VELIKO
DELO KOJE JE MESIR BUSIKO UČINIO, NJIH TROJICA DA DRŽE POLJE 30 DANA
DŽOUSTINGA SA SVIM POSETIOCIMA IZMEĐU BULONJE I KALEA NA MESTU ZVANOM
INGLEVERT
Treba da znate, kao što je rečeno ranije, da je mesir
Busiko u svojoj mladosti bio uglavnom na putovanjima sa dobrim vojvodom
Burbona koji zbog dobre volje koju je video u njemu odmah na početku ga
je držao u svom domaćinstvu i sa sobom. Desilo se da kada je kralj bio u
Kliniju, kao što je rečno, da je zbog velike dobrote koju je video da
se svaki dan uvećava u Busiku, zavoleo ga je više od bilo koga, tako
mnogo da kao da je ljubav započela u ranom detinjstvu. Tako da je želeo
da ga uvek ima u svom društvu i zapravo ga je zatražio od vojvode
Burbona, koji je bio veoma zadovoljan napredovanjem Busika, i tako je
postao u potpunosti jedan od dvorjanina kralja, i otišao je s njim na to
putovanje u Langdok.
Kao što Ljubav i viteška Hrabrost često
savetuju srca dobrih da se čine časne stvari da se poveća njihova
vrednost i njihova čast, tokom ovog putovanja desilo se da je Busiko
planirao veoma veliko delo, najdražesnije i najčasnije u koje se vitez
nije upustio u Hrišćanstvu već dugo vremena. I treba primetiti i videti u
delima ovoga hrabrog čoveka, kako bez sumnje kao što poslovica kaže da
se delima, a ne uopšte rečima se duh hrabroga, galantnog čoveka
pokazuje, jer nema sumnje da čovek koji ima duh i želju da dostigne i
pridobije čast nikada ne misli, nego razmatra kako i na koji način treba
da učini takva dela da bi zaslužio da se naziva hrabrim, niti ikada bi
mu se činilo da je učinio dovoljno, ma kakvo dobro delo učinio da
pridobije slavu za svoju hrabrost i junaštvo. I da je ovo tačno vidimo
da je pokazano delima ovoga hrabrog viteza Busika, jer zbog velike želje
koju je imao da bude hrabar i pribavi čast, nije imao druge brige nego
da misli kako može potrošiti svoju lepu mladost u viteškim zanimanjima. I
zbog toga što mu se činilo da ne može da učini dovoljno, nije dao sebi
odmora, jer odmah čim je postigao neko dobro delo odmah je pokušavao
drugo. Takav je bio njegov trud da čim je otpušten od kralja on je
objavio u mnogim kraljevstvima i hrišćanskim zemljama, posebno u
Engleskoj, Španiji, Aragonu, Nemačkoj, Italiji i drugima. Učinio je
znano svim vladarima, vitezovima i štitnošama da on u pratnji sa dva
viteza, jednog nazvanog mesir Reno de Roj, a drugi gospodar od Sempija,
će držati polje borbe u vreme od tridest dana, bez odlaska, osim ako se
razumna izlika pojavi kod njih, naime od dvadesetog dana Aprila, na
mestu nazvanom sv. Inglevert, između Kalea i Bulonje. Tamo će tri viteza
dočekivati sve pridošlice, spremni i opremljeni na džoust sa svim
vitezovima i štitonošama koji zatraže od njih, bez iznimke bilo kojeg
dana osim petka. I treba biti znano da će svaki od narečenih vitezova
zadati pet udaraca gvozdenim kopljem ili rošet svima onima koji će biti
neprijatelji kraljevstva, koji zatraže udarce od jednog od njih, i koji
će omogućiti svakome od njih nemajući nikakvih drugih potreba tako dobru
brigu da sve prije nego tredeset dana započne će biti tako dobro i tako
lepo pripremljeni da im ništa neće nedostajati.
