Iz Patent Rolls iz 1385-89

Dozvole o gradnji dvorca su bile nužne u srednjem veku zbog mogućnosti da neki feudalac izgradi dvorac bez dozvole i postane tiranin u okruženju. Takvih je bilo primera u Francuskoj, posebno u doba Luja VI (1081-1137, vl. 1108-1137). 

Dvorac Bodihem danas

Hugo od sv. Viktora (1096-1141), iz knjige Didascalicon, knjiga treća, prvo poglavlje.

"Poglavlje prvo: O redu i metodi učenja i discipline

Filozofija se deli na teoretsku i praktičnu, mehaničku i logičku. Teoretska se deli na teologiju, fiziku i matematiku; matematika se deli na aritmetiku, muziku, geometriju i astronomiju. Praktična se deli na usamljeničku, privatnu i javnu. Mehanička se deli na: stvaranje tekstila, naoružanje, trgovinu, poljoprivredu, lov, medicinu i teatriku. Logika se deli na gramatiku i argument: argument se deli na demonstraciju, mogući argument i sofistički; mogući argument se deli na dijalektički i retorički.

U ovoj podeli samo deljivi delovi filozofije su sadržani; takođe postoje druge podpodele tih delova, ali ovi prikazani su dovoljni za sada. Ako uzmeš u obzir broj različitih nauka, pronaći ćeš ih dvadeset i jednu; ako bi brojao svako ime istaknuto u šemi pronaći ćeš ih dvadeset i osam.

Čitamo da su različite osobe bile autori ovih nauka. Oni su proizveli umetnosti, neki započinjanjem, neki njihovim razvojem, a neki njihovim usavršavanjem; i tako je za svaku umetnost broj autora često citiran. Od ovih navešću popis imena od nekoliko."

Hugo je bio srednjovekovni, saksonski filozof i teolog.

Kako piše, vidi filozofiju kao oblik znanja i deli filozofiju na teoretsku i praktičnu, mehaničku i logičku. ...

Hugo od sv. Viktora

 

The Wanning of middle ages od Huzinge

Čitam pre neko vreme knjigu Wanning of middle ages od Huzinge. To je knjiga koja opisuje život i drugo u 14. i 15. veku, uglavnom u Francuskoj. To je prava istorija, jer se baš ulazi u taj srednjovekovni svet. Koliko je to drugačije od danas, evo nekih primera.

Huzinga opisuje kako kad je umro neki kralj u Francuskoj u 15. veku, onda su njegove najbliže sluge bile, kao i sav narod u velikoj žalosti, plačući danima. A jedan od najbližih kraljevih slugu u znak žalosti nije jeo šest dana.

Ima i primer kako kraljica Francuske zbog smrti muža, žali ga tako da ne izlazi iz sobe godinu dana, a princeze 6 meseci.
Sasvim drugačiji svet, a obavezo na sahrani kralja je svađa jer se svađaju ko će šta da da nosi, jer su toliko verni kralju i toliko ga cene da se svako gura da u procesiji nosi nešto, i to često nešto po njima bitno.
Tako je bila svađa između nekih monasa manastira sen Deni u Parizu i nekih zanatlija koji su tradicionalno nosili kovčeg, tako da je stalno bila prepirka, da su nosači posle rekli da neće mrdnuti kovčeg ni korak sve dok im se ne plati što su dužni. I tako je kralj zbog odugovlačenja sahranjen tek u 8 sati uveče.

Sasvim drugačiji svet. Skoro sve je nekako drugačije. Tako da se često u proučavanju istorije mora razumeti um tih ljudi i njihov život.

