Financijska podrška

Ako neko želi da podrži moj rad može da uplati koju određeni iznos na moj paypal account ovde: https://www.paypal.me/1medievalz

Zahvalan sam na eventualnoj podršci.

Delovi punog oklopa

Kada smo već krenuli u priču o delovima oklopa, postavljam ovde objašnjenje delova punog pločastog oklopa.

Puni oklop je oklop koji obuhvaća celokupno telo. Koristi se od druge polovine 14. veka sve do sredine 17. veka.

Vatreno oružije se počelo koristiti u Evropi u drugoj polovici 14. veka, postepeno je usavršavano te je vremenom istislo upotrebu oklopa. Polovinom 16. veka i u 17. veku se koriste debeli oklopi, često od više slojeva koji zaista štite osobu u oklopu od vatrenog oružija osim od topovskog đuleta. Međutim, ti oklopi su bili izuzetno teški te su delovi oklopa u 17. veku postepeno odbacivani dok na kraju nije ostao samo šlem i breastplate (brestplejt tj. prsni oklop, fr. pancier) kao zaštitna oprema ratnika. Vremenom je i prsni oklop nestao iz upotrebe i to u 18. veku.

Na kraju je ostao šlem, koji se danas koristi u vojsci, u normalno modernom izdanju (sa kevlarskom zaštitom), a takođe postoji i pancir kao moderno izdanje prsnog oklopa, primenjivan u vojsci i specijalnoj policiji.

Vraćam se punom srednjovekovnom oklopu. Prije nego što kažem nešto o punom oklopu potrebno je objasniti neke pojedinosti o odeći ispod oklopa, jer je bitno za shvaćanje samog funkcionisanja oklopa i tome slično.

Što se tiče perioda u kojem se počeo primenjivati puni oklop radi se o gotičkoj kulturi i modi oblačenja. Gotika je jednostavno na zapadu sve obuhvatala u svoje vreme. Tako možemo govoriti o gotičkoj kulturi izu više aspekata: o gotičkoj arhitekturi, gotičkoj modi oblačenja, ukrasima, manirima ponašanja, gotičkom oklopu i drugo.

Na taj način i odeća i obuća koja se nosi ispod oklopa je u tipičnom gotičkom stilu.

Ovde ću dalje u članku proći oblačenje svih delova oklopa, uglavnom što se tiče punog oklopa iz druge polovine 14. veka.

Da krenemo od početka.

Za početak, ono što se nosi ispod oklopa je od ogromne važnosti za nošenje oklopa.

Direktno na telo se nosi lanena majica sa dugim rukavima. Nose se lanene gaće, nešto slično kao današnje bokserice. Zatim, ne postoje pantalone, nego nogavice. Na svaku se nogu stavljaju posebne nogavice koje se zavežu za "opasač" gaća. Ove nogavice su u biti čarape, znači prekrivaju i stopala. U potpunoasti su karakteristika čarapa, osim što su grubljeg materijala. Na noge se obuvaju kožne cipele sa karakterističnim špicastim vrhom. Na vrhu postoje dva šnirača koja se koriste za kasnije vezivanje sabatona (oklopa za stopala). Obuća ima posebno šniranje sa strane, znači nije kao današnja obuća koja se šnira na gornjem delu stopala, razlog je taj da ne bude problema pri postavljanju sabatona.

Na lanenu majicu se oblači dublet ili gambeson. Dublet je punjeni oklop sa dlakom. Rukavi se posebno rade tako da podizanjem ruke ne izaziva podizanje celog dubleta, kao što možete videti u videu dole (ispod slike gambesona iz 1405. godine). To je zaista odlično, moderni krojači bi mogli naučiti puno od takvog sistema.

Srednjovekovne nogavice i gaće

Srednjovekovna obuća, arming obuća je malo drugačija, nema gornji deo i na prstima su dve trake za vezanje za sabaton

Dublet

Replika gambesona iz 1405. godine

Video koji prikazuje arming odeću

To je što se tiče opreme ispod oklopa.

