Ovde u ovom videu se mogu videti određeni muzejski primerci anglosaksonskih mačeva iz ranog srednjeg veka. Zanimljiva je kao što se vidi veština izrade ukrasnih delova na nakrsnici mača, ručki i jabuci mača. Veština filigranske izrade (izrada korištenjem sitnih grudvica, uglavnom zlatnih) je na vrlo visokom nivou na jednom od primeraka u videu, čudno je s kakvim sitnim objektima su se bavili. Uopšteno, izuzetno visoka razina veštine izrade nakita, ukrasnih predmeta i uopšteno svakog oblika ukrašavanja je posebna anglosaksonska ranosrednjovekovna osobina, koja se retko gde drugde može naći.
Anglosaksonski mač je tipa sličnog vikinškom maču (tipično tako nazvan tip, iako su i Franci koristili takav tip mačevi). To je tip X po Oukšot klasifikaciji mačeva (uspostavljenoj od engleskog stručnjaka za mačeve Evarta Oukšota (1916. – 2002.)). Oblik i dužina je izuzetno sličan vikinškom maču. Oštrica kovana tehnikom tzv. pattern welding, tj. stapanja slojeva (tzv. varenje slojeva). Ova tehnika je istorijski primenjivana u kovanju vikinških mačeva, damasknih mačeva i japanskih katana. Na taj način se dobijao mač sa prepoznatljivom talasastom oštricom.
Ovaj mač tj. pattern welding je smatran ogromnom vrednošću te je često kod Anglosaksonaca prenošen s kolena na koleno. Ovakav običaj je isto bio prisutan i u Rusiji, takođe je korišten takav mač.
Video, kovanje tzv. damasknog noža savremenom tehnologijom kovanja. Ovo je pattern welding, damaskna oštrica je ipak nešto drugo. Damaskna oštrica je kovana sa indijskim željezom.1
Neki drugi primerci anglosaksonskih mačeva.
Abingdon mač, kraj 9. i početak 10. veka. Izuzetno sitno graviran.
Mač iz 9. veka.
S obzirom da je graviranje jako sitno sigurno je korišten neki način pomoći za povećanje.
Određeni videi o anglosaksonskim mačevima, dole.
Oružije anglosaksonskog ratnika, srednje klase. Ovde on pokazuje i siaks nož te uvećani tip toga noža.
Anglosaksonski mač je odlično jednoručno oružije. Mislim da bi ga prije izabrao nego kasniji jednoručni viteški mač, ali ne i jednoiporučni ili dvoručni. ...
Postoje još razni ukrašeni primerci jabuke (engl. pommel) na maču, pronađeni u Stendfordšajr nalazištu. Možete pogledati o tome na postu o Stendfordšajr blagu.
Postoje još razni ukrašeni primerci jabuke (engl. pommel) na maču, pronađeni u Stendfordšajr nalazištu. Možete pogledati o tome na postu o Stendfordšajr blagu.
Napomena
1. Indijsko željezo je poseban tip željeza (u obliku ingota) koji je u srednjem veku u Indiji proizvođen topljenjem željeza i mešanjem sa ugljenikom u tom topljenja. Topljenje željeza nije vršeno u svetu u predindustrijsko doba sveta (topljenje željeza se obavlja tek od kraja 18. veka), jer željezo ima visoku temperaturu topljenja te zahteva posebne talične peći itd. Međutim, u Indiji još u srednjem veku su imali posebnu metodu pravljenja željeznih ingota (materijala za kasnije kovanje) od topljenjog željeza u mešavini sa ugljenikom iz sagorelih delova biljaka. Metoda se sastojala u tome da se željezo i biljni delovi postavljaju u posebno napravljeni i zatvoreni kalup koji se potom postavlja na jaku vatru. Kasnije se kalup uništi i ostaje istopljeno željezo pomešano sa ugljenikom u obliku krofne (ingot). Ovaj ingot se zatim koristi za kovanje mačeva ili nečeg drugog. Turci su te indijske ingote uvozili iz Indije za kovanje sablja damaskija (tj. sablje iskovane pattern welding sistemom korištenjem indijskog željeza).
1. Indijsko željezo je poseban tip željeza (u obliku ingota) koji je u srednjem veku u Indiji proizvođen topljenjem željeza i mešanjem sa ugljenikom u tom topljenja. Topljenje željeza nije vršeno u svetu u predindustrijsko doba sveta (topljenje željeza se obavlja tek od kraja 18. veka), jer željezo ima visoku temperaturu topljenja te zahteva posebne talične peći itd. Međutim, u Indiji još u srednjem veku su imali posebnu metodu pravljenja željeznih ingota (materijala za kasnije kovanje) od topljenjog željeza u mešavini sa ugljenikom iz sagorelih delova biljaka. Metoda se sastojala u tome da se željezo i biljni delovi postavljaju u posebno napravljeni i zatvoreni kalup koji se potom postavlja na jaku vatru. Kasnije se kalup uništi i ostaje istopljeno željezo pomešano sa ugljenikom u obliku krofne (ingot). Ovaj ingot se zatim koristi za kovanje mačeva ili nečeg drugog. Turci su te indijske ingote uvozili iz Indije za kovanje sablja damaskija (tj. sablje iskovane pattern welding sistemom korištenjem indijskog željeza).
