(Članak u izradi)
Nedavno vidim da i dalje ima ljudi koji veruju u tvrdnje koje su izrečene u
Zajtgajst dokumentarnom filmu o Isusu Hristu i Hrišćanstvu (prvi deo filma). Bez obzira da li neko bio ateista ili hrišćanin, nije u redu da se prihvataju očito neistinite tvrdnje za istinite, a radi se ipak o suštinskim stvarima i pitanjima.
Zajtgajst je dokumentarac koji je nastao 2007. godine i izneo brojne neistinite tvrdnje o Isusu Hristu i Hrišćanstvu. Ovakve slične tvrdnje o tome u filmu se mogu videti na još nekim mestima uglavnog kod nekih Nju ejdžera. Sve one proističu iz knjige jednog kontroverznog čoveka koji je bio fasciniran okultizmom i magijom. To je Menli Hol koji je napisao knjigu Tajna istorija svih doba. On je jednom postao i slobodni zidar tzv. spekulativne masonerije. Hol tu odmah na početku izvodi svoje tvrdnje temeljujući ih na verovanju u postojanje ostrva Atlantide. Atlantida zapravo nikada nije ni postojala i priče o Atlantidi se mogu naći samo kod Platona u antičko doba i nigde drugde u drevnim izvorima i kod drevnih autora. Platon je izmislio Atlantidu jednostavno iz razloga filozofije, da bi dokazao svoju tvrdnju o tome da je poljoprivredni narod jači od vojnog, osvajačkog naroda. Atlantiđani su prikazani kao vojni narod. Tako Aristotel je posle tvrdio da je Atlantida jednostavno izmišljotina Platona da bi dokazao i opravdao svoje filozofske tvrdnje. Znači i sam učenik Platona Aristotel uopšte nije verovao u postojanje Atlantide o kojoj je pisao Platon. O tom pitanju oko Atlantide mogu kasnije da napišem jedan članak.
Hol je mislio da su Atlantiđani obožavali Sunce kao glavno božanstvo, iako se to kod Platona ne može ni utvrditi, prije bi bilo da su obožavali Posejdona grčkog boga mora, jer se on spominje kod Platona, a ne božanstvo Sunca. Oni su kao proširili kasnije po svetu religiju obožavanja Sunca kao glavno božanstvo. Ovo normalno nema veze sa istinom. Najstarije božanstvo u raznim religijama uglavnom ni nije Sunce. Često se spominje neki Nebeski bog tvorac, a ne Sunce. Kako gde, ali ovo bi po zaključcima bilo najstarije božanstvo tj. taj Nebeski bog, a ne Sunce. Sunce opet kao glavno božanstvo je prisutno samo kod nekih naroda, kod Egipćana, Peruanaca, Japanaca i ponegde drugde, ali dosta retko, negde je mesec opet glavno božanstvo. Kod Egipćana je zvano Ra, i oni su mislili da je Sunce ustvari sokolasti bog koji se vozi u čamcu i svetli na nebu. Kad zađe kao Sunce on odlazi u podzemlje i bori se sa podzemnom zmijom zvanom Apep. Ako je pobedi on izlazi opet na horizontu. Tako da je svaka noć kod Egipćana predstavljao trenutak strepnje hoće li sutra Sunce izaći ili neće, jer mora svaku noć da pobedi zmiju Apep da bi izašao na horizontu. Tu je bitnu ulogu igrao faraon koji je smatran bogom i upravljačem Nila, Sunca i celog kosmosa. On ujutro na molitvi pomaže Suncu da izađe na horizontu :). Kod Peruanac je najstarije božanstvo bilo Virakoča. To je bio nebeski bog stvaranja, on je posle zamenit sa Suncem ili Inti. Peruanci su proglašeni narodom sunca, a svaki poglavica Inka je smatran bogom Sunca. Kod Japanaca je Sunce ustvari žena pod imenom Amaterasu. Ovu titulu boga Sunca su zadržali njeni potomci tj. Japanski carevi. Tako da je svaki japanski car smatran bogom Sunca sve do posle drugog svetskog rata. Što se tiče te knjige "Tajna istorija svih doba" ona je puna netačnosti.
Da krenem sa samim filmom.
