Od Agore nema gore :)

Odgledao sam pre neko vreme film Agora. Film Agora je snimljen 2009. godine, režiser filma je španski režiser Alejandro Amenabar. Scenario su napisali Alejandro Amenabar i Mateo Gil. Jezik filma je engleski.

Film je očito izuzetno skup. Ogromne pare su uložene u njega. Prema proceni na IMDB budžet je 70.000.000 dolara. (Izvor: https://www.imdb.com/title/tt1186830/)

Tehnički gledano film je kvalitetno urađen.

Međutim, u potpunosti je antihrišćanski i neistinit. Neistinitost ovog filma je tolika da bi se mogla pobijati minut po minut filma.

Radnja filma je sledeća. Radnja je u kraćim crtama Aleksandrija i zli Hrišćani. To je u biti i motiv snimanja filma, obračun sa Hrišćanstvom i veličanje pagana. Takav cilj je vidljiv po svemu u filmu, po arhitekturi, estetici, odeći koja je inkorporirana u film (pagani su u belom, ukrašenom odelu, a Hrišćani u crnim prnjama, uglavnom) i svemu ostalom. Motiv za to bi mogao biti sledeći.

Režiser je rođen u rimokatoličkoj porodici, bio je katolik, a zatim je prešao na agnosticizam, zatim na ateizam (Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/Alejandro_Amen%C3%A1bar). On je takođe i homoseksualac (iz istog izvora) i normalno možete i shvatiti o čemu se radi i koji je motiv takvog filma. Katolička vera kao i Pravoslavna smatra homoseksualizam grehom. Onda motiv izgleda prilično jasan. Autor je verovatno bio sav ogorčen u smislu: "grrr..., neda mi katolička crkva da spavam s muškarcima." :)

Na stranu šalu, ali ja vidim na netu (na youtube) neke homoseksualce koji su čak postali i satanisti zbog tih motiva, što vole da spavaju s muškarcima. Znači, režiser filma zbog svojih ličnih motiva se obračunava sa Hrišćanstvom tj. zbog motiva osude homoseksualizma od njegove vere.

Može biti da je to motiv, a normalno ima raznih antihrišćanskih grupa koji će rado da financiraju takav film (npr. Židovi, zanimljivo glavna glumica Rachel Weisz je Židovka (Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/Rachel_Weisz), normalno to ništa ne znači. Međutim, upravo sam hteo staviti zanimljiv video kako se neki francuski rabin veseli dolasku migranata u Evropu, u smislu, jer smatra da će Evropa propasti na taj način (ne mogu da nađem taj video više, ali sam našao sadržan u jednom drugom videu (nažalost ima nacistički simbol u videu) na mestu 4:42-4:50 https://www.bitchute.com/video/EBQcDD1GSANS/)). Bilo kako bilo, nastavljam sa filmom.

Znači, radnja filma je u kraćim crtama Aleksandrija s kraja 4. i početka 5. veka ili možemo reći život Hipatije.

Aleksandrija je u to vreme bila u sastavu granica Rimskog carstva, koje je uglavnom postalo hrišćansko u to vreme (barem je religija carstva od oko 380. godine). Prvi hrišćanski car u rimskom carstvu je bio Konstantin (272-337, vl. 306-337), zatim su svi ostali carevi posle njega bili Hrišćani (neki od njih su bili sektaši Arijanci - Konstancije II (317-361, vl. 337-361), Valens (328-378 vl. 364-378)), osim Julijana (331-363) koji je bio paganin (vladao 361.-363. godine). U doba rušenja Serapeuma 391. godine tj. Aleksandrijskog paganskog hrama posvećenog rimskom bogu Serapisu, vladao je car Teodosije (347-395 vl. 379-395). Radnja započinje upravo u to doba 391. godine i završava ubistvom Hipatije 415. godine (iako u filmu nijedna godina ne piše, niti se navodi).  

 Antička Aleksandrija, na slici je posebno vidljiv čuveni Aleksandrijski svetionik ili svetionik sa Faresa.

