Avgust je u srednjem veku takođe doba vršidbe, ako nije urađeno u julu, ali posebno doba kad se lupa (engl. threshing) žito sa mlatom radi dobijanja semena. Snopovi slame tj. žita se odvoze u ambar tj. žitnicu gde se lupaju u avgustu. Slama je lupana ili mlaćena sa mlatom.
Mlat je srednjovekovni alat za mlaćenje slame, sastavljen od dva štapa povezanih kožom ili konopcem.
Tako dobijeno seme žita se sipalo u vreće i odlagalo u ambaru ili žitnici.
Avgust u rukopisima.
Molitvenik engleskog kralja Henrika VIII, kraj 15., početak 16. veka. Ovde vidimo dovoz snopova na kolima koja su vučena volovima, u nekim rukopisima konji vuku kola. U ambaru seljaci lupaju slamu radi dobivanja semena.
Haški molitvenik, 1490-1500. Slama u ambaru se lupa od seljaka.
Rukopis 15. vek
Da Kosta molitvenik, Simon Bening, početak 16. veka. Ovde se još vrši u avgustu, kola natovarena snopovima se odvoze. Kola vuče konj.
Molitvenik iz 1485. godine.
Molitvenik iz 1500-25
Latrel psaltir iz početka 14. veka.
Morganova Biblija iz 13. veka.
Mlat (eng. flail, nem. flegel, fr. fleau) je takođe korišten i kao oružije. Kao oružije je modifikovan, na gornji štap su pridodani šiljci. Prvi put se psominje kao oružije u opsadi Damiete 1218. godine u 5. krstaškom ratu kako opisuje Metju Pariz. Uglavnom je to bilo ustvari seljačko oružije. Uveliko je korišteno od seljaka pod vođstvom Jana Žiške u Husitskim ratovima u 15. veku. Takođe je korišteno i u 16. i početkom 17. veka.
Mlat je korišten ustvari kao dvoručno oružije. Viđaju se, ali jako retko i primerci mlata sa metalnom šiljastom metalnom kuglom.
Rukopis iz 15. veka, Bellifortis
Primerak u dvorcu Chillon u Švajcarskoj.