Nizvrgnuće umetnosti putem renesanse i ostalo

Srednjovekovna umetnost je još dobra. Od doba renesanse, od sredine 15. veka u Italiji (u Firenci i šire) i od 16. veka širom zapadne Evrope umetnost je s jedne strane poboljšana, ali i s druge strane pogoršana. Jedino što je korisno došlo s renesansom je realističnost u slikarstvu i u skulpturi, i ništa više, sve ostalo je nizvrgnuće. Uvodi se golotinja kao pravilo i to i još način na koji se prikazuje je čisto nakaradno, čak bude i odvratno. Freske u Sikstinskoj kapeli od Mikelanđela bez obzira na kvalitet rada su pravo đubre, odvratno golotinja i tome slično, zapravo, pravo bogohuljenje, gde likovi brišu svojim golim zadnjicama i spolnim organima o krst. Gola deca ("anđeli") koji se vataju za svoje spolne organe i ostale nakaradnosti se mogu videti u Sikstinskoj kapeli. Takođe, renesansom dolazi i prikaz anđela kao gole, debele dece što je čisto nakaradno, umetnički neukusno i čemu sve to, grozno, a prije renesanse anđeli su prikazivani kao obučeni mladići sa krilima, što je sasvim i prilično za anđele, a ovo je čisti paganizam. Ujedno renesansa dolazi sa velikim padom morala, gde se spominje čak i pedofilija da se dešavala u Firenci i šire. ... Ispred Mikelanđelove freske u Sikstinkoj kapeli je oltar, znači ispred oltara su same scene bogohuljenja, nepriličnosti, nakaradnosti i ostalo, i još se ljudi mole pred tim. ...

Prevod jednog poglavlja iz knjige Život Busika (Busiko je bio francuski vitez iz 15. veka)

VELIKO DELO KOJE JE MESIR BUSIKO UČINIO, NJIH TROJICA DA DRŽE POLJE 30 DANA DŽOUSTINGA SA SVIM POSETIOCIMA IZMEĐU BULONJE I KALEA NA MESTU ZVANOM INGLEVERT

Treba da znate, kao što je rečeno ranije, da je mesir Busiko u svojoj mladosti bio uglavnom na putovanjima sa dobrim vojvodom Burbona koji zbog dobre volje koju je video u njemu odmah na početku ga je držao u svom domaćinstvu i sa sobom. Desilo se da kada je kralj bio u Kliniju, kao što je rečno, da je zbog velike dobrote koju je video da se svaki dan uvećava u Busiku, zavoleo ga je više od bilo koga, tako mnogo da kao da je ljubav započela u ranom detinjstvu. Tako da je želeo da ga uvek ima u svom društvu i zapravo ga je zatražio od vojvode Burbona, koji je bio veoma zadovoljan napredovanjem Busika, i tako je postao u potpunosti jedan od dvorjanina kralja, i otišao je s njim na to putovanje u Langdok.

Kao što Ljubav i viteška Hrabrost često savetuju srca dobrih da se čine časne stvari da se poveća njihova vrednost i njihova čast, tokom ovog putovanja desilo se da je Busiko planirao veoma veliko delo, najdražesnije i najčasnije u koje se vitez nije upustio u Hrišćanstvu već dugo vremena. I treba primetiti i videti u delima ovoga hrabrog čoveka, kako bez sumnje kao što poslovica kaže da se delima, a ne uopšte rečima se duh hrabroga, galantnog čoveka pokazuje, jer nema sumnje da čovek koji ima duh i želju da dostigne i pridobije čast nikada ne misli, nego razmatra kako i na koji način treba da učini takva dela da bi zaslužio da se naziva hrabrim, niti ikada bi mu se činilo da je učinio dovoljno, ma kakvo dobro delo učinio da pridobije slavu za svoju hrabrost i junaštvo. I da je ovo tačno vidimo da je pokazano delima ovoga hrabrog viteza Busika, jer zbog velike želje koju je imao da bude hrabar i pribavi čast, nije imao druge brige nego da misli kako može potrošiti svoju lepu mladost u viteškim zanimanjima. I zbog toga što mu se činilo da ne može da učini dovoljno, nije dao sebi odmora, jer odmah čim je postigao neko dobro delo odmah je pokušavao drugo. Takav je bio njegov trud da čim je otpušten od kralja on je objavio u mnogim kraljevstvima i hrišćanskim zemljama, posebno u Engleskoj, Španiji, Aragonu, Nemačkoj, Italiji i drugima. Učinio je znano svim vladarima, vitezovima i štitnošama da on u pratnji sa dva viteza, jednog nazvanog mesir Reno de Roj, a drugi gospodar od Sempija, će držati polje borbe u vreme od tridest dana, bez odlaska, osim ako se razumna izlika pojavi kod njih, naime od dvadesetog dana Aprila, na mestu nazvanom sv. Inglevert, između Kalea i Bulonje. Tamo će tri viteza dočekivati sve pridošlice, spremni i opremljeni na džoust sa svim vitezovima i štitonošama koji zatraže od njih, bez iznimke bilo kojeg dana osim petka. I treba biti znano da će svaki od narečenih vitezova zadati pet udaraca gvozdenim kopljem ili rošet svima onima koji će biti neprijatelji kraljevstva, koji zatraže udarce od jednog od njih, i koji će omogućiti svakome od njih nemajući nikakvih drugih potreba tako dobru brigu da sve prije nego tredeset dana započne će biti tako dobro i tako lepo pripremljeni da im ništa neće nedostajati.