Što se same Hipatije tiče ona je bila filozof  Neoplatonista, verovatno i paganka (nije sigurno da li je uopšte bila paganka) i učiteljica u Aleksandriji (brojni njeni učenici su bili Hrišćani). Zapravski ona je ubijena iz političkih razloga, a ne nekih versko-veštičjih kako je prikazano u filmu. Ono što je sigurno je da su je ubili određeni Hrišćani na čelu sa Petrom čitačem tako što su je kamenovali sa crepovima. Razlog za ubistvo je čisto politički. Osim toga, Aleksandrija ako se promatra istorijski je bila jako nezgodno i nemirno mesto kroz istoriju. Narod je bio jako lako sklon nemirima i nasilju. Što se tiče ovog perioda više su Hrišćani stradali u Aleksandriji nego pagani. Hrišćani su stradali od pagana i od Židova. Nemiri u Aleksandriji su bili određena karakteristika stanovištva Aleksandrije, upravo kako pišu tadašnji istoričari. Tako da ubistvo Hipatije nije nešto usamljeno u Aleksandriji, niti je samo ona stradala u tom gradu. Mogao se napraviti i film sa glavnom tematikom kako su pagani poubijali Hrišćane u Aleksandriji nakon što je patrijarh Aleksandrije Teofil izneo skrivene statue iz jednog paganskog hrama u Aleksandriji i kako su Židovi poubijali Hrišćane u zasedi. Što se tiče Hipatije treba napomeniti. NEMA NIŠTA U ISTORIJSKIM IZVORIMA ŠTO JE ONA IKADA REKLA ILI NAPISALA. Tako da je to sve preterano u vezi nje što se filma tiče. Ona je postala poznata na Zapadu tek od doba tzv. Prosvetiteljstva u 18. veku kad su se javili istaknuti antihrišćanski stavovi, prvenstveno u Francuskoj. Tako su prosvetitelji pretvorili Hipatiju u simbol borbe protiv "zatucanih Hrišćana" i "sujeverja" (kako možemo saznati u verovatno najboljoj knjizi o Hipatiji, autor Maria Dzielska, naslov Hypatia of Alexandria). Džon Toland, Tomas Luis, Volter, Edvard Gibon (pisac prve celokupne istorije rimskog carstva), Šarl Lekonte de Lisle, Čarls Kingsli, Drejper i drugi su nju pretvorili u neku vrstu legende u borbi za znanje i protiv "sujeverja", i kao vodećeg ateistu (Nešto o tome se može pročitati u delu knjige ovde: https://books.google.hr/books?id=UCkgLBCh2m0C&printsec=frontcover&hl=hr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false). Čak je na taj način od tih mitova o njoj i izmišljeno i šta je ona rekla. Ovo je čak i nehotično prihvaćeno od nekih ljudi. Na taj način npr. u enciklopediji Enkarta (iz 2009. godine) možemo pročitati da je ona "rekla" sledeće: "Ljudi će se boriti za sujeverje jednako kao i za živu istinu, čak i više za nju, s obzirom da je sujeverje nedodirljivo, jer ne možeš mu prići da ga pobiješ, ali istina je stav o nečemu i na taj način je promenjiv (zamenjiv)."  Ovo je i glupo, jer istina u vezi nečega, ako je istina nije zamenjiva drugom istinom, međutim, autor misli na neki oblik drugačije definicije istine, u smislu istina je nešto dok se ne dokaže suprotno, zatim je zamenjuje druga istina (tako je istina promenjiva, to je subjektivna istina).

Međutim, ona to nije nikada rekla, nego je upravo ta rečenica izmišljena u 18. veku u doba tzv. prosvetiteljstva. Čak je i rečnik tipični "prosvetiteljski", kao npr. stalno ponavljana reč od njih je "sujeverje".