Dalje, idemo o svim delovi punog oklopa.

Ovo gore na slikama je gotički oklop iz druge polovine 15. veka. Delovi oklopa su sledeći: sabaton (špic na prstima je opcionalan), griv, polejn, kviz, fold, brestplejt, plakar, paldron, gantlet, vanbrejs, rirbrejs, gardbrejs, bevor, vizor i salet. Svaki puni oklop se sastoji od ovih delova, ne samo gotički tip.
Na primer, puni oklop iz druge polovine 14. veka i prve polovine 15. veka se takođe sastoji iz manje više svih navedenih delova.

Puni oklop, druga polovina 14. veka (ovaj primerak je slabo ukrašen)

Od dole prema gore delovi oklopa na primerku iz druge polovine 14. veka su bili: sabaton, griv, polejn, kviz, mejl, tunika, fold, brestplejt, gantlet, vanbrejs, rirbrejs, gardbrejs, aventejl, vizor, basinet.

Video, opremanje u oklop iz prve polovine 15. veka, gotički tip oklopa

Na svim tipovima punog oklopa prvo se postavlja oklop za stopala, tzv. sabaton. Odličan izum, omogućuje slobodu i lakoću kretanja pomoću prstenova, bez smanjenja zaštite (zbog prstenastog sistema).

Sabaton se postavlja na arming obuću i povezuju se putem pertli. Sabaton dolazi samo na gornji deo arming obuće.
Obuća iz srednjeg veka nije imala potpetice tako da je i hodanje bilo drugačije nego danas. Mi danas u obući hodamo na poseban način pod uticajem potpetica. Međutim, u srednjem veku su ljudi hodali u obući, kao da hodaju bosi, s obzirom da nije bilo potpetica i slično. 

Nakon sabatona se postavljaju greaves (grivovi), ili oklopi za podkolenice. Ovaj oklop mora biti posebno napravljen tako da savršeno odgovara podkolenici nosioca, tako da leži na potkolenici, a ne da visi i oslanja se na sabaton. Odlično je dizajniran sam po sebi, sadrži nešto kao vrata sa šarkama. 

Nakon greaves postavlja se kviz na svaku nogu. On je sastavljen od oklopa kolena i natkolenice. Oklop kolena ili plejn je takođe poseban mehanizam koji omogućuje savijanje kolena bez smanjenja zaštite. Metalni deo sa strane kolena omogućuje povećanu zaštitu pozadine kolena, pozadinska zaštita na oklopu je izumljena tek u 16. veku. Celokupni oklop kviz i polejn se veže za poseban kaiš koji se nalazi na gaćama. Na taj način se postavlja na telo.

(Članak u izradi. Izmene izvršene 26.6.2020.)

Anglosaksonski mač

Ovde u ovom videu se mogu videti određeni muzejski primerci anglosaksonskih mačeva iz ranog srednjeg veka. Zanimljiva je kao što se vidi veština izrade ukrasnih delova na nakrsnici mača, ručki i jabuci mača. Veština filigranske izrade (izrada korištenjem sitnih grudvica, uglavnom zlatnih) je na vrlo visokom nivou na jednom od primeraka u videu, čudno je s kakvim sitnim objektima su se bavili. Uopšteno, izuzetno visoka razina veštine izrade nakita, ukrasnih predmeta i uopšteno svakog oblika ukrašavanja je posebna anglosaksonska ranosrednjovekovna osobina, koja se retko gde drugde može naći.

