Srednjovekovna
umetnost je još dobra. Od doba renesanse, od sredine 15. veka u Italiji
(u Firenci i šire) i od 16. veka širom zapadne Evrope umetnost je s
jedne strane poboljšana, ali i s druge strane pogoršana. Jedino što je
korisno došlo s renesansom je realističnost u slikarstvu i u skulpturi, i
ništa više, sve ostalo je nizvrgnuće. Uvodi se golotinja kao pravilo i
to i još način na koji se prikazuje je čisto nakaradno, čak bude
i odvratno. Freske u Sikstinskoj kapeli od Mikelanđela bez obzira na
kvalitet rada su pravo đubre, odvratno golotinja i tome slično, zapravo,
pravo bogohuljenje, gde likovi brišu svojim golim zadnjicama i spolnim
organima o krst. Gola deca ("anđeli") koji se vataju za svoje spolne
organe i ostale nakaradnosti se mogu videti u Sikstinskoj kapeli.
Takođe, renesansom dolazi i prikaz anđela kao gole, debele dece što je
čisto nakaradno, umetnički neukusno i čemu sve to, grozno, a prije
renesanse anđeli su prikazivani kao obučeni mladići sa krilima, što je
sasvim i prilično za anđele, a ovo je čisti paganizam. Ujedno renesansa
dolazi sa velikim padom morala, gde se spominje čak i pedofilija da se
dešavala u Firenci i šire. ... Ispred Mikelanđelove freske u Sikstinkoj
kapeli je oltar, znači ispred oltara su same scene bogohuljenja,
nepriličnosti, nakaradnosti i ostalo, i još se ljudi mole pred tim. ...