Onakva kakva je bila Hipatija (i šta je uopšte rekla) jedino se može saznati iz prave istorije i to iz istorijskih izvora. Istorijski izvori u vezi nje su jako siromašni tako da mogu stati na otprilike jednu stranicu A4 papira, moguće jednu i po. Postoje pisma od njenog učenka episkopa (Kirine) Sinesija (373-414, ep. 410-413), ali samo njegova pisma, njena nisu očuvana. Nešto po tim pismima možemo da zaključimo o njoj. Njene stavove i razmišljanja. Očito da se po izvorima ne zaključuje da se borila protiv religija, protiv Hrišćanstva, da je "verovala samo u filozofiju" (kako je prikazano u filmu) i tako dalje.  Međutim po izvorima ne možemo uopšte ni doći do zaključka da je ona bila neki veliki filozof ili/i naučnik. Ona je bila sigurno dobro upoznata u Neoplatonizam i nauke tih doba, ali nije ni po čemu bila inovator. Film sve u vezi nje pogrešno prikazuje. Po filmu ona je pred vratima da dokaže heliocentrični sistem, međutim to je čista glupost, nema veze s vezom.

Hipatija je rođena 355/60 godine, a ubijena je 415. godine (Izvor: Tymothy Gregory, A History of Byzantium, str. 126.) tako da nije bila tako mlada u doba odvijanja druge etape događaja, kako je prikazana u filmu.

Protiv filma je bilo dosta reakcija. Najbolje, koliko mislim, je pisao u nekoliko članaka Tim o Nil (ateista iz australije i veliki poznavatelj istorije kasne antike i ranog srednjeg veka) i Majkl Flin (blogersko ime) koji je napisao u sedam članaka (temeljno je proučio temu, dosad najbolje) pod naslovom "Mean streets of Alexandria". Što se mene tiče i moje poznavanja teme ja sam se raspravljao davno sa nekoliko ljudi u vezi toga filma i proučio sam, i objektivno procenio sve istorijske izvore u vezi Hipatije, pročitao sam brojne članke i delove iz knjiga u vezi nje, kao i razna poglavlja u istorijskim knjigama u vezi tog perioda istorije. Najbolja knjiga u vezi Hipatije koja postoji danas je po svemu sudeći (po mom mišljenju) od Maria Dzielska, pod naslovom Hypatia and Alexandria.

Međutim, da krenemo procenu filma od samog početka.

Za početak, potrebno je nešto napisati u vezi arhitekture i estetike u filmu. Taj deo u filmu je prilično neistinit. Paganske građevine u Aleksandriji su donekle istinito prikazane, neke od njih postoje u stvarnosti u Egiptu. Međutim sve one su u filmu preterano ukrašene, obojane i ulepšane,  dok su hrišćanske građevine u filmu sve uglavnom lišene gotovo svake estetike, uređenosti i ulepšanosti. Ovo je očito jasno zašto je tako prikazano. Cilj je da Hrišćani budu prikazani što gori, tako da ispada da oni ni ne znaju kako da grade građevine i ulepšavaju prostor i predmete i tako dalje. Pagani su kao napredni, svesni lepote i sklada, a Hrišćani su kao neki divljaci koji ne znaju ni da grade zgrade i da naprave išta lepo. To je sve normalno neistinito i preterano. Nije paganska arhitektura ustvari uopšte ni bila toliko lepa i obojana. Predhrišćanska tj. paganska estetika je puno gora od hrišćanske ustvari, mislim u smislu od kada je došlo do slobodnog slikanja, pravljenja mozaika i slično od Hrišćana (nakon slobode veroispovesti od 313. godine (Milanski edikt)). Po mom mišljenju u Raveni (6. vek) ima takvih lepih mozaika (vizantijskih) da se nikako po lepoti ne mogu uporediti ni sa jednom umetnošću u Egiptu ili paganskom Rimu i Grčkoj. Od Grka je došla realistična skulptura i slikarstvo i tu su oni bili jako uspešni. Međutim, što se tiče lepote ne mogu se uspoređivati sa kasnijom hrišćanskom umetnošću. Grčke i rimske građevine koje sam video uglavnom spolja nemaju boju nego su obični stubovi sa skulpturama i tako dalje, tako da nije ispravno prikazano kao u filmu (normalno radi se tu u filmu i o Egipatskim građevinama, ali tu je određena mešavina evropske i egipatske umetnosti, pa i kod Egipćana nema takve ukrašenosti kao u filmu). Odakle autoru filma uopšte ideja da su te građevine tako ulepšano izgledale. S druge strane hrišćanske građevine su izuzetno siromašno prikazane u filmu. To je normalno prava propaganda da se Hrišćani prikažu što gori, a pagani kao što bolji. 