Kada je osvanuo
prvi dan narečenoga dela trojica vitezova su svi bili naoružani i spremni
u svojim paviljonima čekajući ko god da dođe. Mesir Busiko je posebno
bio bogato opremljen. I jer je smatrao to dobrom stvarju - s obzirom da
će prije kraja igre mnoštvo stranaca, Engleza i drugih doći tamo - da bi
svaki video da je on spreman i opremljen, ako bi bilo ko zatražio, bilo
šta od njega, da ih otpusti i učini kakvo vojno delo bilo ko da zaželi i
zatraži od njega, zbog ovog razloga uzeo je tada moto kojega nikada od
tada nije odbacio, a koji je ovaj: "Šta god poželiš.". Tada ga je
postavio na sve svoje oznake, i tamo ga je nosio prvi put.
Englezi koji su uvek imali neprijateljstvo prema Francuzima i koji su
svojevoljno stalno se trudili da im učine nažao i prevaziđu ih u svim
stvarima, ako bi mogli, su dobro čuli i razumeli objavu o ovom gore
rečnom časnom delu. Stoga, većina od njih i rangiraniji od njih su rekli
da igra sigurno ne treba da počne bez njih. Stoga, nisu zaboravili da
čim je prvi dan dela započeo budu tamo u dobrom društvu najvećih ljudi
Engleske, kako možete dalje detaljnije čuti.
Prvog dana, dok je
Mesir Busiko čekao sav opremljen u svojem paviljonu i takođe njegovi
drugovi u svojima, tada je tamo došao mesir Džon Holand, brat kralja
Ričarda Engleske. On se sa jako dobrim društvom, svi naoružani na
destririma, dok su svirači oglasili trubama njegov dolazak, zaputio na
polje. I tamo je stajao u jako uzvišenom držanju i u prisustvu mnoštva
plemenitih ljudi koji su bili prisutni. Obišao je celo polje i nakon
toga otišao je od ugla do ugla na jako veličanstven način. Nakon toga mu
je zavezan basinet na stabilan način. Tada je otišao da udari Busikov
ratni štit, izbor koji je dobro promislio. Nakon ovoga udarca, plemeniti
vitez Busiko nije uopšte oklevao držeći se uspravnije od trske na svom
dobrom destrieru, koplje na vratu, svirači ispred njega i dobro praćen
od svojih ljudi. Da ste samo videli kako je jurnuo iz svog paviljona i
postavio se na liniju. Tako se zaustavio nakratko, tada je spustio svoje
koplje i postavio ga u odmor i jurnuo prema svom protivniku koji je bio
jako hrabar vitez i koji je takođe jurnuo prema njemu. Nisu propustili
da se sretnu, tako da su zadali međusobno po veoma jake udarce na štitove
što je učilo da im se obojici leđa saviju i da se koplja rasprsnu u
sitne komadiće. Publika je glasno uzvikivala njihova imena. Nova koplja
su im predana i opet su jurnuli jedan na drugoga i opet su udarili jedan
na drugoga. I tako su završili svojih pet udaraca sedećki, svih sa gvozdenim kopljima, oba tako hrabro, tako da nijedan od njih nije trebao
da se pokori. Treba biti spomenuto da su se u četvrtom udarcu, kada su
koplja polomljena u sitne komadiće zbog velike revnosti dobrih destriera
koji su brzo trčali, oba viteza se sudarila jedan u drugoga u takvom
sudaru da je konj Engleza pao na zemlju natraške i pao bi u potpunosti
da ga snaga čoveka nije pridržala. A Busikov konj se zateturao, ali nije
uopšte pao.
Nakon ovog džousta i nakon što su brojni udaraci
postignuti, dva viteza su otišla u paviljone, ali Busiku nije bilo
dopušteno da se odmara tamo veoma dugo, jer je bilo mnogo drugih hrabrih
engleskih vitezova koji su kao i pvi zatražili da se okušaju s njim sa gvozdenim kopljima. Tog istog dana zadao je još dvojici udarce i obavio je
petnaest sedećkih udaraca tako dobro i tako hrabro da je postigao veliku
čast. Dok se Busiko borio, kao što je rečno, nemojte pomisliti da su
njegovi prijatelji bili uopšte u lenosti. Oni su otkrili da su privukli
mnoge na džoust s njima i sve sa gvozdenim kopljima. Stoga, oni su se
takođe tako dobro borili i tako fino da je čast otišla njima.
