Slika iz rukopisa Katalanski atlas, 1375. godina, Španija. Prikazuje Mansa Musu koji drži zlatnu kuglu.
Država u doba Muse je posedovala basnoslovno bogatstvo. Obogatili su se na rudnicima zlata, rudnicima bakra, rudnicima soli (so je tada imala veliku vrednost, koristila se za uglavnom za očuvanje hrane) i trgovinom sa okolnim državama, porezom na trgovinu i nameta osvojenih plemena. Musa je uveo uređen sistem države i raspolaganja prihodom. Islam i moral je propagiran svuda u državi. Podelio je državu na provincije u kojima je u svakoj provinciji upravljao guverner (farba) postavljen od cara. Naredio je vođenje evidencija u upravi i podnošenja izveštaja u centralnu vlast. Imao je velike organizacijske sposobnosti. Bio je uvek uspešan u ratovima i nije izgubio nijednu bitku. Vremenom je uspostavio dugotrajni mir koji je uživao Mali. Bio je izuzetno darežljiv čovek i poticao je moralno ponašanje svojih podanika.
Što se tiče njegovog bogatstva, Mansa Musa se danas smatra za najbogatijeg čoveka u istoriji sveta. Upravljao je sa ukupno 80% svetskog zlata. Imao je ukupno bogatstvo po proceni od 400 milijardi današnjih američkih dolara.
Posebno je poznato Musino hodočašće u Meku. Hodočašće u Meku je često bilo obavljano od vladara Malija. Musa je isto tako krenuo na put u Meku, 1324. godine. Arapski istoričari su ostavili detaljne zapise njegovog putovanja.
Karavan se sastojao od 60.000 vojnika i 12.000 robova, svi obučeni u persijski brokad (teška svila). Svaki rob je nosio po zlatni štap od 2,5 kila. Mnoštvo slugu je pratilo. Bilo je 100 kamila, natovarenih sa 140 kila zlatnog praha, odećom, hranom i ostalim.
Na putu je svratio u Egipat kod Egipatskog sultana Al Malika (puno ime: Al-Malik an-Nasir Nasir ad-Din Muhamed ibn Kalavun) (1285–1341). Tamo je Musa ostavio ogromnu količinu zlata (u prvom susretu je npr. ostavio sultanu 20.000 zlatnih dinara), a takođe su carevi ljudi nagrnuli na kupovinu na tržnici. Tako da je unošenjem u Egipat ogromne količine zlata kao dar i novac, došlo do devalvacije zlatnog egipatskog dinara za 20%.
Meka i Medina su bile u to vreme u granicama Mamlučkog sultana na čijem čelu je bio Al Malik. Svuda je putem Musa delio zlato sirotinji. Kada je stigao u Meku, tamo je poklonio ogromnu količinu zlata. Došlo do devalvacije vrednosti zlata i povećanja cene robe. Upravo zbog toga, da bi povećao vrednost zlata on je pri povratku iz sultanata u Meki i Kairu uzimao od zelenaša veliku količinu zlata na kredit te je uspeo donekle da poveća vrednost zlata i izbavi donekle zemlju iz krize.
Sultanatu je trebalo 12 godina da izađe iz ekonomske krize. U sultanatu su se stanovnici pored ostalog divili moralnom ponašanju njegovih podanika.
Musa je uveliko proširio državu osvojivši Gao i Songaj kraljevstvo, tako da se država po veličini nalazila (po proceni) odmah iza Mongolskog kaganata. Musina država je obuhvaćala teritorije ovih današnjih država: Mali, Senegal, Gambia, deo Gvineje, deo Nigera, deo Nigerije i deo Mauritanije.
Mali je postao nezavisna država tek 1960. godine.
Danas je Mali siromašna država, sa polovicom siromašnog stanovništva od ukupno oko 18,9 miliona stanovnika Malija. Jedna trećina ljudi je nepismeno. Rudnici zlata su odavno iscrpljeni. Odmah nakon stecanja nezavisnosti Mali je patio od suša, pobuna i vojnih diktatora. U zemlji je visoka stopa nasilja i političke nestabilnosti.
Mir koji je postojao u Maliju u doba cara Muse nije više prisutan.
S obzirom da sam nedavno pročitao knjigu Istorija Afrike, odlučih da napišem nešto iz izvorne Afričke istorije (pretkolonijalni period). Ovaj period je dosta osvežavajući, naspram Afričke, prilično mučeničke istorije od dolaska Evropljana u 16. veku, pa do nezavisnosti Afričkih država 1960-ih godina.
Jedna od najznačajnih ličnosti iz doba pretkolonijalne istorije Afrike je Mansa Musa I, car Malija.
Mali je danas republika, država na severozapadu Afrike, koja graniči sa Mauritanijom, Alžirom, Nigerijom, Burkinom, Obalom slonovače, Gvinejom i Senegalom. U doba Muse je bila velika carevina Mandinka naroda i država je sezala sve do Atlantskog okeana.
Carevina Mali je osnovana u 13. veku u doba vladara Sundiata Kejta (1214 - 1255) kao carevina Mandinka naroda. Carstvo je trajalo sve do 1670. godine, kada je propalo. Carevina je bila muslimanska država. Mali je u doba carevine imao basnoslovno bogatstvo, a posebno u doba Mansa Muse.
Mansa je titula vladara Malija, prevodi se kao "car", "sultan" ili "osvajač".
Carevina Mali je osnovana u 13. veku u doba vladara Sundiata Kejta (1214 - 1255) kao carevina Mandinka naroda. Carstvo je trajalo sve do 1670. godine, kada je propalo. Carevina je bila muslimanska država. Mali je u doba carevine imao basnoslovno bogatstvo, a posebno u doba Mansa Muse.