U filmu Zajtgajst prvo navode kako reč "son (engl., čita se "san")" sin, prostiče iz reči "Sun (engl., čita se "san")" što znači Sunce te to što se te dve reči isto izgovaraju na engleskon, a drugačije se pišu dokazuje da je Isus ustvari preuzeto božanstvo Sunca od pagana. Međutim, ovo je slično/isto samo u engleskom jeziku i npr. u slavenskim jezicima "sin" i "sunce". Vau, koji zaključak. haha
Engleski uopšte nije ni ključan jezik istorijski gledano pa da se sve vrti oko njega, a kamoli tek u antičko doba kad nastaje Hrišćanstvo. To je baš glupa tvrdnja da se sve vrti oko engleskog jezika. Nije engleski bio lingva franka kao danas, svetski jezik pa se priča po celom svetu. Haha. Nisu stari Jevreji ni znali engleski, apostoli nisu pričali engleski i nijedan od Jevanđelista, ni apostol Pavle koji je pisao poslanice nije govorio i pisao na engleskom, nije ga ni znao. Hahaha. Pa nisu ni Apostolski oci ni Crkveni oci prvih vekova uopšte znali ijednu reč engleskog. Haha. Sasvim je irelevantno što je "son" i "Sun" po izgovoru jednako u modernom engleskom. U drevnom engleskom je prilično slično, ali nije identično. Sunce i sin opet nije identično u drugim jezicima kao npr. španski hius -sin i sol -sunce, znači u potpunosti različito. I šta ćemo sad. To je valda španska zavera. Haha.
Međutim, i sama sličnost kod reči "sunce " i sin" je irelevantna ako je negde ima, jer kakve to veze ima uopšte ako bi reči čak i bile slične. Isus Hristos se naziva Logosom, Sin kao Bog, drugo lice Svete Trojice. Ali Sin kao Bog nije sam, nego je i Otac i Sveti Duh isto Bog. Znači izdvajanje Sina nema smisla. Glupava tvrdnja u Zajtgajstu. Ne možeš isticati samo Sina, ne možeš ga izdvajati.
Kad se prvi put počeo Isus Hristos nazivati Sin kao Bog, to je bilo na hebrejskom i grčkom jeziku. Znači, tu treba da tražimo neku sličnost u tim jezicima. Isus i apostoli su pričali aramejskim jezikom, a on je sličan hebrejskom. Novi Zavet je u celosti originalno napisan na grčkom jeziku, iako bi smo mogli utvrditi da je Matejevo Jevanđelje napisano na hebrejskom jeziku. Na hebrejskom jezku se sin kaže: ben (בֵּן) , a Sunce se kaže šemeš (שֶׁמֶשׁ). Na grčkom sin se kaže "hujos" (υἱός), a Sunce "helios" (ἥλιος), ovde je slično što je prvo slovo "h" u oba slučaja, međutim tako je u čitanju, a u biti to je samo sastavni deo pravila čitanja, prva reč počinje sa "u", a druga sa "e", koren reči je drugačiji, a što se tiče "os" to je uobičajeni završetak u grčkom jeziku, kao u latinskog "us". Tako da su reči dosta različite. Na latinskom koji je isto ključan jezik, sin se kaže "filius", a Sunce "sol". Tako da u ova tri izuzetno bitna antička jezika, a i najbitnija što se hrišćanske teologije tiče izrazi "sin" i "sunce" nemaju identičnost i sličnosti. Tako da su takvi neki zaključci o nekoj identičnosti i sličnostima čiste gluposti i ništa ne dokazuju.
S druge strane nigde se božanstvo Sunca u paganizmima ne naziva sinom. Haha. To je prava glupost. Takođe, Hristos nije Sunce u Hrišćanstvu, nego je stvorio Sunce, kao i sve ostalo.