Anglosaksonski mač je tipa sličnog vikinškom maču (tipično tako nazvan tip, iako su i Franci koristili takav tip mačevi). To je tip X po Oukšot klasifikaciji mačeva (uspostavljenoj od engleskog stručnjaka za mačeve Evarta Oukšota (1916. – 2002.)). Oblik i dužina je izuzetno sličan vikinškom maču. Oštrica kovana tehnikom tzv. pattern welding, tj. stapanja slojeva (tzv. varenje slojeva). Ova tehnika je istorijski primenjivana u kovanju vikinških mačeva, damasknih mačeva i japanskih katana. Na taj način se dobijao mač sa prepoznatljivom talasastom oštricom.

Ovaj mač tj. pattern welding je smatran ogromnom vrednošću te je često kod Anglosaksonaca prenošen s kolena na koleno. Ovakav običaj je isto bio prisutan i u Rusiji, takođe je korišten takav mač.

Video, kovanje tzv. damasknog noža savremenom tehnologijom kovanja. Ovo je pattern welding, damaskna oštrica je ipak nešto drugo. Damaskna oštrica je kovana sa indijskim željezom.1

Neki drugi primerci anglosaksonskih mačeva.

 Abingdon mač, kraj 9. i početak 10. veka. Izuzetno sitno graviran.

 Mač iz 9. veka.

Mač iz Bedal blaga, 850-900 g.
S obzirom da je graviranje jako sitno sigurno je korišten neki način pomoći za povećanje.

Određeni videi o anglosaksonskim mačevima, dole.

Testiranje anglosaksonskog mača, replika


Oružije anglosaksonskog ratnika, srednje klase. Ovde on pokazuje i siaks nož te uvećani tip toga noža.

Anglosaksonski mač je odlično jednoručno oružije. Mislim da bi ga prije izabrao nego kasniji jednoručni viteški mač, ali ne i jednoiporučni ili dvoručni. ...

Postoje još razni ukrašeni primerci jabuke (engl. pommel) na maču, pronađeni u Stendfordšajr nalazištu. Možete pogledati o tome na postu o Stendfordšajr blagu.

Napomena

1. Indijsko željezo je poseban tip željeza (u obliku ingota) koji je u srednjem veku u Indiji proizvođen topljenjem željeza i mešanjem sa ugljenikom u tom topljenja. Topljenje željeza nije vršeno u svetu u predindustrijsko doba sveta (topljenje željeza se obavlja tek od kraja 18. veka), jer željezo ima visoku temperaturu topljenja te zahteva posebne talične peći itd. Međutim, u Indiji još u srednjem veku su imali posebnu metodu pravljenja željeznih ingota (materijala za kasnije kovanje) od topljenjog željeza u mešavini sa ugljenikom iz sagorelih delova biljaka. Metoda se sastojala u tome da se željezo i biljni delovi postavljaju u posebno napravljeni i zatvoreni kalup koji se potom postavlja na jaku vatru. Kasnije se kalup uništi i ostaje istopljeno željezo pomešano sa ugljenikom u obliku krofne (ingot). Ovaj ingot se zatim koristi za kovanje mačeva ili nečeg drugog. Turci su te indijske ingote uvozili iz Indije za kovanje sablja damaskija (tj. sablje iskovane pattern welding sistemom korištenjem indijskog željeza).  

Gantlet

Fini primerak istorijskog gantleta (metalne rukavice), izrađen od armstreet-a. Ova vrsta gantleta (tzv. engl. hourglass gauntlet tj. gantlet oblika peščanog sata) potiče iz kraja 14. i početka 15. veka.

Peščani sat iz 16. veka, jasno je zašto je nazvan gantlat peščanog sata

Jedan deo ovog gantleta je prekriven tkaninom. Vidljive su i trake od mesinga, koje su ingravirane određenim rečima. Četiri crte na pesnici su takođe istorijske, vidljive na nekim primercima. Svaki gantlet je na donjem delu prekriven kožem. Pokretljivost ruke nije ograničena.

Ranjivost u oklopu iz 14. veka

Ovde u ovom videu Olaf Onsrud prikazuje slabe tačke oklopnog ratnika iz druge polovine 14. veka. 