Dalje, što se tiče samog grada i njihovih nemira treba da se navede kako je grad okarakterisan od tadašnjih savremenika.

"Stanovnici Aleksandrije više vole nered od bilo kojih drugih ljudi i ako bilo kad nađu razlog, pretoče to u nesnosne ekscese, jer nikad ne odustaju od nemira bez prolivanja krvi." (Sokrat Sholastik, Crkvena istorija, Knjiga VII, poglavlje 13.).

"Aleksandrija, grad od svog vlastitog poticaja i bez razloga se diže na pobune i nerede, kao što i proroštva pokazuju." (Amian Marselin, Rimske drevnosti, Knjiga XXII, poglavlje 11.)

"Populacija je uopšteno zapaljiv materijal i omogućuje da veoma trivijalni razlozi zapale vatru meteža i to ne ni najmanje kod onih u Aleksandriji koji oslanjajući se na svoj broj, uglavnom na mutnu i izmešanu rulju, deluju na poticaje sa preteranom drskošću. Shodno tome rečeno je da svako ko je tome nakolonjen može korištenjem bilo kojih uobičajenih okolnosti i načina za poticanje, inspirisati grad na ludilo bune i potaći populaciju u bilo kojem smeru i protiv bilo koga on izabere." 
(Evagrije Sholastik, Crkvena istoirja, Knjiga II., poglavlje 8.).

Apostol Marko je ubijen u gradu u 1. veku tako da je zavezan za noge i vučen konjima po ulici.  Sv. Katarina (287-305) je ubijena tamo u doba progona Hrišćana tako što joj je odrubljena glava. Arijski episkop Georgije je ubijen u Aleksandriji  361. godine na brutalan način od pagana. Posle je isečen na komade i spaljen.  Zatim su pagani pobili i raspeli mnoge Hrišćane u gradu. O tim događajima 361. godine piše Sokrat Sholastik u Crkvenoj istoriji, kao i Sozomen u Crkvenoj istoriji kao i paganin Amijan Marselin u Rimskim starinama. Prefekt Kalist je brutalno ubijen u gradu 422. godine. Patrijarh Proterije je ubijen brutalno od monofizita 457. godine. I još je bilo masovnih pokolja, uglavnom su Hrišćani najviše stradali (naveo sam samo pojedinačne slučajeve).

Aleksandrija je bila jedan od najvažnijih centara učenosti još prije nove ere. Euklid, Ptolomej, Galen i Diofton su živeli tamo. Ovako je nastavljeno i kad su Hrišćani postali većina u gradu i trajalo je sve do pada Aleksandrije u ruke Arapa u 7. veku. U Aleksandriji je postojalo nekoliko biblioteka kroz vreme. Što se tiče čuvene Aleksandrijske biblioteke, nije poznato ni šta se tamo nalazilo te je više neka vrsta legende proslavljene od prosvetitelja nego kao neka ultra važna biblioteka. Što se tiče te biblioteke, po istorijskim zapisima ona je spaljena u doba Julija Cezara i to slučajno. Istoričar dr. Džejms Henem je bio procenio sve istorijske izvore za biblioteku i zaključio je da biblioteka nije ni postojala u doba Hipatije. Amijan Marselin istoričar iz 4. veka je posetio Serapeum (prije napada 391. godine) i spominje da je tu prije bila biblioteka, a sada je više nema. Tako da pri napadu na Serapeuma 391. godine tamo uopšte nije bilo nikakvih spisa. Niti se uništenje nekih spisa uopšte i spominje u istorijskim izvorima pri zauzimanju Serapeuma. Celokupna procena Henema se može pročitati ovde: http://www.bede.org.uk/Library2.htm#City

