Automata

Automata su bili rani roboti.

Nema veze ovo sa srednjim vekom, ali sigurno je nekome zanimljivo. Ovo su primerci automate iz 18. veka i kasnog 17. veka.

Prvi primerak je dečak koji piše od časovničara Žak Droz iz 18. veka. Ovaj primerak omogućuje da se nameste slova u mehanizmu tako da dečak može da napiše različite reči, znači bilo koje reči. To je kao neki oblik ranog programiranja.

Drugi primerak je iz kasnog 17. veka. Takođe dečak koji piše, ali je sve pojednostavljeno i ne omogućuje promenu slova u mehanizmu tj. rani oblik programiranja.

Celokupni sistem ovih robota je zasnovan na razvoju tehnologije mehaničkih satova. Mehanički satovi su i izumljeni u Evropi u srednjem veku. teško je odrediti tačan datum. Neki oblici mehaničkih satova pojavljuju se u Kini. U srednjem veku po Evropi javljaju se od razvijenog srednjeg veka satovi na tornjevi. Takođe javljaju se i automate u satovima. To su tada bili robotići u satovima, koji obavljaju neke pokrete kad odbroji vreme. Određene sofisticirane automate se spominju na dvoru Bukeleon u Carigradu.

Međutim, ovi automate su sofisticirani mehanizmi zasnovani na razvoju funkcija mehaničkih satova.

Oklop, kraj 14. veka

Ovo je zapadni oblik oklopa iz kraja 14. veka. Verovatno oklop koji je nosio tzv. Crni princ Edvard od Velsa. Samo što je on nazvan crni, jer je nosio crnii oklop. Znači, oklop je bio obojan.

Ovaj oklop je tipični komplet iz tog vremena i ranog 15. veka. Takođe se nosio sigurno i u poznatoj bitci kod Ažinkura 1415. godine između Engleske i Francuske. 

Slika Vinsent iz Bove

Jedna jako lepa slika iz rukopisa.

Prikazuje Vinsenta iz Bove, učenjaka iz 13. veka. Slika u rukopisu je iz 15. veka, Speculum Historiale iz 1478-80. Prikazuje Vinsenta i radi se o njegovoj knjizi ustvari.

Na dnu se vidi jedan grb. Ovde se vidi mešavina engleskih i francuskih obeležja. 

Pisar iz srednjeg veka

Ova slika je iz Molitvenika Ane Britanske. Ovde se vidi pisanje knjige. Pisar u srednjem veku je imao zašiljeno pero s kojim je pisao, tintu za pisanje u koje je umakao pero, knjigu od pergamenta ili uopšte pergament, nožić za oštrenje i brisanje grešaka pri pisanju (tako su se brisale greške, zagrebe se po pergamentu i tako se obriše). Kutija na stolu je ustvari kutijiva u kojem e držao celokupni pribor, nešto kao pernica.

Stol za pisanje je uglavnom bio u obliku trougla, ovako nešto. Iako su postojale razne varijacije i maštovitost u urešenju i konstrukciji stola.

 

Ovo je iz rukopisa iz 1475. godine.

Ovde se vidi prepisivač, on znači ima posebni stol na kome piše. Takođe ima jedan posebni "stol" gde su knjige odakle prepisuje, znači ako hoće da zameni knjigu iz koje prepisuje samo okrene taj stol, jer je tako konstrisan da se može okretati u krug. Takođe se vidi pribor za pisanje. Ovaj pribor ima špagu tako da je bio nošen na opasaču.

Neki primeri alata pisara i iluminatora iz slika i rukopisa iz 15. veka.

 

 

Ovako uživo izgleda taj alat.

 

 

 

 

 Taj alat je nošen oko opasača i moglo se po tome prepoznati pisara i iluminatora.

Što se stolova tiče evo nekih primera.

 

Ovo je iz rukopisa Žan Melota, 15. vek. Ovaj stolić gore nad njegovom glavom se može podesiti po visini. Znači stol se možće odšarafiti i zašarafiti tj. smanjiti i povećati visinu.

Ovaj stol se isto može podešavati po visini. Takođe ima sastrane mesto za stavljanje nekih stvari u rupu sa strane, verovatno se može i otvoriti. Slika je iz rukopisa autor Bokačo, ali je slika iz prepisa rukopisa u 15. veku.

Ova slika je iz rukopisa isto Žan Melot, 1400. g..

Autor Jan van Ajk, 15. vek. Ovaj stol se može otvoriti dole, čak i zaključati.

Autor slike Gabriel Malakirher, 15.vek. Stol se znači mogao i otvoriti i staviti ispod svašta od pribora i knjige. Zanimljivo je i kako je gore stavljena knjiga i stavljena uzica da knjiga stoji na mestu.

 

Isti autor. Znači stol ima i štap koji sprečava da padne stol, tj. drži poklopac podignut.

 Ovo je jedan čudan stol. Rukopis iz 15. veka.

Rukopis iz 1475. godine. Iza leđa ima mesto za knjige u zidu, nešto kao sef.

Evo sad primera stolova u realnosti.

 

 

Obojani šlemovi

Dosta šlemova iz srednjeg veka je bilo obojanao. Upravo to se može videti po rukopisima. Međutim, na ostacima srednjovekovnih šlemova boja je uglavnom izbledela. Ovo su neki primerci saleta iz 15. veka koji su obojani.

Primerak oklopa iz druge sredine 14. veka

Puni oklop i bascinet druge sredine 14. veka sa svilenom ukrašđenom tunikom i grbom. Bascinet je povezan sa delom mejla. Tip bascineta je nemački bascinet koji se otvara pomoću mehanizma na čelu šlema poput otvarača.

 

 

Slika sahrane Izabele Bavarske

Izabela Bavarska (1370.-1435.) je bila kraljica Francuske od 13 godine, udana za kralja Šarla VI ludog.

Ovde na ovoj slici se vidi sahrana Izabele, iz rukopisa hronike: Vigilles de Charles VII à neuf psaumes et neuf leçons od Marcijala Overskog (Martial d'Auvergne)

Na slici se vidi da njena suknja sadrži obeležja francuske monarhije, a to su zlatni ljiljani na plavoj površini. Takva obeležje su nosili samo kraljevska porodica i praktički su svuda bili okruženio tim obeležjima, na zidovima tapiserija, prestolu, kruni, skiptru, tepihu ... Osobe iza glave kraljice sa kapuljačama su grupe žalitelja, kako bih ih opisao. Na slikama i skulpturama plemićkih sahrana se mogu videti ti ljudi, i to neki bliski pokojniku i visokog ranga koji su kao znak žalosti nosili takvu crnu odeću sa dugačkom kapuljačom.
Iza tih ljudi stoji nadbiskup Remsa, sa obrijanom i podrezanom kosom, kako se radilo od davnina kod monaha.

Ova slika iako se radi o sahrani odiše nekom vedrinom, a i slika je po izgledu po meni baš prelepa.