Mansa je titula vladara Malija, prevodi se kao "car", "sultan" ili "osvajač".
Mansa Musa je rođen 1280. godine kao sin Faga Laje (on nije bio car). Musin deda je Abu Bakir Kejta, nećak Sundiate Kejte, osnivača carevine. Musa je postao regent kad je tadašnji car Abubakari Kejta II otišao na hodočašće u Meku. Bio je običaj da se regent potom imenuje prestolonaslednikom carstva.
Musa je postao car Malija 1313. godine i vladao je do 1337. godine. Prijašnji car Abubakiri Kejta II je nastojao da otkrije kraj Atlantskog okeana te se zbog toga zaputio na putovanje preko Atlantika sa mnogo brodova i velikim tovarom, ali se nikad nije vratio. Tako da je Musa I postao novi car Malija, 1313. godine.
Musa je postao car Malija 1313. godine i vladao je do 1337. godine. Prijašnji car Abubakiri Kejta II je nastojao da otkrije kraj Atlantskog okeana te se zbog toga zaputio na putovanje preko Atlantika sa mnogo brodova i velikim tovarom, ali se nikad nije vratio. Tako da je Musa I postao novi car Malija, 1313. godine.
Država u doba Muse je posedovala basnoslovno bogatstvo. Obogatili su se na rudnicima zlata, rudnicima bakra, rudnicima soli (so je tada imala veliku vrednost, koristila se za uglavnom za očuvanje hrane) i trgovinom sa okolnim državama, porezom na trgovinu i nameta osvojenih plemena. Musa je uveo uređen sistem države i raspolaganja prihodom. Islam i moral je propagiran svuda u državi. Podelio je državu na provincije u kojima je u svakoj provinciji upravljao guverner (farba) postavljen od cara. Naredio je vođenje evidencija u upravi i podnošenja izveštaja u centralnu vlast. Imao je velike organizacijske sposobnosti. Bio je uvek uspešan u ratovima i nije izgubio nijednu bitku. Vremenom je uspostavio dugotrajni mir koji je uživao Mali. Bio je izuzetno darežljiv čovek i poticao je moralno ponašanje svojih podanika.
Ilustracija Leo i Dajana Dilon, ostale slike su isto naslikane od njih http://leo-and-diane-dillon.blogspot.com/2012/12/khephra-burns-mansa-musa.html
Mamlučki sultanat u doba Al Malika (klik za povećanje).
Meka i Medina su bile u to vreme u granicama Mamlučkog sultana na čijem čelu je bio Al Malik. Svuda je putem Musa delio zlato sirotinji. Kada je stigao u Meku, tamo je poklonio ogromnu količinu zlata. Došlo do devalvacije vrednosti zlata i povećanja cene robe. Upravo zbog toga, da bi povećao vrednost zlata on je pri povratku iz sultanata u Meki i Kairu uzimao od zelenaša veliku količinu zlata na kredit te je uspeo donekle da poveća vrednost zlata i izbavi donekle zemlju iz krize.
Sultanatu je trebalo 12 godina da izađe iz ekonomske krize. U sultanatu su se stanovnici pored ostalog divili moralnom ponašanju njegovih podanika.
Musa je zatim doveo kući sa sobom veliki broj muslimanskih učenjaka, umetnika i arhitekata. Izgradio je u glavnom gradu Malija u Timbuktu veliku džamiju od blata i drveta iz jednog komada tzv. Đingureber džamiju. Džamija stoji i danas. Podizao je obrazovne institucije (islamska učilišta tzv. midrase) po državi te veliko obrazovno središte u Timbuktu (danas Univerzitet Sankore) gde je osnovana biblioteka koja je postala najveća biblioteka rukopisa u Africi, još od doba Aleksandrijske biblioteke. Tamo i dan danas postoji Univerzitet.
Đingureber džamija, Timbuktu
Mali u 14. veku, zlatni rudnici i rudnici soli, trgovački putevi i Musina ruta do Meke (klik za povećanje).
Musa je uveliko proširio državu osvojivši Gao i Songaj kraljevstvo, tako da se država po veličini nalazila (po proceni) odmah iza Mongolskog kaganata. Musina država je obuhvaćala teritorije ovih današnjih država: Mali, Senegal, Gambia, deo Gvineje, deo Nigera, deo Nigerije i deo Mauritanije.
Umro je 1337. godine i nasledio ga je njegov sin Mansa Magar (1337-1341).
Ovo gore navedeno je u kraćim crtama priča o verovatno najvećem vladaru u istoriji Afrike.
Carevina Mali je propala u 17. veku (smatra se da su rudnici zlata prilično iscrpljeni u 17. veku), a u 19. veku Mali je postao kolonija Francuske.
Mali je postao nezavisna država tek 1960. godine.
Danas je Mali siromašna država, sa polovicom siromašnog stanovništva od ukupno oko 18,9 miliona stanovnika Malija. Jedna trećina ljudi je nepismeno. Rudnici zlata su odavno iscrpljeni. Odmah nakon stecanja nezavisnosti Mali je patio od suša, pobuna i vojnih diktatora. U zemlji je visoka stopa nasilja i političke nestabilnosti.
Mir koji je postojao u Maliju u doba cara Muse nije više prisutan.
Video klip o Mansa Musi u obliku isečaka iz filmova.
Trebali su puno više zlata prikazati. Sluge cara su nosile persijski brokad, to je normalno teško rekonstruisati. Nisu često ni dobri glumci koji prikazuju njega (npr. glumac u sceni "krunisanja"). Međutim, sve u svemu, ipak je dobar video.