Pravi je anahronizam misliti da engleski jezik igra ikakvu ulogu u antičko doba videći koliko je danas engleski bitan jezik i svuda se govori. U prvim vekovima nove ere u Evropi je bio latinski bitan jezik i grčki takođe. Latinski je bio kao engleski danas. Na latinskom sin se kaže - filius, a sunce - sol :). Opa. Otkud to. Haha. To je valda zavera Nerona i drugih progonitalja Hrišćana. Haha. Pa valda je Isus Hristos tajno pričao engleski sa svojim apostolima, kao tajni jezik. To je bio valda kaubojski engleski. Hahaha. :)
Hrišćanstvo proističe iz jevrejske religije, a ne iz raznih mnogobožačkih religija po svetu. Tako da tu treba tražiti sličnost, između jevrejske religije i Hrišćanstva, a ne Hrišćanstva i paganizma. Osim toga čak i kada bi bile neke sličnosti, između paganizma i Hrišanstva postoji ogromna razlika, npr. Hrišćanstvo je jednostavno po duhu totalno suprotno paganskim religijama. U paganizsmu bogovi su nemoralni i zverski po ponašanju i na taj način potiču nemoral i zverstvo svojim poklonicima, nemoral je jednostavno dopušten uveliko u paganizmu, dok u Hrišćanstvu Bog je dobar i moralan i potiče se i zahteva moral i dobrota kod svojih poklonika.Tako da je Hrišćanstvo suštinski različito od paganizma. Sa Hrišćanstvom sve je postalo novo.
Da nastavim sa filmom.
Zatim u filmu prvo spominju egipatsko božanstvo Horusa kao da je sličan sa Isusom Hristom. Što se tiče toga božanstva on je po egipatkoj mitologiji sin od Ozirisa egipatskog boga mrtvih i Izide egipatske božice plodnosti, magije i drugog. Horus nije rođen od device i tome slično. Izida je spavala sa Ozirisom svojim mužom/bratom i tako je rodila Horusa. Tako da nije slično sa rođenjem Isusa Hrista. I ovde su se zeznuli, jer su mogli napasti iz pozicije Ozirisa, ali ništa, iako je i to netačno. Uopšte se ne zna kad je Horus rođen, ne spominje se nigde 25. decembar kako se smatra za Hrista. Zašto bi uopšte i bilo sličnosti. Ne spominje se da je Horus uopšte umro, njegov otac Oziris je raskomadan od strica Seta. Horus je smatran sokolom bogom neba, ali ne i Sunca. Ra je smatran bogom Sunca, međutim kasnije se tek javlja božanstvo Horus-Ra kao spoj ta dva boga. Ali to nije izvorno egipatsko verovanje i sam po imenu Horus nije smatran bogom Sunca. Što se tiče Ozirisa i Horusa u mitologiji priča ide da je Oziris imao ženu Izidu. On se kao vladar Egipta borio sa svojim bratom Setom za prevlast. Zatim ga je Set ubio i raskomadao, postoje različite priče. Po jednoj Izida i njena sestra Neptis su našle delove Ozirisa i spojili ga, osim spolnog organa. Ona ga je napravila od zlata i imala spolni odnos sa Ozirisom i začela dete Horusa. Oziris je zatim postao bog mrtvih. Stvar je da Oziris nikad nije vaskrsao on je samo spojen u delove. Na svim freskama se vidi Oziris kao mumija i lica zelena tj. boje kao mrtvac. On nije ustao iz mrtvih već je otišao u carstvo mrtvih. Tu postoji neka nastojanja da on ustane iz mrtvih pa sade biljke na njegovom kovčegu pa ono raste, ali nema tu nikakvog ustajanja iz mrtvih. Horus je zaratio sa svojim ujakom (Oziris i Izida su brat i sestra te im je Set brat) i tu je izgubio svoje oko po jednoj priči. U tom njihovom ratu ima priča kako se oni bore ko će koga da "oplodi", znači da su pederi ustvari. I ima tu svakakvih glupavih priča kao trkanje na daskama na talasima. Nema govora kod Horusa o nekih 12 učenika ili tako nešto slično.
Totalno je sve različito od Hrišćanstva što se tiče Horusa i Ozirisa. Ovo se sve može proveriti u raznim knjigama tematike Egipatske mitologije.
U borbi između Ozirisa, Horusa sa Setom je ustvari prikazana borba dva Egipta - donjim i gornjim. Zaista, Egipat je bio i podeljen na dva dela sve dok nije ujedinjen pod faraonom Narmerom. Tako da su ti njihovi bogovi verovatno neki drevni faraoni dva Egipta.
To je što se tiče Horusa.