Ne
znam zašto bih produžio ovaj izveštaj opisujući detalje svih udaraca
koji su zadani od svih njih, koji će zamoriti moje slušaoce. Ali da
skratim. Reći ću da su najvažniji koji su se borili sa Busikom, dok je
trideset dana trajalo bili, prvo onaj o kojem smo ranije govorili, i
grof Derbija za koje ćete čuti da tvrdi da je Henri, kralj Engleske
(koji se borio s njim deset udaraca sa gvozdenim kopljem, jer kada se
izborio sa pet udaraca kako je određeno, vojvoda Lankastera njegov otac
je pisao Busiku da je on poslao svojega sina njemu da nauči od njega,
jer je znao da je veoma hrabar vitez i zamolio ga je da prihvati da se
bori s njim na deset udaraca, grof Maršal, gospodar Bumonta, mesir
Tomas de Persi, gospodar Kliforda, gospodar Kurteneja, takvih vitezova i
štitonoša narečenog kraljevstva brojem dvadeset šest, i od drugih
zemalja, kao što su Španijardi, Nemci i drugi, više od 40. I svi su se
oni borili sa gvozdenim kopljima. I svima su Busiko sa svojim drugovima
omogućili brojne udarce, osim oni koji nisu mogli da ih postignu, jer su
bili ranjeni, jer su mnogi Englezi srušeni na zemlju, jahači i konji, i
gadno su ranjeni udarcem koplja. Isti mesir Džon Holand koji je gore
naveden je tako gadno ranjen od Busika da nije bio daleko od smrti,
takođe i neki drugi stranci, ali hrabri i plemeniti Busiko i njegovi
dobri i dokazani prijatelji, hvala Bogu, nisu dobili nikaku štetu ili
ranu. I tako su dobri vitezovi nastavili njihovo plemenito delo svaki
dan sve dok dogovor od trideset dana nije završen. I tako je Busiko
odskočio do veoma velike časti u očima kralja i viteštva Francuske i
zadobio je tako veliku slavu za sebe i svoje drugove da će se uvek o
tome pričati. Stoga je Busiko otišao odatle sa svojim ljudima i vratio
se u Pariz gde je veoma zavidljivo primljen od kralja i svih gopodara i
takođe je svečano ugošćen i veoma poštovan od nekih dama, jer je i
zaslužio.
Prevod jednog poglavlja iz Života Busika
Mesir
u tekstu je nešto kao lord po značenju. Destrier je viteški konj.
Džoust je poznati turnirski sistem borbe, juriš na konjima... Polje
turnira je nazvano kraljevstvo. Izazivač udari kopljem štit protivnika i
onda izlazi protivnik. Vidimo da ovde nema kao u popularnom
prikazu nikakvih barikada između dva borca u džoustu, znači mogu da se
sudare. Kao što je i bilo sudara. Borba može biti jako opasna, čak da ljudi i
poginu u džoustu.
Žan
Men II Busiko je smatran najvećim vitezom u istoriji, oličenje viteških
ideala. Živeo je od 1383 do 1421. godine.
Vidljivo je iz knjige
i šta se smatralo viteškom vrlinom, idealom viteštva.
Vitez mora biti i
pobožan, Busiko ustaje u rano jutro i
moli se dva sata na kolenima, sluša dve mise dnevno, vojnički uzdržano
se hrani, slabo govori, pozdravlja dame sa velikim poštovanjem, ima
velike manire, bori se stalno u turnirima, pobeđuje u turnirima, časno
se bori u bitkama, zaštitnik je gospođa ili dama, i drugo.