 Aleksandrija u vreme Hipatije (klik za povećanje)

Arijski episkop Georgije je imao ogromnu biblioteku. Postoji mogućnost da je nešto od knjiga uzeo iz Aleksandrije. Njegove knjige je posle zaplenio car Julijan.

Tako da je Aleksandrija bilo jako nemirno mesto poznato po nemirima i brutalnim ubistvima. Takođe nije bilo tzv. Aleksandrijske biblioteke u Aleksandriji 391. godine, niti je bilo spisa u u Serapeumu.

Što se tiče odeće u filmu i vojne opreme, to nema veze sa tim periodom istorijom. Odeća u filmu je drevna, a vojna oprema je iz 1. veka nove ere ustvari. Tako da to nije verodostojno prikazano.

Sad idemo na sam film.

Na početku vidimo kako Hipatija predaje u svojoj školi. Ona tu nešto mumla o geocentričnom sistemu. U biti, istina je da je geocentrični sistem ustvari bio prihvaćen od Grka tj. da se Sunce, Mesec, sve planete i sazvežđa okreću oko Zemlje. Zemlja je centar svemira. Ovo mišljenje su imali svi umni Grci. Bilo je samo par ljudi koji nisu verovali u to. Pitagora (oko 570-495 PNE) je verovao da se Zemlja okreće oko vatre, a Aristarh iz Samosa (oko 310-230 PNE) je verovao da se Zemlja okreće oko Sunca. Tome se uveliko rugao čak Arhimed. 
Znači, na početku filma vidimo učenike Hipatije. Tu je kao i Orest koji će postati prefekt i tako vladar u Aleksandriji. Međutim, po spisima nema ikakvih dokaza da je on bio učenik Hipatije. Dalje, znamo za neke od njenih pravih učenika. Poznata imena: Sinesije episkop Kirine, Olimpije (Hrišćanin), Herkulian (Hrišćanin), Euoptije (episkop), Amonijan, Hesihije (episkop), Atanasije sofista, Teodosije gramatik i drugi. Svi učenici su bili iz visoke klase i većina su bila Hrišćani.

Zatim, nakon toga vidimo kao hram Serapeum. Pagani se mole idolu Serapisu. Molitva uopšte nije paganska nego predstavlja mešavinu molitve Oče naš (što je ustvari molitva koju je Isus naučio učenike) i mešavinu svega i svačega. Ispada neki mambo-džambo. Smejurija. Toliko o verodostojnosti. Sveštenik koji se moli idolu ima neki povez oko čela kao da je Japanac. 
Idol Serapisa uopšte nije dobro prikazan. Postoje medaljoni Serapeuma sa prikazom idola. Idol je prikazan kako sedi na prestolu, a ne kako stoji kao u filmu. Takođe je veličina kipa sigurno preuveličana u filmu. 

E Alejandro opet si se nalupao. Rimski novčić izdan u Aleksandriji od Antonija Pia koji prikazuje Serapeum i statuu Serapisa u hramu, koja sedi :)