Kada je osvanuo prvi dan narečenoga dela trojica vitezova su svi bili naoružani i spremni u svojim paviljonima čekajući ko god da dođe. Mesir Busiko je posebno bio bogato opremljen. I jer je smatrao to dobrom stvarju - s obzirom da će prije kraja igre mnoštvo stranaca, Engleza i drugih doći tamo - da bi svaki video da je on spreman i opremljen, ako bi bilo ko zatražio, bilo šta od njega, da ih otpusti i učini kakvo vojno delo bilo ko da zaželi i zatraži od njega, zbog ovog razloga uzeo je tada moto kojega nikada od tada nije odbacio, a koji je ovaj: "Šta god poželiš.". Tada ga je postavio na sve svoje oznake, i tamo ga je nosio prvi put.

Englezi koji su uvek imali neprijateljstvo prema Francuzima i koji su svojevoljno stalno se trudili da im učine nažao i prevaziđu ih u svim stvarima, ako bi mogli, su dobro čuli i razumeli objavu o ovom gore rečnom časnom delu. Stoga, većina od njih i rangiraniji od njih su rekli da igra sigurno ne treba da počne bez njih. Stoga, nisu zaboravili da čim je prvi dan dela započeo budu tamo u dobrom društvu najvećih ljudi Engleske, kako možete dalje detaljnije čuti.

Prvog dana, dok je Mesir Busiko čekao sav opremljen u svojem paviljonu i takođe njegovi drugovi u svojima, tada je tamo došao mesir Džon Holand, brat kralja Ričarda Engleske. On se sa jako dobrim društvom, svi naoružani na destririma, dok su svirači oglasili trubama njegov dolazak, zaputio na polje. I tamo je stajao u jako uzvišenom držanju i u prisustvu mnoštva plemenitih ljudi koji su bili prisutni. Obišao je celo polje i nakon toga otišao je od ugla do ugla na jako veličanstven način. Nakon toga mu je zavezan basinet na stabilan način. Tada je otišao da udari Busikov ratni štit, izbor koji je dobro promislio. Nakon ovoga udarca, plemeniti vitez Busiko nije uopšte oklevao držeći se uspravnije od trske na svom dobrom destrieru, koplje na vratu, svirači ispred njega i dobro praćen od svojih ljudi. Da ste samo videli kako je jurnuo iz svog paviljona i postavio se na liniju. Tako se zaustavio nakratko, tada je spustio svoje koplje i postavio ga u odmor i jurnuo prema svom protivniku koji je bio jako hrabar vitez i koji je takođe jurnuo prema njemu. Nisu propustili da se sretnu, tako da su zadali međusobno po veoma jake udarce na štitove što je učilo da im se obojici leđa saviju i da se koplja rasprsnu u sitne komadiće. Publika je glasno uzvikivala njihova imena. Nova koplja su im predana i opet su jurnuli jedan na drugoga i opet su udarili jedan na drugoga. I tako su završili svojih pet udaraca sedećki, svih sa gvozdenim kopljima, oba tako hrabro, tako da nijedan od njih nije trebao da se pokori. Treba biti spomenuto da su se u četvrtom udarcu, kada su koplja polomljena u sitne komadiće zbog velike revnosti dobrih destriera koji su brzo trčali, oba viteza se sudarila jedan u drugoga u takvom sudaru da je konj Engleza pao na zemlju natraške i pao bi u potpunosti da ga snaga čoveka nije pridržala. A Busikov konj se zateturao, ali nije uopšte pao.