Oklop se ne može probiti mačem. Tako da su korištene posebne tehnike tzv. half-swording (držanje oštrice mača rukom) da bi se nanela ozleda protivniku (ako je korišten samo mač).
Half-swording je moguć sa evropskim srednjovekovnim mačevima sa dvostrukom oštricom (s jedne i druge strane oštrica) čak golim rukama. Iako je mač oštar, zbog dizajna oštrice i načina držanja ne izaziva posekotine.
Ova tehnika je posebno vidljiva u rukopisima gde se prikazuju dvoboji oklopnih vitezova, npr. Hans Talhofer, Fechtbuch iz kraja 15. veka. 

Oklop Onsruda je odlično izrađen tj. verodostojnog izgleda za to doba, osim što ipak fale određene gravirane zlatne trake na odklopu. Takođe, oklop je mogao biti obojan u crno.
Primeri ukrašenosti oklopa i drugo, dole.

Ovaj tip oklopa s određenim usavršavanjem je nošen sve do druge polovine 15. veka, kada ga zamenjuje nemački gotički oklop i milanski oklop.

Poseta galeriji oklopa

"A visit to the armor gallery" ili "Poseta galeriji oklopa" je nemi film Metropoliten muzeja, Nju Jork, iz 1920. godine.

https://www.youtube.com/watch?v=NjKbi7YUNaI

Preporučujem za pogledati.
Film je odličan, daje puno informacija o oklopima i njihovim karakteristikama. Iako nema puno teksta, tekst koji je vidljiv daje kratka bitna objašnjenja o oklopima. Moram priznati da današnji dokumentarci su puno lošije napravljeni i daju manje ključnih objašnjenja tematike koju obrađuju. Ovde se može naučiti nešto o oklopima što nije moguće pronaći negde drugde. Kao npr. da salutiranje potiče iz viteškog podizanja šlema radi raspoznavanja.

Iako je 1920. godina, autori su tada bili svesni pokretljivosti oklopa i fleksibilnosti. Tako da im je bilo poznato da oklop nije teško pokretljiv i pretežak. Vitez se penje na oklop u punom oklopu bez ikakve pomoći štitonoše, kao što je vidljivo iz raznih slika u srednjovekovnim rukopisima.

Ovde možete videti izuzetno kvalitetan mejl oklop. Prstenovi su prilično sitni i zbijeni. To je velika razlika naspram filmskih mejlova i rekonstrukcija. Često viđam kako naprave mejl koji ima ogromne prstenove te tako čini velike rupe za probadanje. Muzejski primerci nisu takvi, nego su prstenovi prilično sitni.

Zanimljivo je pogledati i skidanje i opremanje turnirskog oklopa iz druge polovine 15. veka. Taj oklop je takoreći prava mašinerija.

O postovima, ispravke

Završen je post "Priručnik oblačenja oklopa". Ako bude potrebno nešto još mogu ispraviti i dodati.

Ispravio sam post "Izum odvijača u srednjem veku".

Dodatne objave

Primetio sam određeno smanjenje poseta od kad su započele objave o afričkoj istoriji i kulturi.

Objave imaju nameru da dokažu da su određeni afrički narodi imali prilično razvijenu kulturu, organizaciju i civilizaciju u doba srednjeg veka i kasnije. ... Normalno nisu se mogli baš meriti sa evropskom kulturom, zavisi o kojem periodu govorimo. ...

Da bi bolje ljudi shvatili afrički mentalitet, koliko toliko i kulturu, objavljivaću ponekad i o urođeničkoj religiji tih naroda. 

Ono što je zanimljivo za njihove religije je široko prisustvo verovanja u tzv. vrhovno biće ili visokog boga. Ovo čak je toliko zastupljeno da u nekim slučajevima govorimo i o monoteizmu, ali i prisustvu u religiji vrhovnog bića i manjih bogova.

