Iz knjige VI New
Cambridge History of Middle Ages (1300-1425)
Ruralno društvo
Pol Fridman
Gospodati i seljaci (i drugi delovi iz knjige)
Gospodari su skupljali
prihode od njihovih zavisnih poseda na osnovama većim od običnih ekonomskih
odnosa. Oni su posedovali pravosudnu moć u mnogim slučajevima koja im je
omogućavala da deluju kao suci i sakupljači poreza. Oni su mogli da nametnu
monopole tako da bi seljaci morali na primer, biti prisiljeni da melju žito uz
naplatu u vodenici koja je pripadala gospodaru. Takva ograničenja su postojala
čak i kad su seljaci bili formalno slobodni iako su ona bila najjasnija kada su
seljaci bili kmetovi. Dok je Francuska od 1300. godine imala tek nekoliko
kmetova, porobljenost je bila uobičajena u većini Engleske gde se oko jedne
trećine domaćinstva sastojalo od neslobodnih osoba u 13. i ranom 14. veku.11
Kmetstvo je bilo slabo u Langdoku, retko u Kastilji, povećano, uobičajeno u
Kataloniji (oko jedne četvrtine ruralne populacije).12 U Kataloniji je bilo
neuobičajeno na jugu (Nova Katalonija) i skoro sveprisutno među seljacima
regije oko Girona na severu kneževine. Str. 86
...
Takve regionalne i čak
lokalne varijacije čine teškim uopštavanje o kmetstvu. Iako je bilo smatrano da
je kmetstvo teško poniženje, lišavati seljaka sposobnosti da se pojavi pred
javnim sudom ili da postane sveštenik, njegova legalna nemogućnost nije se uvek
transferila u njegovu ekonomsku inferiornost. Argumentovano je da su posebno u
Engleskoj kmetovi često bili ekonosmki bolje i efikasnije zaštićeni običajem
nego slobodni, ali marginalni radnici.13
Porobljenost je stvaralo
vezu, ali takođe i nivo sigurnosti nad stalnim i naslednim prenosivom posedom
zemlje. Str. 86
...
Iako je nemoguće da se
postavi datum nestanka plemstva u Engleskoj, bez sumnje je da 1381. godina obeležava
kritički momenat njegovog nestajanja, proces koji će 15. vek dovršiti. Str. 101
...
Nažalost, nema korisnih
informacija o platama, ali zemljoposednici su napustili demesne poljoprivredu,
koja je sigurno bila pripisana većom cenom rada (s obzirom da cene žitarica
nisu pale). U isto vreme, kmetstvo je nestalo. Ove tačke (zajedno sa olakšanjem
rata sa Engleskom) pokazuju da je u razdoblju posle kuge ekonomsko stanje bilo
poboljšano za obične ljude Škotske- sve dok su izbegavali kugu. Str. 347
...
Na nekim posedima
Katalonije rentarina je smanjena, ali prisilnost je takođe korištena: pravo
lošeg postupanja je bilo eksplatisano u više severnijim delovima kneževstva, i
otkupno plaćanje za oslobađanje od kmetstva je povećano. Seljaci, nezadovoljni
su podizali svoj glas u kasnijim deccenijama veka. Ali uglavnom nije uvek bilo
prihvaćeno da je glavni razlog nezadovoljstva bilo teško stanje u periodu nakon
Crne smrti. Neki su smatrali da se glavni problem ticao praznim manses (masos
ronecs) u plodnim područjima, koje su dobro utvrđeni seljaci pokušavali da
pripoje pri njima naklonjenim terminima. Str. 608
...
I dalje je postojalo
pitanje migracije seljaka u periodu gde je Crna smrt dramatično smanjila radnu
snagu i kada su magnati nastojali da podstaknu (silom ili nagovaranjem) kmetove
manjih zemljoposednika da rade na njihovoj zemlji. Iako je dekret potvrdio
slobodan pristanak zemljoposednika na tako prisilno kretanje njegovih seljaka
to nije formalno ograničilo njihovu slobodu kretanja. U kasnijim vremenima zakoni
su otklonili pravo kretanja. Bilo kako bilo, fiskalne i pravosudne odredbe
dekreta su dale novom obliku kmetstva (jobbagysag) ustavnu legalnost, dok
ujedno omogućuju manjem plemstvu onim što će biti ideološka osnova njihovog
opravdanja društvenog stanja u budućnosti. Str. 740