Zatim, vidimo raspravu Hrišćanina i nekog paganina. Hrišćanin je parabolan, zove se Amonian. Ime je istorijsko. Što se tiče parabolana oni u filmu imaju jednu od glavnih uloga. Parabolani su istorijski bili bratstvo siromašnih (bilo je i sveštenika među njima) koji su prenosili bolesne u bolnicu i smestišta. Takođe su pomagali u bolnici i bili spremni da pretrpe rizik da se zaraze od kuge ili neke druge bolesti. Takođe su delili milostinju i brinili se o siromašnima, bolesnima i ostalim potrebitima. Tu treba napomeniti (ako će se klevetati Hrišćane) da su prve bolnice u istoriji i smestišta za siromašne i jadne nastali od Hrišćana u rimskom carstvu u 4. veku (Izvor sledeći. "Među velikim inovacijama na medicinskom polju koje su posledica vizantijskog doba je stvaranje prvih bolnica."("Tra le grandi innovazioni in campo medico che si devono all’età bizantina c’è senz’altro la creazione dei primi ospedali") Izabela Andorini i Arnaldo Markone, Medicina, Medico, e Società nel Mondo Antico, Firenca, 2004. g., str. 95). Što se tiče parabolana s obzirom da su oni prenosili bolesnike sigurno su bili snažni. Što se tiče njihovog izgleda (u smislu odeće i drugo) uopšte nije sigurno da su izgledali tako kao u filmu. Tu je opet prikazano kako su pagani fino obučeni, a Hrišćani u jadnoj odeći. U biti čak i da su pagani bili višeg roda, to je istina samo za manjinu pagana, a i među hrišćanima je bilo i višeg i nižeg roda, pa je onda odeća takva. Zatim, u raspravi da bi Amonijan dokazao istinitost svoje vere on hoda po vatri. Tu je mesto koje gori u filmu baš isto kao u muslimanskim ceremonijama hodanja po vatri. To hodanje po vatri je ustvari muslimanski običaj, a ne hrišćanski, a Muslimani nisu ni postojali u 4. veku već postoje od 7. veka. Posle umalo da spale tog pagana, gurnu ga u vatru. Šta je sad to. Hrišćani spaljuju pagane, to je onda kao neka inkvizicija. Inkvizicija je nastala tek 1233. godine i to u Rimu od pape Grigorija IX. Tako da spaljivanje ovde nema nikakve veze sa istorijom. To se nije ni radilo. Otac od Hipatije Teon pokušava da ih zaustavi. On je glas razuma. Ti pagani su baš bili "glas razuma" kad su klali Hrišćane i razapinjali ih na krst u Aleksandriji, a posebno jer se zna i to da se radilo kad su predviđali budućnost po iznutricama i jetri od samih ubijenih ljudi. Arijski episkop Georgije je 361. godine, našao u paganskom Mirtarijumu u Aleksandriji rupu sa ljudskim kostima. Tu je dobro i opisati jednu inicijaciju u Mitrine misterije. Uđe čovek u rupu koliko je visok, tolika mora biti rupa. Zatim zakolju bika i celog čoveka u rupu prekriju krvlju od bika koliko je visok. To je "glas razuma" pagana. Ima i zapis kako je Julijan odstupnik predviđao po ljudskoj jetri neke mrtve žene. Nije to bilo nešto strano ni ostalim paganima. O nakaradnostima pagana još posle.

Taj Teon je sav fin i tolerantan. Pa po izvorima pagani su prosto mrzeli Hrišćane što je donekle i očito, jer ih je bilo sve manje, pa se pretvorili u neku besnu grupicu.

Zatim, Davo, Hipatijin rob (totalno izmišljen lik) pokazuje na predavanju kako je napravio umanjeni geocentrični sistem. Kaže da se oko Zemlje okreću Sunce, Merkur, Venera Jupiter i Saturn. Znači tim redosledom se kreću. E pa nije. Oni su verovali da se kreću, Mesec, Merkur, Venera, Sunce, Jupiter i Saturn. Znači sedam sfera. Zatim se Sinesije nešto naljuti. Pa Hrišćani se odmah ljute i hoće da se tuku. Haha. Ustvari bi obrnuto bilo istinito.

Zatim, dolazi scena Amonijana sa Davom. Amonijan kaže da će Davo biti parabolan, kaže: "pravi Hristov vojnik". Pa parabolani nisu bili vojnici. Nisu to bili krstaši čoveče. Haha.