Vrhovno biće se karakteriše kod afričkih naroda često kao biće bez početka, tvorac svega postojećeg, davalac života, svuda prisutan, nevidljiv, svemoćan, davalac moralnog zakona i drugo.

Ovakvo verovanje imaju npr. prvi koji se setim u Africi: Šona narod, Igbo u Odinani religiji, Damara narod i ostali.

Tako da su određeni afrički narodi bili puno napredniji u religiji i sofisticiraniji nego li npr. civilizacije Mesopotamije, Egipćani, Feničani, stari Rimljani, stari Grci, stari Germani i razni drugi.   

Pojedinosti afričke pretkolonijalne umetnosti

Joruba narod u tadašnjoj državi Ojo (severo-zapad Afrike, današnja Nigerija) je bio izuzetno spretan u izradi primeraka realistične umetnosti.

U 20. veku su pronađene Ife glave iz 14. veka (Ife je bio glavni grad države Ojo) i naučnici u Evropi nisu mogli verovati da su Afrikanci bili sposobni za takav vid realizma i uređenosti u izradi. Neki su čak predlagali da je to neka izmišljena grčka kolonija na severo-zapadu Afrike zaslužna za tu umetnost. Danas je međutim opšte prihvaćeno da su te glave ustvari delo Joruba plemena. Sve prikazuju glave crnaca.
Bilo je u Africi kulturno razvijenih država kroz istoriju, tako da nije ništa posebno čudno šta je pronađeno.

Granice Ojo države

Umetnost Joruba plemena (primerci, klik za povećanje na slike). Druga donja slika je poznati pronalazak iz 14. veka.

Beninska bronza je izrađivana od strane Edo plemena u pretkolonijalnoj Africi, u Beninskom kraljevstvu, počevši od 13. veka. To je takođe afrička, urođenička umetnost.

Beninsko kraljevstvo, današnja Nigerija (ne treba ga mešati sa modernom državom Benin)

Primerci (klik za povećanje).

U drugoj polovini 20. veka su iskopani određeni predmeti sa Igbo-Ukvu nalazišta, današnja Nigerija, severo-zapadna Afrika. Predmeti su datirani na 9. vek nove ere, iz doba kraljevstva Nri. Izrađeni su od strane Igbo naroda. Svi predmeti su izrađeni od bronze i zbog toga pozeleneli.
Primerci, klik za povećanje.

Veliki Zimbabve (Zimbabve znači "kameni grad") je bio veliki, glavni grad kraljevine Zimbabve, koji je cvetao od 11.-15. veka. Nalazi se na području današnjeg Zimbabvea, jugo-istok Afrike. Izgrađen je od kamenih cigala i izgradio ga je Šona narod čija je bila kraljevina Zimbabve. Kraljevina je bila bogata, uglavnom zbog rudnika zlata.

Iako grad ne predstavlja tip umetnosti, nego arhitekturu, koristim priliku ovde da ga pokažem.

Kad je pronađen od strana Evropljana u 20. veku, bilo je velikog čuđenje. Nisu hteli u početku da ga klasificiraju kao urođenički grad, međutim kasnije su morali priznati da su ga izgradili crnci.
Ima više takvih gradova koje su izgradili Šona narod na području današnjeg Zimbabvea.

 Veliki Zimbabve na karti

Slike, klik za povećanje.

Molitva "Oče naš" na Svahili jeziku

Svahili jezik se govori u centralnoj-istočnoj Africi. Govorno područje obuhvaća sledeće države: Kenija, Tanzanija, Uganda, Burundi, delovi Malavija, Somalija, Zambija, Mozambik, Demokratska Republica Kongo.

Govorno područje Svahili jezika

Mansa Musa i carevina Mali

Slika iz rukopisa Katalanski atlas, 1375. godina, Španija. Prikazuje Mansa Musu koji drži zlatnu kuglu.