Nakon ovog džousta i nakon što su brojni udaraci postignuti, dva viteza su otišla u paviljone, ali Busiku nije bilo dopušteno da se odmara tamo veoma dugo, jer je bilo mnogo drugih hrabrih engleskih vitezova koji su kao i pvi zatražili da se okušaju s njim sa gvozdenim kopljima. Tog istog dana zadao je još dvojici udarce i obavio je petnaest sedećkih udaraca tako dobro i tako hrabro da je postigao veliku čast. Dok se Busiko borio, kao što je rečno, nemojte pomisliti da su njegovi prijatelji bili uopšte u lenosti. Oni su otkrili da su privukli mnoge na džoust s njima i sve sa gvozdenim kopljima. Stoga, oni su se takođe tako dobro borili i tako fino da je čast otišla njima.

Ne znam zašto bih produžio ovaj izveštaj opisujući detalje svih udaraca koji su zadani od svih njih, koji će zamoriti moje slušaoce. Ali da skratim. Reći ću da su najvažniji koji su se borili sa Busikom, dok je trideset dana trajalo bili, prvo onaj o kojem smo ranije govorili, i grof Derbija za koje ćete čuti da tvrdi da je Henri, kralj Engleske (koji se borio s njim deset udaraca sa gvozdenim kopljem, jer kada se izborio sa pet udaraca kako je određeno, vojvoda Lankastera njegov otac je pisao Busiku da je on poslao svojega sina njemu da nauči od njega, jer je znao da je veoma hrabar vitez i zamolio ga je da prihvati da se bori s njim na deset udaraca, grof Maršal, gospodar Bumonta, mesir Tomas de Persi, gospodar Kliforda, gospodar Kurteneja, takvih vitezova i štitonoša narečenog kraljevstva brojem dvadeset šest, i od drugih zemalja, kao što su Španijardi, Nemci i drugi, više od 40. I svi su se oni borili sa gvozdenim kopljima. I svima su Busiko sa svojim drugovima omogućili brojne udarce, osim oni koji nisu mogli da ih postignu, jer su bili ranjeni, jer su mnogi Englezi srušeni na zemlju, jahači i konji, i gadno su ranjeni udarcem koplja. Isti mesir Džon Holand koji je gore naveden je tako gadno ranjen od Busika da nije bio daleko od smrti, takođe i neki drugi stranci, ali hrabri i plemeniti Busiko i njegovi dobri i dokazani prijatelji, hvala Bogu, nisu dobili nikaku štetu ili ranu. I tako su dobri vitezovi nastavili njihovo plemenito delo svaki dan sve dok dogovor od trideset dana nije završen. I tako je Busiko odskočio do veoma velike časti u očima kralja i viteštva Francuske i zadobio je tako veliku slavu za sebe i svoje drugove da će se uvek o tome pričati. Stoga je Busiko otišao odatle sa svojim ljudima i vratio se u Pariz gde je veoma zavidljivo primljen od kralja i svih gopodara i takođe je svečano ugošćen i veoma poštovan od nekih dama, jer je i zaslužio.

Prevod jednog poglavlja iz Života Busika

Mesir u tekstu je nešto kao lord po značenju. Destrier je viteški konj. Džoust je poznati turnirski sistem borbe, juriš na konjima... Polje turnira je nazvano kraljevstvo. Izazivač udari kopljem štit protivnika i onda izlazi protivnik. Vidimo da ovde nema kao u popularnom prikazu nikakvih barikada između dva borca u džoustu, znači mogu da se sudare. Kao što je i bilo sudara. Borba može biti jako opasna, čak da ljudi i poginu u džoustu. 

Žan Men II Busiko je smatran najvećim vitezom u istoriji, oličenje viteških ideala. Živeo je od 1383 do 1421. godine. 

Vidljivo je iz knjige i šta se smatralo viteškom vrlinom, idealom viteštva. 

Vitez mora biti  i pobožan, Busiko ustaje u rano jutro i moli se dva sata na kolenima, sluša dve mise dnevno, vojnički uzdržano se hrani, slabo govori, pozdravlja dame sa velikim poštovanjem, ima velike manire, bori se stalno u turnirima, pobeđuje u turnirima, časno se bori u bitkama, zaštitnik je gospođa ili dama, i drugo.