Dalje, priča ide o Atisu. Atis nema nikakve veze sa Hristom, znači sve je različito. Atis je bio frigijsko božanstvo, sin njihove božice Nane (ona je rodila dete tako što je pojela plod badema). Ne zna se kad je rođen, na koji dan. On je po priči bio zaručen za kćerku kralja Mide. U njega se zaljubila frigijska božica Cibela ili Agdizdis. Bacila je ludilo na Atisa, jer nije hteo biti njen. On je pobegao i zbog toga što nije mogao biti oženjen za svoju dragu on se kastrirao, uštrojio kod drveta bora i onda je umro. Zevs je odredio da njegovo telo se ne raspadne, ima i priča da iz njega raste bilje. Znači tu nema vaskrsenja iz mrtvih, on je umro tako što se kastrirao. Sveštenici Cibele tzv. Gali su oponašali to kastriranje, pa su se i sami kastrirali. Njihovi rituali su bili grozni čak i rimljanima, krvavi.
To je to zapravski što se tiče Atisa.
Zatim priča ide o Krišni. Ništa nema veze sa Hristom. Krišna je indijsko božanstvo, tzv. avatar njihovog boga Višnu. Krišna je rođen kao osmi sin od princeze Devaki i Vasudeve. Znači, Devaki nije devica kako se tvrdi u filmu. Krišna je poznat po tome što se tvrdi da je imao izuzetno puno žena i ovo je baš "slično" sa Hristom koji nije nikad imao nijednu ženu. Krišna je ubijen tako što je u šumi pogođen strelom, jer je lovac mislio da je on životinja. Tako da nije raspšet kako tvrde u filmu. Ostalo isto nema nikakve veze sa Hristom.
To je što se tiče Krišne.
Zatim ide priča o Dionisiju. Dionisije ili Bakh je grčko i rimsko božanstvo vina. Dionisije je izuzetno nemoralno božanstvo te po duhu nema nikakve veze sa Hristom i Hrišćanstvom. Nema nikakve sličnosti sa Hristom. On je uvek pijan i njegovi poklonici zapadaju u stanje opijenosti i poremećenosti, ludila gde plešu u tom ludilu i tako dalje. On je sin Zevsa i Semele te nije rođen od device, niti je jedini sin Zevsa koji je imao puno dece. Po priči on je ubijen tako što su ga titani raskomadali i pojeli. Tu isto nema vaskrsenja.
To je što se tiče Dionisija.
Zatim ide priča o Mitri. Mitra je persijsko božanstvo svetlosti i Sunca, njega su preuzeli kasnije Rimljani u 2. i 3. veku nove ere. Znači, božanstvo je iz Persije, u doba Aleksandra Makedonskog nije uopšte poštovano. U helenizmu nje obožavan, jer Grci nisu htzelda obožavaju božanstvo njihovih neprijatelja Persijanaca. Tako da je dolo u Rimsko carstvo tek u 2. i 3. veku kad je Hrišćanstvo već imalo utvrđeno verovanje.. Razne priče o njemu potiču od rimljana posle pojave Hrišćanstva, tako da kad bi i bilo sličnosti sa Hristom, to bi značilo da su oni ustvari preuzeli iz Hrišćanstva priče i inkorporirali u svoje božanstvo, što je i rađeno kod pagana. Što se tiče Mitre on je rođen iz kamena odrastao sa bakljom i nožem u rukama, sa frigijskom kapom na glavi, znači on nije rođen od device i rođen je odrastao sa određenim alatima, što nema veze sa Hristovim rođenjem, koji se rađa kao dete, gol i bez alata. Zatim, nije rođen 25. decembra kako tvrde. Niti je imao 12 učenika kako tvrde u filmu. On je poznat po tome što je ubio bika plodnosti nožem i od tog bika je stvoren svet, a od njegovog semena živa bića. U ikonografiji jje prikazan kako ubija bika nožem. Postojale su mitrine misterije kako ste već mogli pročitati u članku o Agori. U misterijama nije bilo ništa posebnog da bi se povezivalo sa Hrišćanstvom. Misterije su se obavljale u pećinama u mraku sa nešto svetla. Na kraju misterije, osoba se stavi u jamu koja je duboka koliko je čovek visok. Zakolje se bik nad njim tako da čovek bude sav posut i preplavljen krvlju bika. Eto ovo je baš slično Hrišćanstvu. haha. Ostalo isto nema nikakve veze sa Hristom.
To je u vezi Mitre.
I tako dalje. ... Ima nekih dobrih videa na youtube koji pobijaju taj film.
(Nastavak sledi. Članak u izradi.)