S obzirom da sam nedavno pročitao knjigu Istorija Afrike, odlučih da napišem nešto iz izvorne Afričke istorije (pretkolonijalni period). Ovaj period je dosta osvežavajući, naspram Afričke, prilično mučeničke istorije od dolaska Evropljana u 16. veku, pa do nezavisnosti Afričkih država 1960-ih godina.

Jedna od najznačajnih ličnosti iz doba pretkolonijalne istorije Afrike je Mansa Musa I, car Malija.    

Mali je danas republika, država na severozapadu Afrike, koja graniči sa Mauritanijom, Alžirom, Nigerijom, Burkinom, Obalom slonovače, Gvinejom i Senegalom. U doba Muse je bila velika carevina Mandinka naroda i država je sezala sve do Atlantskog okeana.
Carevina Mali je osnovana u 13. veku u doba vladara Sundiata Kejta (1214 - 1255) kao carevina Mandinka naroda. Carstvo je trajalo sve do 1670. godine, kada je propalo. Carevina je bila muslimanska država.  Mali je u doba carevine imao basnoslovno bogatstvo, a posebno u doba Mansa Muse. 
Mansa je titula vladara Malija, prevodi se kao "car", "sultan" ili "osvajač".

Mansa Musa je rođen 1280. godine kao sin Faga Laje (on nije bio car). Musin deda je Abu Bakir Kejta, nećak Sundiate Kejte, osnivača carevine. Musa je postao regent kad je tadašnji car Abubakari Kejta II otišao na hodočašće u Meku. Bio je običaj da se regent potom imenuje prestolonaslednikom carstva.

Musa je postao car Malija 1313. godine i vladao je do 1337. godine. Prijašnji car Abubakiri Kejta II je nastojao da otkrije kraj Atlantskog okeana te se zbog toga zaputio na putovanje preko Atlantika sa mnogo brodova i velikim tovarom, ali se nikad nije vratio. Tako da je Musa I postao novi car Malija, 1313. godine. 

Država u doba Muse je posedovala basnoslovno bogatstvo. Obogatili su se na rudnicima zlata, rudnicima bakra, rudnicima soli (so je tada imala veliku vrednost, koristila se za uglavnom za očuvanje hrane) i trgovinom sa okolnim državama, porezom na trgovinu i nameta osvojenih plemena. Musa je uveo uređen sistem države i raspolaganja prihodom. Islam i moral je propagiran svuda u državi. Podelio je državu na provincije u kojima je u svakoj provinciji upravljao guverner (farba) postavljen od cara. Naredio je vođenje evidencija u upravi i podnošenja izveštaja u centralnu vlast. Imao je velike organizacijske sposobnosti. Bio je uvek uspešan u ratovima i nije izgubio nijednu bitku. Vremenom je uspostavio dugotrajni mir koji je uživao Mali. Bio je izuzetno darežljiv čovek i poticao je moralno ponašanje svojih podanika.

Što se tiče njegovog bogatstva, Mansa Musa se danas smatra za najbogatijeg čoveka u istoriji sveta.  Upravljao je sa ukupno 80% svetskog zlata. Imao je ukupno bogatstvo po proceni od 400 milijardi današnjih američkih dolara.

Posebno je poznato Musino hodočašće u Meku. Hodočašće u Meku je često bilo obavljano od vladara Malija. Musa je isto tako krenuo na put u Meku, 1324. godine. Arapski istoričari su ostavili detaljne zapise njegovog putovanja.

Karavan se sastojao od 60.000 vojnika i 12.000 robova, svi obučeni u persijski brokad (teška svila). Svaki rob je nosio po zlatni štap od 2,5 kila. Mnoštvo slugu je pratilo. Bilo je 100 kamila, natovarenih sa 140 kila zlatnog praha, odećom, hranom i ostalim.
 