Zatim, vidimo predstavu u pozorištu. E sad predstave kod pagana su bile jako nemoralne. To je bila prava pornografija. Patrijarh Konstantinopolja Jovan Zlatousti je jako puno propovedi u 4. veku posvetio protiv toga da Hrišćani odlaze na predstave. Predstave su vodili pagani i one su bili baš nemoralne, prava pornografija. Zato je on mnogo propovedao da ne posećuju predstave. Ovde u filmu je predstava sva fina i tako slično.

Zanimljivo kako se Davo moli posle na 25. minutu kroz prozor koji je sastavljen od očiju.

Zatim, ide glavni deo. Hrišćani se rugaju idolima na ulici (oni stoje tamo od početka filma, kao da je to tako i bilo). Čekaj malo. Zašto su uopšte idoli na po ulice (takođe ne vidimo da su uopšte i izneseni u filmu). To je tako bilo u Konstantinopolju. Tamo su Hrišćani skupili razne kipove grčkih i rimskih bogova i kao ukras postavili ih po ulici. Tako da su tamo stajali kipovi na taj način, ali ne kod pagana. Kod pagana su idoli bili unutar hramova, a ne izvan hramova. Znači to je neistorijski.

Tu znači Hrišćani gađaju idole paradajzima. Pagani pobesne i zarate s mačevima protiv Hrišćana. Zatim se povuku i zatvore u Serapeum. Tad je bio patrijarh Teofil u Aleksandriji (papa 385-412). Tad unutar Serapeuma Hipatija noću priča o heliocentrizmu (ona verovatno nije ni bila unutra). Misli da je moguće heliocentrizam istinit. Tu se spominje i Aristarh. Kaže neki deda, a svi su oni mudraci ti pagani. Haha. Pa normalno da je bilo učenih pagana, ali puno, puno više onih koji uopšte nisu učeni. Nisu se svi pagani zanimali za filozofiju i nauku. Kaže deda kako je ova biblioteka jedini izvor znanja u svetu, jedino što je ostalo. Koja glupost. Pa bilo je velikih biblioteka širom Rimskog carstva koja su očuvali ustvari Hrišćani. Pa čak je bilo više biblioteka sa drevnom učenošću u samoj Aleksandriji u to vreme, a ne samo jedna. Kao što sam pisao ranije nisu Hrišćani bili protiv znanja, nego za znanje. Svi crkveni Oci su bili izuzetno učeni u antičkoj učenosti. Uzmimo primer nekih Otaca iz 4. veka: Vasilije Veliki (329 ili 330-379 ep. u Cezareja Mazaka 370-379)), Jovan Zlatousti (349-407, patr. 397-407), Grigorije Nisijski (335-395, ep. 372-395), Grigorije Nazijanski (329-390, patr. 379-381), Kiril Aleksandrijski (376-444, patr. 412-444). Svi su oni bili učeni u antičkom znanju. Kao što sam i napisao ovde većina učenika Hipatije su bili Hrišćani ustvari.  

Zatim, u filmu Hrišćani dođu pošto su dobili odobrenje cara Teodosija, upadnu u Serapeum i unište sve spise tamo. Pa prije bi ih pokupili, nego uništili, ali eto valda Alejandro zna svoj posao. :). Usput oni viču "Bog je jedan", kao da su Muslimani. Haha. Ti parabolani koji unište hram imaju velike krstove na prsima, a ustvari takve velike krstove je mogao nositi samo patrijarh, episkop ili sveštenik po odobrenju episkopa. Kao što je i danas u Pravoslavlju.

Davo se pridruži rulji i posle ode kod Hipatije i umalo je siluje. Šta je sad to. Ispada da kad si Hrišćanin onda naginješ silovanju žena. Koja glupost. Pa silovanje je zabranjeno u Svetom Pismu, a eto kod pagana nigde im nije bilo zabranjeno, pa su oni i otimali žene.

Zatim, se čita odluka cara Teodosije gde se zabranjuje paganizam. 

(Nastavak u sledećem broju. Prvi sat vremena gotov.)