Na putu je svratio u Egipat kod Egipatskog sultana Al Malika (puno ime: Al-Malik an-Nasir Nasir ad-Din Muhamed ibn Kalavun) (1285–1341). Tamo je Musa ostavio ogromnu količinu zlata (u prvom susretu je npr. ostavio sultanu 20.000 zlatnih dinara), a takođe su carevi ljudi nagrnuli na kupovinu na tržnici. Tako da je unošenjem u Egipat ogromne količine zlata kao dar i novac, došlo do devalvacije zlatnog egipatskog dinara za 20%.

Ilustracija Leo i Dajana Dilon, ostale slike su isto naslikane od njih  http://leo-and-diane-dillon.blogspot.com/2012/12/khephra-burns-mansa-musa.html

 Mamlučki sultanat u doba Al Malika (klik za povećanje).

Meka i Medina su bile u to vreme u granicama Mamlučkog sultana na čijem čelu je bio Al Malik. Svuda je putem Musa delio zlato sirotinji. Kada je stigao u Meku, tamo je poklonio ogromnu količinu zlata. Došlo do devalvacije vrednosti zlata i povećanja cene robe. Upravo zbog toga, da bi povećao vrednost zlata on je pri povratku iz sultanata u Meki i Kairu uzimao od zelenaša veliku količinu zlata na kredit te je uspeo donekle da poveća vrednost zlata i izbavi donekle zemlju iz krize.
Sultanatu je trebalo 12 godina da izađe iz ekonomske krize. U sultanatu su se stanovnici pored ostalog divili moralnom ponašanju njegovih podanika.

Musa je zatim doveo kući sa sobom veliki broj muslimanskih učenjaka, umetnika i arhitekata. Izgradio je u glavnom gradu Malija u Timbuktu veliku džamiju od blata i drveta iz jednog komada tzv.  Đingureber džamiju. Džamija stoji i danas. Podizao je obrazovne institucije (islamska učilišta tzv. midrase) po državi te veliko obrazovno središte u Timbuktu (danas Univerzitet Sankore) gde je osnovana biblioteka koja je postala najveća biblioteka rukopisa u Africi, još od doba Aleksandrijske biblioteke. Tamo i dan danas postoji Univerzitet. 

 Đingureber džamija, Timbuktu

 Mali u 14. veku, zlatni rudnici i rudnici soli, trgovački putevi i Musina ruta do Meke (klik za povećanje).

Musa je uveliko proširio državu osvojivši Gao i Songaj kraljevstvo, tako da se država po veličini nalazila (po proceni) odmah iza Mongolskog kaganata. Musina država je obuhvaćala teritorije ovih  današnjih država: Mali, Senegal, Gambia, deo Gvineje, deo Nigera, deo Nigerije i deo Mauritanije.

Umro je 1337. godine i nasledio ga je njegov sin Mansa Magar (1337-1341).

Ovo gore navedeno je u kraćim crtama priča o verovatno najvećem vladaru u istoriji Afrike.

Carevina Mali je propala u 17. veku (smatra se da su rudnici zlata prilično iscrpljeni u 17. veku), a u 19. veku Mali je postao kolonija Francuske.

Mali je postao nezavisna država tek 1960. godine.

Danas je Mali siromašna država, sa polovicom siromašnog stanovništva od ukupno oko 18,9 miliona stanovnika Malija. Jedna trećina ljudi je nepismeno. Rudnici zlata su odavno iscrpljeni. Odmah nakon stecanja nezavisnosti Mali je patio od suša, pobuna i vojnih diktatora. U zemlji je visoka stopa nasilja i političke nestabilnosti.

Mir koji je postojao u Maliju u doba cara Muse nije više prisutan.

Video klip o Mansa Musi u obliku isečaka iz filmova.

Trebali su puno više zlata prikazati. Sluge cara su nosile persijski brokad, to je normalno teško rekonstruisati. Nisu često ni dobri glumci koji prikazuju njega (npr. glumac u sceni "krunisanja"). Međutim, sve u svemu, ipak je dobar video.